Jezgra iz koštice kajsije i tropska kasava (gomoljasto korenje velikog grma koji raste na zapadnoindijskim ostrvima i u Južnoj Americi) najbogatije su vitaminom B 17 koji, u kombinaciji sa lekom laetrilom, kao svojevrsna vakcina, sprečava da se dobije kancer…
Da li se od javnosti skriva prirodan lek protiv raka? Ovakvo pitanje na prvi pogled deluje kao neslana šala, jer zašto bi neko želeo da opaka bolest uzima užasan danak širom sveta, a ima pomoći? Oni koji pomno prate ovu oblast kažu da je u igri jednostavna, ali surova računica po kojoj je težnja da se ostvari dobit zamenila humanost. Nije tajna da su glavni akteri te priče proizvođači skupih lekova koji bi, ako se pronađe prirodni i jeftin, ostali bez milijardi dolara profita.
Biohemičar Ernst T. Krebs je još 1950. uspeo da izdvoji vitamin BI7, pod imenom laetril (farmakološki naziv za 
nitriloside, beta-cijanoforične glikozide), odnosno amigdalin. Zvanično je B 17 prihvaćen dve godine kasnije posle uporne borbe entuzijasta, biohemičara i nekih novinara. Objašnjavali su da je rak samo jedna avitaminoza, odnosno hronični poremećaj metabolizma izazvan nedostatkom vitalnog sastojka u ishrani. Vitamin B17 se, inače, nalazi u prosu, kukuruzu, lanu, semenkama jabuke, badema, limuna, košticama trešnje, šljive, kruške, breksve, nektarina, kao i u slatkom krompiru i salati.Gotovo sve koštice plodova iz familije ruža (Rosaceae) takode sadrže vitamin B 17, ali su, ipak vitaminom B 17 najbogatija jezgra koštice kajsije i tropska kasava, poznata i kao maioka ( gomoljasto korenje velikog grma koji raste na zapadnoindijskim ostrvima i u Južnoj Americi).
Korišćenjem samo vitamina B 17 u terapiji opake bolesti ne može da se postignu značajniji efekti, jer i drugi elementi moraju da se dovedu u metabolički balans!
Mnogi, međutim, uzimaju vitamin B17 u prirodnom stanju, bilo kao preventivno sredstvo, ili kao dodatak terapiji. Najčešće je izvor vitamina B 17 gorko jezgro iz koštice kajsije!
Ovde se traži oprez, jer prevelika količina može da dovede do trovanja cijanidom iz jezgra koštice kajsije. Zbog toga se preporučuje kombinacija leka laetrila i jezgra koštica kajsije.
U preventivne svrhe najbolje je da se uz tablete od 500 mg leatrila pojede 5-7 jezgara, što pomaže da se lek uspešnije apsorbuje, ali i da se unesu minerali, enzimi i vitamini kojim jezgra obiluju. Neki preporučuju da se pojede i “meso” kajsije i da se jezgro dobro sažvaće (NE da se guta celo!).
FDA (Državna administracija za hranu i lekove) naložila je da se na laetril stavi etiketa – otrovan – i na taj način dokazala da nije imuna na uticaj krupnog kapitala. Da bi to opovrgnuo, dr Ernst T. Krebs je pred brojnim novinarima i naučnicima sam sebi ubrizgao dozu leka i – ostao živ! Dokazao je daje laetril (B17) neotrovan u dozi koju lekar odredi. U Americi laetril nije na listi lekova, pa oboleli od raka idu u privatnu bolnicu (“Oaza nade”u Meksiku), specijalizovanu za lečenje ovim lekom.
Dr Ernest Krebs je tvrdio da rak voli šećer! A, pošto je cijanid iz jezgra koštice kajsije okružen slatkim mesom, trebalo bi da se navedu ćelije raka da “jedu” šećer i da se usput truju ovim otrovom. Svaki drugi šećer bi trebalo da se za vreme terapije izbegava. To drugim recima znači da ne bi trebalo da se jede, na primer, krompir bogat karbohidratima (pretvaraju se u šećer), jer će se ćelije raka hraniti samo slatkim i još bolje napredovati.
