Začini su aromatične materije koje se dodaju jelima i pićima kako bi im se poboljšao, oplemenio ukus i olakšala svarljivost. Njihovim korišćenjem obogaćujemo svoju trpezu na, ipak, u tome treba biti umeren. Valja ih dodavati u malim količinama jer suviše začinjena hrana otupljuje čulo ukusa i tada se ne oceha izvorni ukus hrane. Mnogi začini koriste se i pri pripremi zimnice na je ovo „pravi čas” da njima posvetimo pažnju u ovoj rubrici.
– SO je osnovni začin koji se dodaje gotovo svim namirnicama ali je, pre evega, neophodan sastojak ljudskog organizma. Preporuka lekara je da so ne treba uzimati više od 5 g dnevno. Prema poreklu i načinu dobijanja, so može biti kamena, varena i morska. Kako bi bile zadovoljene i potrebe za jodom, kuhinjska so treba da je jodirana,tj. da sadrži 5-15mg joda na 1 kg soli.So treba čuvati na suvom i tamnom mestu.
– SIRĆE je kiseli začin koji se naj češće koristi za spremanje salata i kao sredstvo za konzervisanje povrća. Prema načinu proizvodnje i vrsti sirovine od koje se proizvodi, postoje alkoholno, vinsko, voćno i aromatizovano sirće. Dobro sirće mora biti bistro, providno, kiselog ukusa i arome na voće ili vino od koga potiče. Aromatizovano sirće je alkoholno ili vinsko koje sadrži ekstrakte raznih začina, mirisnog bilja, voća ili povrća. Može se naći u prodaji, a i samostalno napraviti u domaćinstvu.
– ALEVA PAPRIKA je začin koji se dodaje jelima zbog specifične crvene boje i prijatnog slatkog, poluljutog ili ljutog ukusa. Prirodni prah paprike dobija se mlevenjem ili tucanjem osušene crvene paprike. Ovaj začin treba dodavati u umerenim količinama i zbog boje i zbog ljutine. Budući da sadrži izvesnu količinu ulja, aleva paprika lako užegne, zbog čega je treba čuvati u dobro zatvorenim limenim kutijama ili staklenim teglicama.
– BIBER je začin specifičnog mirisa, a ukus mu je ljut, papren i pali. Zbog tih osobina vrlo je omiljen začin. Biber može biti beli, crni i zeleni. Beli je svetle boje i glatke površine i, samim tim, nešto blažeg ukusa od crnog. Zeleni biber su zapravo nezrela zrna koja se konzervišu ili duboko zamrzavaju i tako iznose na tržište. Ova zrna su, kažu, neuporedivo aromatičnija od belog i crnog bibera. Biber valja kupovati i čuvati u obliku zrna, a neposredno pred upotrebu samleti, pošto samleveni brzo i lako gubi aromu. Osim toga, mleveni biber se u trgovini često falsifikuje brašnom raznih žita i drugim sličnim sastojcima. U zrnu je teže falsifikovati.
– BELI LUK je izuzetno poznata i poštovana začinska kultura. Odlikuje ga antibaktericidno i antioksidaciono dejstvo. Cele glavice imaju slab, gotovo neprimetan miris, sve dok se ne očiste i sečenjem ili gnječenjem ne povrede. Pri tom se oslobađa specifičan oštar miris i slatkasto-ljut ukus, koji zapravo aromatizuje hranu kojoj se dodaje.
– PERŠUN je povrtarska, začinska biljka prijatno mirisnog lišća. U našem podneblju je jedan od najprimenjivanij ih začina. Iseckano sveže lišće peršuna može se dodati gotovo svim jelima. Ali, jako je važno da se peršunovo lišće ne kuva dugo, pošto kuvanjem gubi dragocene hranljive sastojke. Preporuka je, zato, dodati ga pred sam kraj kuvanja ili kad je jelo već kuvano. Sušenjem, lišće takođe gubi miris, na je bolje zamrzavati ga i tako mu sačuvati aromatičnost (npr. u posudicama za led).
– MIROĐIJA je vrlo često korišćen začin. Mlade sočne grančice i igličasto lišće, sitno iseckani, imaju prijatan miris i slatkast ukus, kao i svojstvo da olakšavaju varenje. Mirođija se dodaje mnogim jelima, a neizbežna je kao dodata marinadama i u pripremanju turšije, odnosno pri konzervisan povrća. Osušeno lišće mirođije gubi na aromi,pa njega nije poručljivo zamrznuti.
