Smanjen i visok hemoglobin u krvi kod muškaraca, žena i dece (vrednosti)

Šta predstavljaju različite vrednosti nivoa hemoglobina

Šta je hemoglobin?

Hemoglobin je protein u crvenim krvnim zrncima (eritrocitima) koji je bogat kiseonikom. Kiseonik koji ulazi u pluća, vezuje za hemoglobin u krvi, a on ga prenosi dalje do tkiva organizma.

Kada neko nema dovoljno crvenih krvnih zrnaca, ili ona ne funkcionišu pravilno, organizmu ponestaje kiseonik koji mu je neophodan za funkcionisanje. Ovo stanje se zove anemija.

U ovom članku ćemo se baviti ulogom hemoglobina i načinom provere njegovih vrednosti u krvi (visok i nizak hemoglobin u krvi). Upoznaćemo vas detaljno i sa glavnim vrstama anemije i načinima na koji ona može da se spreči.

Svaki molekul hemoglobina može da veže 4 molekula kiseonika, koji se kroz organizam prenosi pomoću crvenih krvnih zrnaca. Ljudski organizam se sastoji od milijardi ćelija, a svakoj od njih je potreban kiseonik za regeneraciju i održavanje.

Hemoglobin, pored toga, pomaže crvenim krvnim zrncima da poprime oblik diska, a zahvaljujući takvom obliku ona se lako kreću kroz krvne sudove.

Kako se proverava nivo hemoglobina ?

Nivo hemoglobina se meri analizom krvi.Vrednosti hemoglobina (označava se kao Hb ili Hgb) se obično predstavlja u gramima po decilitru krvi (g/dl). Nizak nivo hemoglobina u krvi direktno se odražava na nizak nivo kiseonika.

(* Normalne vrednosti hemoglobina, odnosno laboratorijske referentne vrednosti mogu da se razlikuju od laboratorije do laboratorije. Takođe, neke laboratorije koriste i različite merne jedinice – grami po decilitru(g/dl), grami po litru (g/l), mikoromoli po litru (mmol/l). Pretežno prihvaćene referentne vrednosti hemoglobina u krvi mogu da se svedu u ove okvire:

Anemija se dijagnostikuje kada analize krvi pokažu da je nivo hemoglobina niži od 13,5g/dl kod muškaraca, odnosno 12g/dl kod žena.Normalan nivo hemoglobina kod dece se razlikuje u skladu sa uzrastom.

Šta znači povišen nivo hemoglobina?

Povišen nivo hemoglobina može da bude pokazatelj retke bolesti krvi – policitemije. Ova bolest dovodi do toga da organizam proizvodi previše crvenih krvnih zrnaca, usled čega je krv gušća nego što je uobičajeno (gusta krv).Policitemija može da izazove formiranje krvnih ugrušaka, infarkta i moždanog udara. To je veoma ozbiljno, doživotno oboljenje koje može da ima smrtonosan ishod ako se ne leči.

Visok nivo hemoglobina može da bude i posledica dehidracije, pušenja, života na visokim nadmorskim visinama, a može da bude povezan i sa drugim oboljenjima, kao što su bolesti srca ili pluća.

Šta znači nizak nivo hemoglobina?

Nizak nivo hemoglobina u krvi obično ukazuje na to da neka osoba ima anemiju. Postoji nekoliko vrsta anemije:

• Anemija zbog nedostatka gvožđa je najčešća. Ova vrsta anemije nastaje kada neko nema dovoljno gvožđa u organizmu pa on ne može da proizvodi neophodni hemoglobin pa je hemoglobin u krvi nizak. Anemija obično nastaje usled gubitka krvi, mada može da bude i posledica loše apsorpcije gvožđa.Smanjen hemoglobin može da se javi kada je nekom, na primer, ugrađen gastrički bajpas.
• Nizak hemoglobin u trudnoći je veoma česta pojava.Anemija u trudnoći je oblik anemije zbog nedostatka gvožđa, koji se javlja zato što trudnoća i porođaj troše znatnu količinu gvožđa iz organizma.
• Smanjen hemoglobin i anemija usled nedostatka vitamina nastaje zbog niskog nivoa hranljivih materija u ishrani, kao što je vitamin B12, ili folna kiselina (poznat i kao folat). Ova anemija menja oblik crvenih krvnih zrnaca pa su ona manje delotvorna.
• Aplastična anemija je poremećaj kod koga matične ćelije u koštanoj srži, iz kojih se formiraju ćelije krvi, postaju meta napada imunog sistema, što za posledicu ima manje crvenih krvnih zrnaca u krvotoku i nizak hemoglobin.
• Hemolitička anemija može da bude posledica nekog drugog oboljenja, a može da bude i nasledna. Nastaje kada dođe do raspadanja crvenih krvnih zrnaca u krvotoku ili slezini a posledica je niži nivo hemoglobina u krvi.
• Srpasta anemija je nasledno oboljenje kod koga je hemoglobin abnormalan. To znači da crvena krvna zrnca imaju oblik srpa i da su kruta pa ih to sprečava da prolaze kroz male krvne sudove.

