Terminom tireotoksikoza se označava povećana količina hormona štitne žlezde u krvi. Osobe sa ovim stanjem imaju snižen nivo tireostimulišućeg hormona (TSH) u krvotoku, pošto hipofiza oseća da imate „dovoljno“ tiroidnih hormona. Ako ste tireotoksični, moguće je da osećate nervozu ili razdražljivost, budući da se sve funkcije vašeg organizma ubrzavaju.
Hipertireoza, odnosno prekomerno aktivna štitna žlezda, najčešći je uzrok tireotoksikoze, a nastaje kada štitna žlezda počne da luči previše tiroidnih hormona.
Najčešći uzrok hipertireoze je Grejvs-Bazedovljeva bolest, kod koje imuni sistem, iz ne baš najjasnijih razloga, oslobađa antitela koja napadaju ćelije štitne žlezde ili se „vezuju“ za njih. Ovaj proces stimuliše štitnu žlezdu, izaziva njen rast i stvaranje visokog nivo tiroidnih hormona. Čak 70 – 80% pacijenata sa hipertireozom ima Grejvs-Bazedovljevu bolest koja može da se javlja u porodici.
Grejvs-Bazedovljeva bolest se naziva i difuznom toksičnom strumoma jer zahvata čitavu štitnu žlezdu (difuzna/rasuta), dovodi do toga da pacijenti deluju zajapureno (toksično), a žlezda se uvećava (struma/guša).
Osobe sa autoimunim oboljenjima, poput Grejvs-Bazedovljeve bolesti, izložene su većem riziku od razvoja i drugih autoimunih bolesti, kao što su dijabetes tipa 1 ili Adisonova bolest.
Saznajte više>>> Gravesova bolest simptomi lečenje ishrana
Jedan ili više čvorova na štitnoj žlezdi koji proizvode višak tiroidnih hormona, takođe uzrokuju hipertireozu.
Tireotoksikoza može da nastane i usled upale štitne žlezde (tireoditis) ili usled uzimanja previše lekova koji sadrže tiroidne hormone. U ovim slučajevima sama štitna žlezda nije prekomerno aktivna, mada u krvi ima previše tiroidnih hormona. Ukoliko se ne leči, tireotoksikoza može da dovede do ozbiljnih zdravstvenih komplikacija, kao što su poremećaj srčanog ritma i osteoporoza, koji nastaju usled dugotrajnog delovanja prekomerne proizvodnje hormona.
Još jedno oboljenje, koje se zove subklinička hipertireoza, može da se dijagnostikuje kada je nivo tireostimulišućeg hormona (TSH) nizak, a nivo tiroidnih hormona normalan. Lekar može da pristupi lečenju asimptomatske (koja nema simptoma) subkliničke hipertireoze da bi sprečio buduće simptome.
Znakovi i simptomi tireotoksikoze
Blaga tireotoksikoza može da se javi bez ikakvih simptoma. U simptome koji se povezuju sa težim oblicima, spadaju:
- nervoza
- razdražljivost
- umor
- ubrzano lupanje srca
- gubitak telesne težine
- nesanica (insomnija)
- opadanje kose
- tanka koža
- intolerancija na toplotu
- pojačano znojenje
- bolovi u mišićima
- slabost u podlakticama i butinama
- učestalo pražnjenje creva
- slabije menstrualno krvarenje
- iritacija ili upala oka, „ispupčene“ oči
Tireotoksikoza lečenje
Lečenje tireotoksikoze će zavisiti od vaše starosti, uzroka i težine oboljenja, kao i drugim zdravstvenih problema koje možda imate. Nelečena tireotoksikoza može da dovede do ozbiljnih zdravstvenih komplikacija, kao što su poremećaj srčanog ritma i osteoporoza, koji nastaju usled dugotrajnog delovanja prekomerne proizvodnje hormona.
Lečenje medikamentima
Postoje dva „antitiroidna“ leka kojima se leči hipertireoza. Ovi lekovi sprečavaju štitnu žlezdu da proizvodi i oslobađa tiroidne hormone. U lekove koji se koriste u ove svrhe spadaju metimazol i propiltiouracil.
