Vitamina K1 ima u spanaću, zelenoj salati, blitvi, slačici, brokuliju, dok se K2 nalazi u mesu, siru, jajima, a mogu da ga sintetišu i bakterije iz crevne flore.
Živimo u vreme brzog tehnološkog razvoja kada smo preokupirani poslovnim i porodičnim obavezama i nemamo puno vremena da posvetimo ishrani i da vrednujemo je li ona dovoljno kvalitetna i bogata hranljivim sastojcima.
Jedni od najbitnijih sastojaka hrane su vitamini, organska jedinjenja koja naš organizam ne može da stvara. Moramo da ih unosimo preko hrane, koja treba da bude raznovrsna, sveža i bogata vitaminima i mineralima. Vitamini se nalaze u hrani u malim količinama, ali igraju bitnu ulogu u različitim metaboličkim procesima u organizmu. Dele se u dve velike grupe: vitamini koji se rastvaraju u vodi, a to su vitamini B grupe i vitamin C, te vitamini koji se rastvaraju u masti, a to su K, A, D i E.
Vitamin K
Ime „vitamin K” je zajedničko za više jedinjenja sa različitom strukturom od kojih kao najbitnije izdvajamo vitamin K-1 (fitomenadion ili fitonadion) i vitamin K-2 (menahinoni). Postoji i sintetička forma, vitamin K-3 (menadion).
Vitamin K1 se nalazi u biljkama kao što su spanać, peršun, zelena salata, blitva, slačica i brokoli, gde igra značajnu ulogu u fotosintezi. U organizmu se pod dejstvom crevne flore vitamin K1 pretvara u vitamin K2. Inače, vitamin K2 je grupa jedinjenja označena jednim imenom kao menahinoni. Ima ih u mesu, siru, jajima, i mogu ih sintetizovati bakterije iz crevne flore.
Najbolje proučena su jedinjenja označeni kao menahinon-4 (MK-4) i menahinon -7 (MK-7).
Glavni proces u organizmu u kom učestvuje vitamin K jeste koagulacija (zgrušavanje) krvi. Zbog toga se najviše koristi u sprečavanju krvavljenja i problema sa krvavljenjem, kao i u slučajevima predoziranja lekovima koji se koriste za sprečavanje koagulacije.
Postoje i određene studije koje sugerišu da vitamin K učestvuje u održavanju čvrstine kostiju. U Japanu (ima ga u natto ─ tradicionalnom japanskom jelu), priznata je njegova uloga u održavanju čvrstine kostiju (forma označena kao vitamin K2). U regionima Japana gde se često konzumira natto (fermentirana soja), zabeležena je veća koncentracija vitamina K2 (MK-7 forma) u krvi, koja se povezuje sa smanjenom pojavom osteoporoze i frakture kostiju.
Nedostatak vitamina K može se javiti kod novorođenčadi kao rezultat smanjenog prelaza preko placente do fetusa, smanjenog sadržaja vitamina K u majčinom mleku i nemogućnosti sinteze u organizmu zbog nedostatka crevne flore. Kao rezultat ovoga može se javiti krvavljenje.
Kod odraslih se nedostatak vitamina K javlja kod: slabe ishrane, slabe apsorpcije u organizam unetog vitamina K, hroničnih oboljenja, velikog broja abdominalnih operacija, dugotrajne parenteralne ishrane, inflamatornih oboljenja debelog creva, pri upotrebi lekova (antibiotici, varfarin, salicilati, antikonvulzivi itd.), transfuzije, hroničnog oboljenja bubrega (pacijenti na hemodijalizi), ciroze i dr.
Pojava nedostatka vitamina K u raznim regionima sveta je različita. U SAD-u je zapaženo da se nedostatak vitamina K može javiti kod 50 odsto novorođenčadi mlađe od pet dana, pa zbog toga Američka akademija pedijatara preporučuje da sva novorođenčad prime 0,5 do 1 mg vitamina K1 posle rođenja.
Ipak, najbitniji faktor za unos potrebne količine vitamina K je ishrana. Zato, hranite se zdravo i kvalitetno jer ćete samo tako na pravilan način da unesete potrebne količine vitamina K i drugih hranljivih materija i omogućićete normalno funkcionisanje vašeg organizma i lakše izvršavanje svakodnevnih obaveza.
