Zdravlje

Artritis simptomi i lečenje – osteoartritis, reumatski artritis, juvenilni artritis

By  | 

Šta je artritis?

Artritis je često oboljenje koje pogađa razne delove tela, uključujući hrskavicu, zglobove, kosti, mišiće i vezivna tkiva. Ako imate artritis, verovatno imate problema sa kretanjem, simptomi artritisa su bolovi u zglobovima ruku i nogu. Srećom, kod većine tipova artritisa postoji način da se ublaže simptomi i bolovi i nastavi normalan život.

Smatra se da postoji više od 100 vrsta artritisa, koji se javljaju kod ljudi svih životnih dobi. Tri najčešće vrste artritisa su osteoartritis, reumatski artritis i juvenilni artritis.

Kako se dobija artritis ?

Postoji mnogo faktora koji utiču na razvoj artritisa. Da bi se shvatilo kako nastaje bolest, važno je znati i kako funkcionišu zglobovi.

Zglobovi su mesta na kojima se spajaju kosti i ligamenti, koji kosti i drže zajedno. Ligamenti se sastoje od tkiva koje se širi i skuplja, slično lastišu. Ligamenti drže kosti na svom mestu. Okolni mišići se grče i opuštaju kako bi omogućili pokrete zglobova. Hrskavica je vrsta tkiva koja pokriva kosti i sprečava da se one taru jedna o drugu. Sinovijalna tečnost ispunjava prostor u zglobu i omogućuje pokrete tako što “hrani” hrskavicu i zglobove.

Različiti elementi zgloba su podložni oštećenju, kao i povredama. Kada se postavi dijagnoza artritisa, to može podrazumevati problem sa hrskavicom, sinovijalnom tečnošću ili imunim sistemom. Vrsta artritisa nam govori da li je reč o problemu sa hrskavicom, sinovijalnom tečnošću, imunim odgovorom organizma, infekcijom ili kombinacijom svega navedenog.

Povezano – Artritis šake i prstiju lečenje

Šta je osteoartritis ?

Osteoartritis je degenerativna bolest, koja se javlja kada hrskavica oko zglobova počne da se “osipa”. Degeneracija hrskavice dovodi do trenja između kostiju, što izaziva:

  • bol u zglobovima
  • ukočenost
  • ostale probleme sa zglobovima

Uzrok osteoartritisa nije poznat, ali postoje određeni faktori rizika za koje se smatra da povećavju rizik od pojave osteoartritisa, a to su starost, gojaznost, povrede zglobova, slabi mišići i određeni genetski faktori.Osteoartritis se može javiti u bilo kom zglobu u telu, ali najčešće pogađa zglobove šaka, kolena, kukove i kičmu.

Simptomi osteoartritisa se javljaju postepeno i uključuju bol u zglobovima i ukočenost, koji se javljaju nakon perioda neaktivnosti i nestaju nakon fizičke aktivnosti. Osteoartritis je progresivna, degenerativna bolest zglobova, koja se s vremenom pogoršava. U ranim fazama osteoartritisa, bol u rukama i nogama može biti umeren i obično nema uticaja na svakodnevnu rutinu.

reumatoidni artritis

Mada neki pacijenti ostaju u toj ranoj fazi, kod drugih artritis napreduje i bolovi su sve jači. U kasnijim fazama, bol u zglobovima i ukočenost se pogoršavaju. U najtežim slučajevima osteoartritisa, normalne aktivnosti poput hodanja, penjanja u stepenice, pa čak i spavanja, postaju veoma otežane. Još uvek ne postoji lek za osteoartritis, ali zdrava telesna težina, fizička aktivnost i još neki prirodni lekovi mogu ublažiti bolove, poboljšati funkciju zglobova i usporiti napredovanje bolesti.

artritis

Šta je reumatski artritis ?

Reumatski artritis je još jedan čest tip artritisa. Žene triput češće imaju reumatski artritis nego muškarci. Od reumatskog artritisa najčešće oboljevaju žene stare između 30 i 60 godina, dok se kod muškaraca javlja u poznijim godinama.

