Sveže ubrano bilje ima ograničen rok trajanja, te ga treba što pre konzervirati sušenjem.Koje su 4 najbolje metode za sušenje bilja…
Najčešće metode koje se primenjuju u kućnim uslovima i pri tom ne zahtevaju velika finansijska ulaganja jesu sušenje kačenjem, na prozračnim materijalima, u rerni i frižideru. Koja će se primeniti, zavisi od vrste bilja i postojećih uslova, a najbolji rezultati dobijaju se kada se lekovito bilje suši na promaji, u hladu, jer je sunčeva svetlost suviše jaka, posebno za trave koje sadrže visok procenat eteričnih ulja.
Sušenje traje od tri do osam dana za listove i cvetove, odnosno 14 dana kada se suši mesnato korenje. Cilj je da se iz biljke izvuče što veći procenat vode i pri tom sačuva aromatično ulje kako bi se održao što intenzivniji ukus i miris. Važno je znati da, bez obzira na metodu, dugotrajnim sušenjem biljka gubi velike količine ulja.
Najbolji rezultati postižu se ukoliko je biljka ubrana neposredno pre početka cvetanja, odnosno u periodu kada je najbogatija aktivnim sastojcima, jer tada i nakon sušenja zadržava većinu lekovitih svojstava.
Lekovite trave mogu da se suš u snopovima, na prozračnim materijalima, te u rerni i frižideru. Ovo su najjednostavniji načini sušenja bilja u kućnim uslovima
Sušenje blja u snopovima
Ovo je najbolja metoda za sušenje bilja dugih stabljika kao što su lavanda, žalfija i ružmarin.
Tehnika: Izvodi se tako što se od stabljika napravi snop koji se zatim veže kanapom. Biljke se okače tako da vise naopačke, na mestu koje ima dobru cirkulaciju vazduha, minimalan prodor sunčeve svetlosti i prašine. Mesto sušenja potrebno je redovno obilaziti, bar jednom nedeljno, a proces je gotov kada se lišće blagim dodirom može odvojiti od stabljike. Tada se bilje može pakovati u tegle ili papirne kese.
Prednosti: Kačenje bilja najlakša je tehnika i zahteva minimalno ulaganje.
Nedostaci: Ukoliko mesto sušenja nema zadovoljavajuće uslove, biljkama će biti potrebno dosta vremena da se osuše.
Sušenje bilja na prozračnim materijalima
Ova metoda pogodna je za manje biljke.
Tehnika: Biljke se u tankom sloju postavljaju na zaštitnu mrežu za prozor ili neku tkaninu koja omogućava dobar protok vazduha, a razapinje se preko drvene konstrukcije. Najbolje je držati ih na suvom, što tamnijem mestu i obilaziti svaki drugi dan, kada ih tre pažljivo okrenuti, kako bi si ravnomerno sušile. Proces sušenja traje oko nedelju dana.
Prednosti: Postupak je relativno brz i ne zahteva mnogo ulaganja.
Nedostaci: Da bi se bilje n ovaj način sušilo, potrebne je imati dovoljno prostora (tavan, podrum).
Sušenje bilja u rerni
Radi se o veoma brzoj metodi sušenja bilja, koja nije pogodna za lako zapaljive trave poput žalfije.
Tehnika: Pre početka sušenja sveži listovi se skinu sa stabljike i poredaju po pleh koji se zatim stavi u rernu, prethodno zagrejanu na 300 °C. Proces sušenja traje 5 do 10 minuta, sve dok listi ne postanu krti i lomljivi. Ukoliko bilje nije sveže ubrano, temperatura rerne ne bi trebalo da prelazi 100 °C, a nadzor tokom sušenja treba pojačati, kako se listovi ne bi zapalili.
Prednosti: Ovo je veoma brza tehnika sušenja.
Nedostaci: Za razliku od ostalih metoda koje zahtevaju minimalna materijalna ulaganja, česta upotreba rerne uzrokuje dodatne finansijske troškove, a neophodan je i intenzivniji nadzor.
Sušenje bilja u frižideru
Ova metoda je pogodna za sušenje biljaka sa malim listovima kao što su majoran, ružmarin ili majčina dušica.
Tehnika: Biljke se poredaju po tanjiru i ostave u frižideru nepoklopljene, nakon čega se redovno obilaze i mešaju kako bi se ravnomerno sušile. Redovnim mešanjem i prevrtanjem sprečava se da uvenu. Nakon što je sušenje završeno, trave treba spakovati u kutije ili kese za zamrzivač i zamrznuti ih do upotrebe.
Prednosti: Hladni, suvi i mračni uslovi najbolji su za očuvanje eteričnih ulja.
Nedostaci: Ova procedura zahteva veoma prostran frižider, u kojem će se, pored hrane, moći smestiti i veća količina bilja. Pri tom treba voditi računa o tome da hrana bude dobro zatvorena, jer bilje može pokupiti miris namirnica iz frižidera ili pak pustiti svoju aromu na njih. Zato je najbolje obezbediti poseban rashladni uređaj, što iziskuje dodatna materijalna ulaganja.
PLUS saveti za sušenje bilja
-Ukoliko želite da sačuvate intenzivan ukus bilja, ne sušite ga u rerni (bilo običnoj ili mikrotalasnoj), jer esencijalna ulja isparavaju na temperaturi od 30 do 45 °C.
-Bilje malih listova, poput ružmarina, majčine dušice, origana ili majorana sušite na stabljikama, a velike listove bosiljka, mente, žalfije ili matičnjaka skinite sa stabla, kako bi se proces sušenja ubrzao.
-Da bi jarkozeleno bilje (poput bosiljka) sačuvalo intenzivnu boju, listove staviti da se suše između dva peškira i najmanje jednom dnevno ih provetriti.
-Čim biljke malih listova postanu krte, nežno skinite listove sa stabljika, ali ih nemojte sitniti, već ih skladištite cele.
-Kada listove spakujete u dobro zatvorene tegle, smestite ih na tamno, hladno mesto, u frižider ili zamrzivač. Izbegavajte skladištenje u kuhinjskim elementima iznad šporeta, zbog stalne izloženosti toploti.
