Da li ste već negde pročitali kako je kiselo stanje krvi opasno i izaziva bolesti, dok će vas bazna krv sačuvati bolesti? Jedan od saveta za one koji su do sada kiselili svoj organizam jedenjem ribe, mesa i mlečnih proizvoda je hitno postanu vegani da bi se nekako zaalkalisali u poslednjem trenutku ili da dođu do najkvalitetnije sode bikarbone koju bi redovno pili radi alkalizacije. Generalno ne smatram štetnim to što ova teorija tera ljude da jedu više povrća i voća i ne dave se u mesu – ali smatram štetnim to što pH-lizacija postaje osnova nadrilekarstva i činjenice o varenju i funkcionisanju ljudskog organizma zamenjuje legendama i pripovedanjem bajki. Svoje mišljenje na ovu temu sam kreirala odavno .
Činjenica broj 1 – pH krvi je stabilna
pH naše krvi je stabilna, nikada se ne menja tokom života i uvek je u opsegu od 7.35 – 7.45. Krv je blago bazna. Svaka veća promena po organizam znaci trenutnu smrt.
Činjenica broj 2 – hrana ne utiče na pH krvi
Naša krv je pufer – a to su jedinjenja koja se odupiru promenama pH čak i pri dodavanju jakih kiselina i jakih baza, poput hlorovodonične kiseline, sumporne ili pak, natrijum hidroksida. Šta ovo konkretno znači? Hrana koju jedemo nema ni približno visoke ili niske vrednosti pH kao ove kiseline ili baze, te tek ona nije sposobna da izmeni pH krvi.
Činjenica broj 3 – želudačna kiselina i hrana
Sva hrana koju pojedemo prvo dospeva u želudac – u sredinu jako niskog pH oko 2. Za to je odgovorna hlorovodonična kiselina u njemu – ista ona “sona” kiselina kojom se čiste WC-i. To je jako kisela sredina i mi ne jedemo ništa “kiselije” od nje, pa je opet potpuno iracionalno da bilo šta što pojedemo može dodatno sniziti pH, tj. zakiseliti sredinu u želucu. Za tako nešto bi trebalo popiti tečnost iz akumulatora.
Činjenica broj 4 – obuzdana kiselina
Zbog činjenice broj 3 – kisele sredine u kojoj varenje počinje – hrana koja prelazi iz želuca u tanko crevo na dalju obradu jeste kisela. Da ne bi oštetila tanko crevo, pankreas “upumpa” bikarbonatne jone (bazu) i neutrališe kiselost smeše iz želuca. Od pH oko 2, koliko je u želucu, penje se na pH 6.5-8 u tankom crevu. Šta god pojeli proći ce isti tretman – obradu jakom kiselinom u želucu pa neutralizaciju te kiselosti u crevima.
Činjenica broj 5 – stvarni pH namirnica
Najkontradiktornija tvrdnja je da meso i mleko povećavaju kiselost organizma jer je pH mesa i mleka približno isti i kreće se u granicama oko 6.5 do 7 (neka mesa i preko 7).
pH mesa i mleka je oko neutralne je vrednosti ili sasvim blago kiseo ili sasvim blago bazano – skoro u vrednostima koje ima naša krv. Nasuprot ovome svo voće je jako kiselije – od 1.5 (limun) do 4 (kruška). Da je uopšte moguće menjanje kiselosti i baznosti organizma hranom – voće bi ubijalo jer je ono kiselije, a ne meso i mleko.
Činjenica broj 6 – proteini održavaju pH stabilnim
Rekao sam da je naša krv je pufer – tj. ima sposobnost da se odupre promenama pH ali nisam rekao zašto. Krv je pufer upravo zbog aminokiselina i proteina u njoj (pored naravno bikarbonatne komponente). Aminokiseline su puferi. Proteini su puferi. I to zbog sposobnosti svojih amino i karboksilnih grupa da jonizuju. Iste imaju svi proteini, tj. sve aminokiseline, pa izuzetak od ovog pravila ne postoji. Dakle, ne da pomenuta jedinjenja iz hrane (mesa i mleka) ne menjaju naš pH ka kiselom, već nam pomažu da održimo naš pH stabilnim.
Zakljucak ovog teksta:
Naš organizam je taj koji izuzetno preciznim i snažnim mehanizmima kontroliše svoj pH, a ne hrana koju jedemo.
Bilo koja hrana nema ni približan pH da bi bila sposobna da”pregazi” naš sistem i izmeni njegov pH. Da ima – ona bi trenutno ubijala.
Upravo sastojci one hrane za koju se tvrdi da menja nepovoljno naš pH odgovorni su za stabilnost istog.