Reumatski artritis je hronično upalno oboljenje, koje rezultira upalom membrana koje čine opnu na zglobovima. Simptomi reumatskog artritisa su:

  • bol u zglobovima
  • oticanje
  • ukočenost
  • zglobovi koji su topli na dodir
  • u težim slučajevima, i oštećenje organa.

Reumatski artritis može izazvati teška oštećenja zglobova i obično se javlja “bilateralno”, što znači da ako je pogođen zglob na jednoj strani tela, artritis će se javiti i u njegovom parnjaku na drugoj strani tela. Simptomi mogu biti različitog intenziteta i često taj intenzitet varira iz dana u dan. Ponekad se javi “napad”, kada se simptomi naglo pogoršaju, i može trajati od nekoliko dana do nekoliko meseci.

Reumatski artritis poznatiji kao reuma se smatra autoimunim oboljenjem. U normalnim uslovima, imuni sistem štiti organizam tako što napada i uništava strane supstance, uključujući bakterije i viruse. Kad se javi reumatski artritis, imuni sistem napada tkivo zglobova. Ova abnormalna reakcija imunog sistema rezultira upalama koje rezultiraju oštećenjima zglobova, ali i drugih organa.

Rana dijagnoza reumatskog artritisa je od vitalne važnosti, kako bi se sprečilo teško oštećenje zglobova i drugih organa.

Saznajte više – Reumatoidni artritis i ishrana

Šta je juvenilni artritis ?

Juvenilni artritis je opšti termin za grupu upalnih i autoimunih bolesti koje se javljaju kod dece mlađe od 16 godina. Juvenilni idiopatski artritis je najčešći tip juvenilnog artritisa. Da bi se postavila ova dijagnoza, kod deteta se mora javiti otok u najmanje jednom zglobu, koji traje najmanje šest nedelja.

Nije poznato šta je uzrok juvenilnog artritisa, kao ni to da li određene namirnice, toksini ili alergije mogu biti faktori rizika. Smatra se da za ovu bolest obično postoji genetska predispozicija.

Za pravilan tretman je veoma važna tačna i pravovremena dijagnoza.

Slično – Reumatoidni artritis simptomi i lečenje

 

Uzroci osteoartritisa

Osteoartritis je hronična bolest koja označava oštećenje hrskavice u zglobu. Oštećenje hrskavice se javlja zbog propadanja zbog starosti, ili kao rezultat neke povrede.

Kada je hrskavica oštećena, ne može da pruža zglobu potrebnu potporu. Ako postoji teže oštećenje hrskavice, kosti počinju da se taru jedna o drugu. To obično izaziva jak bol u rukama i nogama, posebno prilikom fizičke aktivnosti i zglob gubi fleksibilnost.

Saznajte – Izlečite artritis uz ovih 7 namirnica

Uzroci reumatskog artritisa

Reumatski artritis podrazumeva abnormalni odgovor imunog sistema.Konkretno, imuni sistem počinje da napada sinovijalne mmebrane koje oblažu zglob. Kao rezultat, sinovijalne memebrane postaju natečene i upaljene. Ako se reumatski artritis ne leči na vreme, može doći do oštećenja zglobova i drugih organa u telu.

Ostali faktori koji izazivaju artritis

Dok klasično “habanje” zglobova, povrede i abnormalni odgovor imunog sistema mogu izazvati artritis, smatra se da se ova bolest javlja kao rezultat kombinacije određenih faktora. Faktori koji su povezani sa nastankom artritisa uključuju:

  • slabe mišiće
  • genetsku predispoziciju
  • velik pritisak na zglob
  • određene autoimune bolesti
  • pozniju životnu dob
  • ženski pol
  • alergijske reakcije ili infekcije
  • gojaznost
  • povrede zgloba
  • fizički zahtevan posao
  • često pozidanje teških predmeta
  • neke namirnice

Simptomi artritisa

Pacijenti koji boluju od artritisa uvek osećaju bol i ukočenost u zglobovima. Ovi simptomi artritisa se pogoršavaju s godinama, ali i kako bolest napreduje. Ostali relativno česti simptomi artritisa su:

