Dve velike studije nedvosmisleno su pokazale da muškarci i žene koji su obogatili svoju ishranu s najmanje 100 IJ vitamina E tokom dve godine imaju manji rizik od bolesti srca i krvnih sudova za 37-41%. A sportisti koji zbog intenzivnog treninga stalno “oksidišu” svoj organizam – posebno. U istraživanju je potvrdeno da se taj rizik smanjuje za 77% ako se količina konzumiranog vitamina E podigne na 400-800 IJ. Najvažnija je zaštitna uloga vitamina E, ali to ni izdaleka nije sve. Sprečavajući oksidaciju LDL holesterola, E vitamin direktno sprečava pojavu ateroskleroze ili, ako je bolest već nastala, njeno rapidno nastavljanje. Blokiranje slobodnih radikala u telu predstavlja odbranu od UV i kosmičkog zračenja, radioaktivnosti slabog intenziteta i od stresa. Medjutim, tiho dejstvo vitamina E dolazi kasnije, a dogadja se dugoročno, i to tako što se osećate bolje, imate jači imunitet, bolje podnosite napore, bolje ste raspoloženi i jednostavno bolje funkcionišete.
Vitamin E eliksir za mlade krvne sudove
Znate li koliko zaista imate godina? Koliko i vaši krvni sudovi! Da bi vam kroz krvne sudove do mozga proticao 
kiseonik i hranljive materije, oni moraju biti prohodni i elastični. Vitamin E će vaše krvne sudove održati mladim. Najčešći znaci starenja krvnih sudova su začepljenje i taloženje masti na zidovima, poroznost i visok krvni pritisak. Tek kada se začepe važni krvni sudovi, primetićete da nešto nije u redu. Medjutim, održavanje krvnih sudova je jednostavno: u ishranu uvrstite ulje pšeničnih klica, orahe i semenke, biljna ulja, žumance i zeleno lisnato povrće. Ipak, nijedan od ovih izvora ne može da osigura povećane dnevne doze koje su ovde spomenute kao zaštitne. Zato je najbolje uzeti suplemente. Iako vitamin E nije lek, dejstvo mu je dragocenije od bilo kog leka. Lista stanja kod kojih pomaže deli se na “primarno” (ateroskleroza, dijabetes, hiperlipidemija, imunitet starijih osoba, povrede, posebno opekotine) i “sekundarno” (Alchajmerova bolest, angina, oporavak posle treninga, bronhitis).
Zašto nam treba toliko vitamina E?
Odgovor je jednostavan: jedemo duplo više masti nego pećinski ljudi. Kobasice, sir, prženo i pečeno meso tovljenih životinja – unos ovih masnih namirnica evolucija nije predvidela.Da bi se sve te masti prenele kroz naše krvne sudove, potrebno nam je mnogo više vitamina E, jer ga u siru, kobasicama i svim drugim masnim namirnicama – nema. Rizičnoj grupi s mogućim manjkom vitamina E pripadate ako ste: stariji od 65 godina, pušite, imate povišen nivo masti u krvi, patite od bolesti srca, žučne kese i pankreasa, imate rak, dijabetičar ste, trudni ste ili uzimate pilule za kontracepciju.
Simptomi nedostatka vitamina E?
Ako imate neki od navedenih simptoma, možda patite od nedostatka vitamina E:
-Posle kratkoročnog nedostatka: suva koža, učestale staračke pege, neplodnost, rane koje sporo zarastaju i sklonost infekcijama.
-Posle dugoročnog nedostatka: ateroskleroza, srčani udar, moždani udar, povećan rizik od raka, učestale bolesti očiju, reuma, artritis, degenerativne bolesti nerava (Alchajmerova itd.).
Sprečite moždani udar
Američka akademija za neurologiju je na skupu u Torontu utvrdila da redovno uzimanje vitamina E može da smanji rizik od mož-danog udara za 53%. Ispitano je čak 850 osoba starih 69 godi-na. Doza i oblik E vitamina se ne spominju, ali se, prema ranijim protokolima, zna da se nikada ne koristi manje od 200 mg dnevno. Preferira se davanje koncentrata palminog ulja iti tečnog oblika u glicerolu.
Sve ćelije ljudskoga tela omeđene su membranama u čijoj strukturi dominiraju masnoće, pa nije teško shvatiti šta znači zaštita tih membrana. Kompletna komunikacija odvija se preko njihovih površina, one su, dakle, izložene promenama, a najviše procesu oksidacije.Ćelije moždane mase, koje kontrolišu ceo sistem, sadrže više od 60% masnoće. Njihova zaštita predstavlja pripremu za stare dane, a moguće i odlaganje procesa starenja. Poznato je takode da se (osim unošenja masnom hranom) holesterol stvara i u organizmu. Sprečavanje oksidacije tog holesterola ključno je za rešavanje problema začepljenja krvnih sudova u srcu i mozgu, jer se upravo oksidisani LDL holesterol taloži na kritičnim mestima (krvni sudovi u vratu i u preponama, srčani mišić).
Stabilne nezasićene masti
Vitamin E u biljkama i nezasićene masti uvek deluju zajedno. Proizvode se u velikim količinama u uljanim klicama i semenkama, posebno u pšeničnim klicama i suncokretovim semenkama Posebno se nezasićene masti (masne kiseline) koriste za izgradnju ćelijskih zidova novih biljaka. Slobodni radikali lako napadaju nezasićene masne kiseline, oksidišu ih i uništavaju zbog njihove hemijske strukture. Zato se ulja koja imaju veliki udeo nezasićenih masti zgrušavaju ako stoje otvorena na vazduhu i osvetljenim mestima. Vitamin E štiti masti da se ne pokvare tako što odbija veliki broj slobodnih radikala pre nego što oni dodu do masnih kiselina.
