Neredovna i neodgovarajuća ishrana, stres ili fizički napori samo su neka od stanja koja neminovno prouzrokuju pad imuniteta. Da do toga ne bi došlo mnogi posežu za dodacima ishrani. Ali, neophodna je obazrivost! Posebno kada je reč o vitaminu A.
Vitamin A spada u grupu vitamina rastvorljivih u mastima, nalazi se kao depo u masnom tkivu, pa ne mora da se koristi svakodnevno. Sintetiše se u organizmu, u zidu creva.
OPŠTI PODACI
Vitamin A je generičko ime i odnosi se na sva jedinjenja koja ispoljavaju biološku aktivnost retinola. Zovu ga i “čudotvoran” zbog ogromnog značaja za organizam, a glavni depo ovog vitamina je jetra. Karotini, odnosno provitamini, nemaju aktivnost vitamina A, već se, zahvaljujući enzimskim reakcijama u jetri, pretvaraju u ovaj vitamin. Najznačajniji provitamin je beta karotin, koji je i najrasprostranjeniji karotin u prirodi.
ULOGA U OČUVANJU ZDRAVLJA
Vitamin A jača otpornost organizma prema infekcijama disajnih organa i podstiče rast. Žene ga koriste u slučaju bolnih menstracija, PMS i vaginalnih infekcija, a muškarcima se preporučuje da povećaju broj spermatozoida. Redovno uzimanje ovog vitamina preventivno deluje da ne obolimo od makularne degeneracije, katarakte ili glaukoma. Osim toga vitamin A snižava nivo holesterola i učestvuje u proizvodnji hormona. Koristi se i u tretmanu akni, psorijaze, ekcema, opekotina, promrzlina, rana… Preporučuje se obolekm od dijabetesa, čira na želucu, infekcija sinusa, astme, bolesti jetre, kamena u bubregu, hipertireoze, anemija, kao i u prevenciji srčanih bolesti i raka pluća, dojke, grlića materice, jajnika, pankreasa… Ne samo da jača imuni sistem, već i usporava starenje, a njegovo blagotvorno de-lovanje na kožu ogleda se u zaštiti od UV zraka i sporijem nastanku bora. Dodavanje vitamina A u ishrani dece trećeg sveta smanjilo je stopu smrtnosti od malih boginja.
AVITAMINOZA
Slabljenje vida je jedan od važnih predznaka A-avitaminoze. U toai slučaju se gubi vid u sumrak, ili noću (kada je neophodno prilagođavanje na manjak svetosti, takozvano “kokošje slepilo”). Osim toga koža postaje suvlja i zadebljala, remeti se struktura epitela disajnih puteva i želudačno-crevnog trakta, slabi imunitet, bubrezi i žlezde se degenerišu. Dolazi i do teške zaostalosti u rastu (uključujući i rast nervnog sistema), promena u tkivima žlezda i sterilite-ta. Istraživanja su pokazala daje nedostatak vitamina A povezan sa češćim oboljevanjem od infektivnih oboljenja.
HIPERVITAMINOZA
Vitamin A u većim dozama može da bude toksičan. Zato je dobro da se uzima isključivo po preporuci lekara.Znaci koji mogu da ukazu na trovanje su: glavobolja, zamagljen vid, mučnina, dijareja, opadanje kose, svrab očiju, bol u kostima, povrede i perutanje kože, neredovne menstruacije, umor… A, kada je reč o deci može da izazove bolesti kostiju i poremećaje rada bubrega.
Prevelika doza vitamina A može da prouzrokuje bolesti i slabljenje kostiju odraslih.Veće količine beta karotina u ishrani manifestuje se benignom pramenom boje kože jer se ovaj provita-min ne metaboliše potpuno u vitamin A.
DOZIRANJE
Neki standardi za doziranje vitamina A kod dece su: manje od 2.000 IJ dnevno kod mladih od tri godine. Od 4-8 godine dozvoljeno je manje od 3.000 IJ dnevno, dok se doza povećava na do 5.700 IJ na dan kod uzrasta 9-13 godina. Manje od 9.300 IJ može da se daje u periodu od 14 do 18 godina. Odrasli muškarci mogu da uzmu do 3.000 IJ dnevno, žene 2.300 IJ, trudnice u zavisnosti od godina oko 2.500 IJ, dojilje 4.300 IJ. Trudnicama i dojiljama se dozvoljava suplementacija isključivo po preporuci lekara.
Doze u slučaju provitamina A karotenoida su za decu do tri godine 2.000 IJ, od 4 do 8 godina 3.000 IJ, kod 9 do 13 godina 6.000 IJ, a od 14 do 18 godina 9.000 IJ. Stariji od 19 godina, trudnice i dojilje mogu da uzimaju do 10.000 IJ dnevno.
Šta jesti
Ko se hrani raznovrsno i namirnicama bogatim provitaminom beta-karotinom (povrće i voće) po pravilu nema manjak vitamina A. Ali, ako ga nema dovoljno najbolji izvori su jetra, ulje bakalara, jaja, mlečni proizvodi… Na listi poželjnih namirnica su i voće i povrće (šargarepa, paprika babura, breskve, kajsi-je, dinje, bundeve, paradajz, lubenice, spanać, krompir…).
Pažljivo sa lekovima
S obzirom na to da vitamin E negativno utiče na apsorpciju vitamina A ne preporučuje se da se koriste zajedno. Na primer, neki preparati i kreme za kožne bolesti već sadrže vitamin A, pa ne bi trebalo da se koriste i suplementi da ne dode do predoziranja. Do reakcije može da dode i ako se u isto vreme koriste tetraciklinski antibiotici i vitamin A. Osim toga i drugi lekovi, ako se piju u isto vreme kad i vitamin A, mogu da dovedu do oštećenja jetre.