  • bol i ukočenost u zglobovima tokom ili nakon fizičke aktivnosti
  • bol i ukočenost nakon dužeg perioda fizičke neaktivnosti
  • osetljivi zglobovi
  • ukočenost u zglobovima nakon buđenja
  • smanjen opseg pokreta
  • osećaj (ponekad i zvuk) trenja u zglobu
  • crvenilo na zglobu
  • oticanje zgloba
  • zglob je topao na dodir
  • naglo mršavljenje
  • umor

Simptomi koji su česti kod pacijenata koji imaju osteoartritis najčešće podrazumevaju bol i ukočenost u zglobovima, pogotovo u kičmi, kukovima i kolenima. Bol se pojačava nakon teže fizičke aktivnosti ili nakon dužeg sedenja ili ležanja. Nakon odmora, bol jenjava sa kretanjem, a pojačava  se nakon fizičke aktivnosti, i obično uveče.

Više – Artritis prirodno lečenje vežbe čajevi

Razlika između osteoartritisa, reumatskog i juvenilnog artritisa

Pacijenti koji imaju reumatski artritis imaju različite simptome i različite uzroke tih simptoma. Osteoartritis je degenerativna bolest, a reumatski i juvenilni artritis nisu. Simptomi koji su česti kod reumatskog artritisa:

  • hronični bolovi u zglobovima
  • zamor
  • zglob je topao na dodir
  • otečeni i crveni zglobovi
  • ukočenost u zglobovima nakon buđenja
  • upala zglobova šake

Simptomi koji su česti kod juvenilnog artritisa:

  • hronični bolovi u zglobovima
  • ukočenost u zglobovima nakon buđenja
  • oticanje zglobova
  • osetljivi zglobovi
  • iritabilnost
  • bolovi i crvenilo u očima i zamagljen vid
  • osip
  • temperatura
  • hramanje

Kod veoma mladih pacijenata, često se javlja problem sa motoričkim aktivnostima i veštinama, koje je dete ranije normalno izvodilo.

Simptomi artritisa se drastično razlikuju od pacijenta do pacijenta. Kod nekih  pacijenata su privremeni, dok su kod nkih hronični. Jačina bola varira od blagog do veoma jakog, i bol može biti privremen ili stalan.

Artritis lečenje

Artritis – lečenje prirodnim putem

Za sada, ne postoji lek za artritis. Terapija za artritis se bazira na olakšavanju bolova i poboljšavanju funkcije zglobova. Lečenje artritisa obično počinje sa neinvazivnim pristupom, na primer:

  • lekovima protiv bolova i nesteroidnim antiinflamatornim lekovima
  • protezama
  • toplim i hladnim oblogama
  • vežbanjem
  • ishranom
  • fizikalnom terapijom

Mnogi pacijenti koji imaju ovakve bolove smatraju da treba da izbegavaju vežbanje. Međutim, mnoga ispitivanja pokazuju da određeni vidovi vežbanja mogu da pomognu ljudima u ranim fazama osteoartritisa i reumatskog artritisa.

Dovoljno vežbanja, zdrava ishrana i čuvanje od povreda dosta smanjuje pojavu simptoma artritisa. Kod gojaznih ljudi, gubitak suvišnih kilograma je veoma efikasan. Smatra se da se, za svakih pola kilograma manje, na kolena smanjuje pritisak za dva kilograma. Top dosta ublažava upalu.

Fizikalna terapija za artritis

Ako nema reakcije na inicijalni tretman, preporučuje se fizikalna terapija. Fizikalna terapija, kao i redovna fizička aktivnost, su odlični za lečenje artritisa. Oboleli od artritisa se često ne kreću dovoljno, što je veoma važno za zdrav život.

Kod nekih ljudi, kod kojih je oštećenje ozbiljno, fizikalna terapija slabo deluje, tako da operacija ostaje jedino rešenje.

Ishrana za artritis

Osim vežbanja i fizikalne terapije, i zdrava, balansirana ishrana može smanjiti rizik od komplikacija koje izaziva artritis. Određene namirnice, uključujući i one koje sadrže trans i zasićene masnoće pojačavaju upalu, tako da ih treba izbegavati.