Druga klasa lekova koji se zovu beta andrenergički blokirajući agensi (beta blokatori) može da ublaže neke od simptoma hipertireoze. Oni, međutim, neće uticati na nivo tiroidnih hormona u krvi i zato ćete u krvotoku i dalje imati povišeni nivo ovih hormona. U ove lekove spadaju propranolol, atenolol, metoprolol i nadolol. Oni se obično koriste u kombinaciji sa drugim lekovima za lečenje tireotoksikoze.
Radioaktivni jod
Vaš lekar može da se odluči za lečenje vašeg oboljenja metodom trajnog oštećenja ćelija štitne žlezde koje proizvode tiroidne hormone. Ovo može da se postigne radioaktivnim jodom, koji se koristi kao lek još od 1940. godine. Radioaktivni jod je supstanca bez ukusa i mirisa koja se guta u obliku kapsula ili tečnosti. Kada se proguta, krvotok je apsorbuje i prenosi do prekomerno aktivnih ćelija štitne žlezde. U periodu od nekoliko nedelja, štitna žlezda će se smanjiti (skupiti), a nivoi tiroidnih hormona i tireostimulišućeg hormona (TSH) u krvi, vratiće se na normalne vrednosti. Da bi se postigli željeni rezultati, moguće je da bude potrebna još jedna terapija radioaktivnim jodom.
Većina pacijenata koja je uzimala radioaktivni jod, na kraju postaje hipotiroidna jer njihova štitna žlezda ne proizvodi dovoljno tiroidnih hormona. Ovo stanje se leči svakodnevnim uzimanjem terapije zamene tiroidnih hormona.
Operacija
Lekar može da vam predloži i operaciju kojom se uklanja čitava štitna žlezda ili njen deo.
U kandidate za parcijalno uklanjanje štitne žlezde spadaju pacijenti koji imaju jedan ili više čvorova na žlezdi koji su prekomerno aktivni. Međutim, ako postoje brojni čvorovi ili ako je sama žlezda prekomerno aktivna, lekar može da predloži uklanjanje većeg dela ili čitave štitne žlezde. Promena koja nastaje ovakvim lečenjem, svodi se na to da će vaše hipertiroidno stanje – i ozbiljne komplikacije koje usled njega mogu da nastanu – biti ublaženo u velikoj meri.
Operacija zbog hipertireoze se obavlja kod veoma ograničenog broja pacijenata. Lekar će vam izložiti argumente za i protiv ovakvog načina lečenja i da li je to najbolje rešenje za vas.
Operacija kojom se uklanja deo ili čitava štitna žlezda, obavlja se u totalnoj anesteziji u operacionoj sali. Lekar će napraviti tanak rez duž prednje strane vrata, obično u prirodnoj bori na koži. Potom će ukliniti oboleli deo žlezde.
Operacija kojom se uklanja jedan režanj štitne žlezde, zove se lobektomija.
Ponekad se uklanja i središnji deo (istmus) koji povezuje dva režnja i takva operacija se zove istmusektomija.
Operacija kojom se uklanja najveći deo štitne žlezde zove se subtotalna tireoidektomija.
Operacija kojom se uklanja čitava štitna žlezda zove se totalna tireoidektomija.
U nekim slučajevima, lekar će tek u toku operacije doneti odluku koliki deo štitne žlezde je potrebno ukloniti.
Ukupno vreme operacije je oko jedan i po sat.
Bol u grlu i promuklost možete da osećate nekoliko nedelja nakon operacije, što je normalno za ovu vrstu operacije. Kada je veći deo štitne žlezde uklonjen, moraćete svakodnevno da uzimate terapiju zamene tiroidnih hormona, kako biste nadoknadili hormone koje organizam ne proizvodi prirodno. Lekar će vas obavestiti o terminima redovnih kontrolnih pregleda i analiza krvi koji pomažu da se stanje lakše nadgleda.
