Vitamin D (kalciferol) je kristalno jedinjenje rastvorljivo u mastima i otporno na kiseonik iz vazduha i oksidaciju. Postoji šest srodnih oblika ovog vitamnina (od Dl do D6),koje nazivaju i “sunčanim vitaminima”, jer se stvaraju pod dejstvom sunčeve svetlosti. Naime, ultraljubičasti zraci deluju na ulja u koži, a tokom tog procesa proizvodi se vitamin D koji se potom apsorbuje u organizam.
U jetri i bubrezima prerađuje se u aktivni oblik, a skladišti se u jetri, mišićima i masnom tkivu. Vitamin D održava optimalan nivo kalcijuma i fosfora u krvi, olakšava apsorpciju kalcijuma i igra ključnu ulogu u održavanju zdravlja kostiju, mišića i zuba. Nedostatak ove korisne supstance kod odraslih može izazvati osteoporozu, a kod dece rahitis. Preporučena dnevna doza vitamina D iznosi od 5 do 10 mcg, dok se trudnicama i dojiljama savetuje da tokom zimskih meseci, kad nema mnogo sunca, povećaju njegov unos, da bi se smanjio rizik da dete oboli od rahitisa.
Gde se nalazi vitamin D?
Da bi se organizmu obezbedila dovoljna količina vitamina D, preporučuje se sunčanje, i to po 10-15 minuta dnevno, ali je neophodno i da se unosi kroz hranu. Osim u namirnicama životinjskog porekla (pre svega mleku i mlečnim proizvodima), ovog vitamina ima i u biljkama, a naročito ljuskama kakaoa, avokadu, pečurkama i zelenom bilju, kao što su morske alge.
Vitamin D se nalazi i u maslinovom (hladno ceđenom), bundevinom, kukuruznom ili suncokretovom ulju.
Zdravstveni značaj vitamina D
Poslednjih godina, naučna istraživanja potvrdila su veći zdravstveni značaj vitamina D, nego što se ranije verovalo. Ovaj vitamin ne štiti samo od rahitisa, već i od ozbiljnih koštanih bolesti, zbog čega se dodaje mleku. Osim što jača kosti i mišiće, dokazano je da vitamin D štiti i arterije, povoljno utiče na plodnost, imunološki sistem okoštavanje. Uz to vitamin D,neophodan je za normalan razvoj mozga, smanjuje rizik od pojave šizofrenije i depresije, sprečava nastanak pojedinih vrsta karcinoma i značajno usporava širenje raka dojke. Zahvaljujući specifičnom dejstvu na ćelije imunološkog sistema,vitamin D koristi se i kao lek protiv psorijaze. Najnovija istraživanja pokazala su da bi vitamin D mogao da bude odlično preventivno sredstvo u slučaju multiple skleroze.
Posledice nedostatka i viška vitamina D?
Procenjuje se da čak milijardu ljudi u svetu pati od deficita vitamina D, što uzrokuje rahitis kod dece, a osteoporozu i reumatoidni artritis kod starijih. Nedostatak ovog vitamina u trudnoći može da dovede do omekšavanja i nedovoljne mineralizacije kostiju, a kod novorođenčeta i do rahitisa. Osobe koje u organizmu imaju manjak vitamina D izložene su povećanom riziku od infarkta, srčane insuficijenc i šloga, kao i od lomova kostiju, pre svega kukova. Međutim, ukoliko se unosi u prevelikim dozama, vitan D može da bude veoma štetan po organizam. Višak ove supstance u organizmu izaziva mučninu, žeđ, povraćanje, proliv, gubitak apetita, smanjenje telesne težine, povećanje nivoa kalcijuma u krvi, što može dovesti do poremećaja srčanog ritma. Važno je napomenuti da se dnevna doza vitamina D uvek kombinuje sa vitaminom A