Anemiju koju prati nizak hemoglobin mogu da prouzrokuju i druga oboljenja, kao što su bolesti bubrega, kao i hemoterapija zbog kancera, što takođe može da utiče na sposobnost organizma da stvara crvena krvna zrnca.

Nizak nivo hemoglobina kod beba takođe je relativno česta pojava.Bebe mogu da imaju privremenu anemiju sa 6 – 8 nedelja starosti. Ovaj oblik anemije nastaje kada bebama ponestaje crvenih krvnih zrnaca sa kojima su rođene, a njihov organizam još nije proizveo nova. Ovo stanje neće štetno uticati na dete, sem ako ne postoji neki rizik druge vrste.

Bebe mogu da imaju i anemiju usled prebrzog raspadanja crvenih krvnih zrnaca, što za posledicu ima žutilo kože, poznato i kao žutica. Niže vrednosti hemoglobina su česte kada majka i dete nemaju podudarne krvne grupe.

Povezano>>> Šta znači nizak hemoglobin kod beba i u trudnoći i kako ga povećati

Smanjen hemoglobin simptomi

Tipične simptomi niskog nivoa hemoglobina su:

• malaksalost
• kratak dah
• vrtoglavica
• brzi, neujednačeni otkucaji srca
• bubnjanje u ušima
• glavobolja
• hladne šake i stopala
• bleda ili žuta koža
• bol u grudima

Saznajte>>> Kako povećati hemoglobin u krvi

Ko spada u rizične grupe?

Starije osobe, kao i one koje ne unose dovoljno gvožđa kroz ishranu, izložene su riziku od pojave anemije.

Osobe koje naporno vežbaju, takođe su izložene većem riziku, pošto iscrpljivanje može da dovede do raspadanja crvenih krvnih zrnaca u krvotoku. Žene sa menstruacijom, kao i one koje su trudne, takođe mogu da budu izložene većem riziku od razvoja anemije.

Osobe koje pate od hroničnih bolesti, uključujući i autoimuna oboljenja, bolesti jetre, bolesti štitne žlezde i zapaljenske bolesti creva, mogu da imaju nizak hemoglobin, što povećava šanse za nastanak anemije.

Povišen hemoglobin u krvi je povezan sa potrebama za kiseonikom.Nivo hemoglobina raste u situacijama kada je nekom potrebno više kiseonika u organizmu. U skladu sa tim, osobe koje pate od bolesti pluća ili bubrega, puše ili su dehidrirane, mogu biti izložene riziku od povećanja nivoa hemoglobina.

Prevencija

Premda brojni oblici anemije ne mogu da se spreče, konzumiranje hrane bogate gvožđem, kao što su govedina, zelenolisno povrće, suvo voće i orašasti plodovi može da spreči anemiju koja je posledica nedostatka gvožđa ili vitamina.

Meso i mlečni proizvodi su dobri izvori vitamina B12, a folne kisleine ima i u citrusnom voću, mahunarkama i obogaćenim cerealijama.

Američka asocijacija hematologa preporučuje svakodnevno uzimanje multivitamina radi sprečavanja nutritivnih oblika anemije. Starije osobe, međutim, ne bi smele da uzimaju suplemente gvožđa zbog anemije prouzrokovane njegovim nedostatkom, sem ako im to nije preporučio lekar.

Visok nivo hemoglobina može da se spreči ostavljanjem cigareta i konzumiranjem velikih količina vode.

Lečenje

Lečenje anemije zavisi od njenog uzroka. Promene u ishrani ili dijetalni suplementi mogu da pomognu osobama koje imaju anemiju usled nedostatka gvožđa ili vitamina.

Ako anemiju izaziva neko drugo oboljenje, problem se obično rešava lečenjem osnovnog oboljenja.Ako se postigne izlečenje hemoglobin će imati normalne vrednosti.

Medikamenti i transfuzija krvi su mogućnosti za lečenje aplastične anemije, a antibiotici za lečenje hemolitičke anemije.

>>> Anemija i kako je lečiti i sprečiti

Policitemija je doživotna bolest za koju ne postoji lek, mada može da se kontroliše pomoću medikamenata.

Bolest srpastih ćelija, odnosno srpasta anemija je oboljenje koje skraćuje životni vek. Jedini postojeći lek je transplantacija hematopoetskih matičnih ćelija. Međutim, postoje lekovi koji mogu da ublaže simptome i poprave kvalitet života pacijenta.

Ako su kod vas utvrđene abnormalne vrednosti hemoglobina tj. on je povišen ili smanjen verovatno je lekar već sumnjao na neku bolest kada vam je preporučio test.Lečenjem osnovnog oboljenja ćete smanjiti ili povećati hemoglobin u krvi.