Vitamin A neophodan je za pravilan rad odbrambenog sistema tela i diferencijaciju ćelija, održavanje zdravlja oka, proces vida, posebno noću, i mnogih drugih važnih funkcija.
Ovo je vitamin koji ima neobično važnu ulogu u telu i njegov nedostatak dovodi do teških poremećaja, bolesti oka, slepila, po infekcijama, pa i smrti.
Vitamin A označava se kao “očni vitamin” – čak su i sumerski lekari pre 4.000 godina, u slučaju problema sa očima, propisivali mešavinu šargarepe i zelenog bilja. Egipćani su pre 3.500 godina za noćno slepilo preporučivali džigericu, dok je Hipokrat pre 2.500 godina za očnu upalu koristio džigericu potopljenu u med. Međutim, tek je 1909. otkriven sastojak zbog koga su ove terapije efikasne – vitamin A.
Održavajte odbrambeni mehanizam!
U organizmu svakodnevno nastaju ćelije raka. To nije previše tragično, jer brzorastuće ćelije raka uništava imuni 
sistem, ili ih genski program reprogramira. Vitamin A prodire do ćelija raka i ponovo ih reprogramira na normalan rast. Samo mali broj vitamina ima tu sposobnost, jer to inače rade hormoni. Vitamini A i D takodje mogu da izdaju takva naređenja. Postoje geni raka koje aktiviraju slobodni radikali. Vitamin A gasi te gene, a karotenoidi dodatno uništavaju slobodne radikale, da ovi ne bi doprli do gena i aktivirali ih. Zato svakodnevnim uzimanjem voća i povrća, koje sadrži velike količine provitamina A i karotenoida, održavajte svoj odbrambeni mehanizam protiv raka!
Kada govorimo o virusnim i sličnim bolestima, takođe moramo pomisliti i na ovaj vitamin, jer deluje kao štit od virusa, bakterija, gljivica i ostalih štetnih mikroorganizama.
Najbolji izvori vitamina A
Životinje vitamin A proizvode iz biljnih boja karotenoida. Od otprilike 600 različitih karotenoida, samo njih 50 može se u ljudskom telu pretvoriti u vitamin A. Tih 50 karotenoida se zbog toga nazivaju provitaminima A. Karotenoidi se mogu nedeljama akumulirati u telesnim mastima i samo u slučaju potrebe pretvaraju se u vitamin A, i to uvek onoliko koliko je tog trenutka potrebno. To je razlog što nikada ne možemo uzeti previše provitamina A (karotenoida) iz biljnih namirnica. Najveći izvori vitamina A iz karotenoida su: šargarepa, matovilac, zeleni kupus, spanać, crvena paprika i kajsija.
Previše je toksično
Vitamin A iz životinjskih izvora direktno putuje u jetru i tamo se nagomilava, a organizam ga odatle “izvlači” po potrebi. Gotov vitamin A nalazi se, dakle, samo u hrani životinjskog porekla. Najbogatiji izvori su džigerica, džigernjača i riba. Posebno bogat izvor su ulja iz riblje jetre. Ipak, ovaj vitamin spada u grupu od nekoliko vitamina koji su toksični ako se konzumiraju u prevelikim količinama. Dugotrajno prekomerno konzumiranje može da izazove simptome kao što su suvoća kože (posebno usana i oko njih), perutanje kože i glavobolja. U takvim slučajevima odmah treba prekinuti konzumiranje vitamina i smanjiti dozu, da ne bi došlo do težeg trovanja jetre.
Preporučene dnevne doze vitamina A kreću se od 2.700 do 4.000 internacionalnih jedinica. Preterano konzumiranje može dovesti do oštećenja ploda kod trudnica, pa one ne bi smele da unose više od 5.000 IJ vitamina A dnevno, iz svih izvora. Nedostatak ovog vitamina takođe može da dovede do deformacije ploda, tako da u oba slučaja treba paziti.
Nedostatak vitamina A
Kao jedna od glavnih funkcija ovog vitamina u organizmu spominje se produkcija vidnog pigmenta – rodopsina. Uloga rodopsina je održavanje vida i prilagodavanje oka na sumrak i mrak. Zato se deficit vitamina A najčešće ogleda u promenama na očima. Najranija subjektivna tegoba bolesnika sa hipovitaminozom A jeste slabljenje vida u sumrak, i baš zbog toga se ovakav deficit naziva i “kokošije slepilo”. Drugi simptom nedostatka povezan sa očima jeste kseroza, bolest u kojoj očne jabučice gube vlažnost i postaju suve i upaljene, a oštrina vida je smanjena. Kod nedostatka vitamina A takođe dolazi do podložnosti infekcijama i anemije (vitamin A je potreban i za stvaranje hemoglobina), i to čak kada unosimo dovoljno gvozda. Drugi znaci deficita vitamina A mogu se manifestovati kao:
gruba, suva ili naglo ostarela koža
gubitak čula njuha X gubitak apetita
čest umor
mrlje na koži
čmičak na očim
dijareja
gubitak sjaja kose
stvaranje peruti
lomljivost noktiju
Pušači i trudnice – oprez!
Beta karoten i neki drugi karoteni se u prisustvu dima cigarete menjaju u toksično jedinjenje, pa mogu da izazovu štetu u telu. To je razlog što se u istraživanjima pokazalo da karoteni mogu da pogoršaju neke simptome kod pušača. Ovo ne znači da, ako ste pušač, treba da izbegavate voće i povrće koje sadrži karotenoide. To samo znači da, ako dodatno uzimate vitamin A, treba da izaberete takozvani gotov oblik vitamina, a ne karotenoide. Trudnice, pak, u prvih 6 meseci trudnoće ne bi smele da jedu džigericu i uzimaju tablete koje sadrže vitamin A. Karotenoidi su, nasuprot tome, zdravi u trudnoći.
Procenjuje se da u nekim nerazvijenim delovima sveta čak 5 do 10 miliona dece godišnje oboli od bolesti oka zbog nedostatka vitamina A, i da otprilike pola miliona njih potpuno oslepi. Većina te stepe dece uopšte ne preživi. Dakle, vitamin A nije samo vitamin potreban za zdravlje očiju i kose, kako se to često tvrdi.
Svež sok od šargarepe sadrži ne samo betakaroten, koji se po potrebi može pretvoriti u vitamin A, već i mnoge druge karotenoide. U svežem povrću karotenoidi su u ćelijama, pa kroz zidove creva ne mogu optimalno dospeti u organizam. Najbolje se apsorbuje karoten iz soka ili kuvane šaragrepe, jer su ćelijski zidovi uništejii, pa se karoten oslobađa. Takođe valja naglasiti da šargarepi (soku, svežoj i kuvanoj) treba pre konzumiranja dodati malo ulja, jer je vitamin A rastvorljiv u mastima.
Da li pripadate rizičnoj grupi?
Ako se nalazite u nekoj od ovih stavki, imate povećanu potrebu za vitaminom A:
vegetarijanac ste
stariji ste od 65 godina
pušač ste
patite od nedostatka cinka
redovno pijete alkohol
imate Kronovu bolest, bolest jetre ili dijabetes
uzimate lekove (za regulisanje želudačne kiseline, kortizon).
