Artritis se uglavnom odlikuje bolom i upalom jednog ili više zglobova; naročito u kukovima, kolenima, laktovima, vratu, kičmi, a pogotovo u gornjim i donjim udovima. Glavni simptomi su bol, edem ili oticanje zglobova, ukočenost i deformitet.
Uricemični artritis ili giht naročito pogađa gojazne osobe koje obično konzumiraju namirnice bogate pirinima i alkoholom. Ko se ne seća dedine slike sa debelim nožnim palcem umotanim u zavoj? Upravo je to pravi primer gihta.
Za razliku od drugih oblika artritisa, giht naročito napada male zglobove, kao što su oni na nozi ili ruci, mada može da pogodi i veće zglobove poput lakta.
Tipična i najčešća lokalizacija je na nožnom palcu. Nakon napada gihta, može da se obrazuje takozvana koštana izraslina, hroničan otok koji može da izazove značajnu deformaciju zgloba.
Problemi sa zglobovima u vezi sa mokraćnom kiselinom
Mokraćna kiselina izaziva u našem organizmu poput nusproizvoda postepeno slabljenje pirina. Pirini se nalaze u genetskom materijalu hromozoma, koji su prisutni u jezgru ćelija i obraziju DNA. Pirini i proteini su u bliskoj vezi, tako da ih sadrže namirnice koje imaju više proteina (mesa, iznutrice). Kao što joj i ime govori, mokraćna kiselina se izbacuje prvenstveno putem mokraće, ali se ona naročito ne može koncentrovati u preteranim količinama. Postoje osobe koje izbacuju mokraćnu kiselinu u proporcionalno manjim količinama od uobičajenih i upravo su one sklone da sadrže mokraćnu kiselinu u krvi i gihtu, a to su najčešće komplikacije.
GIHT UZROCI
Postoje dva puta formiranja mokraćne kiseline: jedan je putem ishrane, a drugi putem unutrašnjeg metabolizma, s obzirom na to da u posebnim situacijama, kao što su, na primer gladovanje, dijeta za mršavljenje ili značajne vežbe, nivoi mokraćne kiseline mogu znatno da se povećaju. Međutim, postoji samo jedan način eliminacije: preko bubrega. Pošto osoba ne može da savlada određenu količinu miligrama mokraćne kiseline po litru mokraće, treba češće mokriti. Za to je neophodan obilan unos tečnosti. Mnoge osobe koje pate od mokraćne kiseline ne samo da jedu mnogo proteina i namirnica koje ne bi smele, nego uz to piju veoma malo vode i tečnosti. Obe stvari su veoma značajne u procesu prevencije. Višak mokraćne kiseline se obično uočava dijagnostičkom analizom (otkriva se rutinskom analizom), jer se u početnoj fazi uglavnom ne javlja nikakav problem. Višak mokraćne kiseline nastaje kada se pređe vrednost 7 (normalna vrednost je između 2 i 7).
GIHT
Giht bolest obično daje sliku starije osobe sa umotanom nogom. Samo jedna od svakih dvadeset osoba koja pati od zadržavanja mokraćne kiseline dobije giht, koji predstavlja prekomernu koncentraciju kristala mokraćne kiseline u zglobovima ekstremiteta i malih delova tela. Najugroženiji zglob je obično nožni palac.
Takođe su ugroženi zglobovi članka, prsti na rukama, članci na rukama, kukovi i resica na ušima. Ukoliko se napadi gihta ponavljaju, može doći do pojave trajnog bolnog poremećaja koji deformiše zglobove.
Uglavnom, napad gihta pogađa samo jedan zglob, koji izgleda upaljen, crven, otečen i strahovito bolan, čak i prilikom blagog dodira (nekada i težina čaršava može da smeta).
Bol može da traje jedan dan ili nekoliko nedelja, i dobro reaguje na lečenje koje se obično vrši primenom analgetika i upotrebom alkaloida koji se izvlači iz Colchicum autumnale vrste toksične biljke.
Lečenje napada gihta se sastoji u čestom mokrenju uz primenu diuretskih čajeva. Ukoliko je napad snažan, lečenje mora biti pod lekarskim nadzorom. Takođe se mogu stavljati obloge od mladog sira preko bolnog zgloba. Ukoliko se primenjuje neka vrsta dijete, treba je odmah prekinuti, jer smanjenje kilograma doprinosi povećanju nivoa mokraćne kiseline.
To ne znači da osobe koje pate od gihta ne smeju da gladuju ili drže hipokalorijsku dijetu, nego da tokom njihove primene treba da unose više tečnosti i da kontrolišu mokraćnu kiselinu.
Dekoks za izbacivanje mokraćne kiseline
Sastojci
35 g crvenog bonseta (Eupatorium purpureum) 30 g čičkovog korena (Arctium lappa) 25 g semena celera (Apium graveolens) 25 g pirevine (Agropyron repens) 25 g koprive (Urtica dioica)
Doziranje
Četiri kašičice mešavine na jednu šolju.
Treba piti četiri do šest puta dnevno. Po želji može da se
zasladi sa malo meda.
DIJETA ZA OSOBE KOJE PATE OD GIHTA I ZADRŽAVANJA MOKRAĆNE KISELINE
Treba imati u vidu da je mokraćna kiselina problem varenja i asimilacije namirnica bogatih pirinima (koji su prisutni u namirnicama koje sadrže proteine). Uglavnom, treba smanjiti unos mesa, ribe, jaja, a povećati unos namirnica bogatih vlaknima (žitarice, voće i povrće). Pogledajmo koje nam namirnice odgovaraju, a koje ne.
Namirnice koje su veoma bogate mokraćnom kiselinom
Mesa. Crvena mesa su gora od belih, a po sadržaju mokraćne kiseline možemo navesti govedinu, svinjetinu (mesne prerađevine uopšte), junetinu i jagnjetinu. Mesa koja sadrže manju količinu mokraćne kiseline su bela mesa, poput ćuretine i piletine. Treba takođe izbegavati mesne ekstrakte.
Čokolada i drugi čokoladni proizvodi. Kakao za doručak, čokolada, bombone, kolači s čokoladom.
Morski plodovi. Jastog, škampi, morski rak, ostrige, školjke, dagnje..
Ribe. Dozvoljena je upotreba bele ribe (oslić, mraz, grdobina, list), dok plavu ribu treba ukinuti (tunjevina, sardina, skuša, inćun, losos). Ikra je veoma bogata pirinima. Iznutrice. Bubrezi, jetra, mozak, paštete.
Namirnice koje su relativno bogate mokraćnom kiselinom
Napici. Kafa i čaj. Vino, naročito crno. Izbegavati sve vrste alkoholnih pića.
Riba. Bela rečna i morska riba.
Povrće. Pečurke, špargla, spanać.
Mahunarke. Soja, grašak, sočivo, naut, pasulj.
Namirnice bez mokraćne kiseline
Žitarice. Hleb i testo (naročito integralni).
Voće i povrće. Supa od crnog i belog luka. Alkalizovane namirnice poput agruma (pomorandže,
grejpfrut, limun) i ostalo sveže voće i povrće. Koštunjavo voće.
Mlečni proizvodi. Mleko i mlečne prerađevine.
O vodi
-Treba piti slabo mineralizovanu vodu.
-Ne preporučuje se jako mineralizovana voda.
-Treba popiti najmanje dva litra vode dnevno leti (nešto malo manje zimi).
