Zelje, štavelj i kiseljak slične su i no svom izgledu i u primeni kao prolećna hrana iz prirode. Spadaju u porodicu Ro-lygonaceae-troskoti, rod Rumex. Radi se o višegodišnjim zeljastim biljkama sa jakom, slabije razgranatom stabljikom. Listovi su uglavnom duguljasti, osim kod planinskog zelja (Rumex alpinus), pri zemlji veći i širi, a uz stabljiku uži. Kiseljak (R. Acetosa) poseduje listove strelastog oblika koje se nalaze na uzduž izbrazdanoj, često crvenkastoj stabljici. Cveta od maja do jula, nekad i po drugi put u jesen, sitnim, crvenkastim cvetovima sliženim vrhu stabljike.
Štavelj (R. crispus) ima sitne, zelenkaste cvetove raspoređene u mnogobrojnim klasastim cvastima pri vrhu i u gornjem delu stabljike. Cveta u junu i julu. Pripadnici roda Rumex rastu od 50 cm do 2 m i rasprostranjeni su skoro u celoj našoj zemlji, na vlažnim i svežim mestima, oko potoka,na zapuštenim travnjacima, pašnjacima i njivama. Planisnko zelje se može naći samo u planinskim predelima od 1300 do blizu 2500 m nadmorske visine.
Mladi, sočni listovi ovih biljaka, koriste se za spremanje mešanih salata, za spravljanje čorbi,variva isl.Listovi se skupljaju od ranog proleća sve dok se ne razvije cvetonosno stablo. Isto se mogu koristiti naknadni listovi koji kasnije izbijaju.
Krupni listovi planinskog zelja mogu da se kisele kao kupus. Za zimsku upotrebu listovi štavlja se operu, stavljaju u manje tegle i dobro nabiju drvenim tučkom. Tegle treba povezivati čistom krpom i kuvati na pari dva do tri sata. Kada se ohlade povezati celofanom. Od štavlja se još koriste plodovi za čaj protiv proliva i koren kao purgativno sredstvo. Plodovi i seme bere se pre nego što potpuno sazri (zrelo seme je smeđe) i suši se, a koren se sakuplja u avgustu i septembru, pere, seče i suši na promaji. Za upotrebu kuva se kao čaj. Pripadnici roda Rumex bogati su vitamnnima i gvožđem. Oksalna kislina, koje ima mnogo u kiseljaku, može biti škodljiva, te se preporučuje umereno korišćenje ove biljke. Ovo posebno važi za osobe koje su sklone stvaranju kamena u bubrezima.
Recepti
Proja sa zeljem
Izmešati po šolju kukuruznog i pšeničnog brašna sa kesicom praška za pecivo, solju, šoljicom ulja, 300 g opranog i sitno iseženog zelja i šakom masnog sira ili kajmaka. Doliti kisele vode koliko je potrebno da se dobije žitka masa. Masu sipati u podmazan pleh i peći oko pola sata na 180 stepeni. Služiti sa kiselim mlekom. Umesto zelja, može da se koristi i kopriva.
Knedle od zelja
Oprati 1,5 kg zelja i popariti vrućom vodom da omekša. Ocediti i izmešati sa 250 g izmrvljenog kravljeg sira, dodati 2 jajeta, so i biber. Oblikovati knedle, uvaljati ih u brašno i kuvati u slanoj vodi. Gotove knedle posuti izrendanim kačkavaljem.
Tu su i razne čorbe sa zeljem, pite zeljanice posne, sa sirom….