Smatra se da iz ishrane treba potpuno izbaciti sledeće:

  • masnu govedinu i svinjetinu
  • kožicu sa pilećeg mesa
  • punomasne mlečne proizvode
  • hranu bogatu šećerom
  • testa od belog brašna
  • beli pirinač
  • beli hleb
  • hranu koja sadrži palmino ulje

Ishrana kod artritisa treba da se bazira na sledećim namirnicama.Ove namirnice bi trebalo zameniti zdravijima, na primer:

  • nemasnom govedinom i svinjetinom
  • piletinom i ćuretinom bez kožice
  • mlečnim proizvodima od obranog mleka

Određene vrste ribe i semenke sadrže omega-3 masne kiseline, što se pokazalo veoma korisnim za ublažavanje simptoma artritisa. Devičansko maslinovo ulje sadrži oleokantal, prirodnu stupstancu koja sprečava i ublažava upalu izazvanu artritisom. Vitamin C, flavonoidi i karoteni deluju kao antioksidansi koji pomažu u zaštiti tela od negativnog uticaja inflamatornih komponenti. Hrana koja sadrži ove antioksidanse pomaže u prevenciji artritisa, usporava napredovanje bolesti i ublažava bolove.Ako imate artritis ishrana je veoma važna, ubacite u ishranu sledeće namirnice:

  • ribu (haringe, losos, skuše, sardine)
  • mleveno laneno seme
  • chia semenke
  • soju
  • orahe
  • voće i povrće sa mnogo vitamina C (pomorandže, grejp, limun, jagode, ananas, papriku, brokoli, kelj, prokelj, šargarepu, puter tikvu, spanać)

Artritis – invazivna terapija za lečenje

Neki pacijenti prelaze na invazivne načine lečenja ako im prirodan, holistički pristup ne pomogne.  Ta terapija za artritis uključuju lekove i injekcije.

Lekovi

Lekovi protiv bolova, koji se dobijaju i bez recepta, obično se preporučuju pacijentima sa blažim i umerenim bolovima. Pacijentima sa težim i/ili hroničnim simptomima artritisa se prepisuju lekovi. Na tržištu postoji preko 100 vrsta lekova za lečenje različitih tipova artritisa.

Prvo se obično preporučuju nesteroidni antiinflamatorni lekovi, jer oni uspešno ublažavaju upalu i tako ublažavaju bolove.  Analgetici se takođe preporučuju za ublažavanje bolova. Međutim, oni nemaju antiinflamatorni efekat.

Kada se javi upala, dolazi do nakupljanja tečnosti koja sadrži enzime koji izazivaju upalu. Nesteroidni antiinflamatorni lekovi uspešno sprečavaju nakupljanje ove tečnosti. Ovi lekovi blokiraju i oslobađanje enzima koji izazivaju bolove.

Injekcije koje se daju u zglobove

Injekcije koritikosteroida uspešno ublažavaju upale i bolove. Kortikosteroidi, posebno kortizon i prednizon, se preporučuju za ublažavanje upala, a u nekim slučajevima deluju i kao imunosupresanti. Oni najbolje deluju u slučajevima kada imuni sistem počne da napada zglobove, što je čest slučaj kod reumatskog artritisa. Postoji više vrsta kortikosteroidnih injekcija, a ovaj tretman obično podrazumeva davanje nekoliko injekcija.

Injekcije se obično daju u zglobove. Ova procedura podrazumeva ubrizgavanje lekova direktno u zglob, što olakšava upalu i bolove. Ove injekcije su obično kombinacija anestetika i kortikosteroida. Anestetici ublažavaju bolove, dok kortikosteroidi ublažavaju upalu. Ova procedura je brza i jednostavna i kod mnogih pacijenata bol odmah nestaje. Injekcije se daju više puta kako bi se simptomi trajno ublažili. Pacijenti obično osete veliko olakšanje, mogu bolje da pomeraju zglob i vraćaju se svojim redovnim aktivnostima.

Lečenje osteoartritisa

Pacijenti u ranijim fazama bolesti obično uzimaju obične lekove protiv bolova. Ako bolest napreduje, lekari obično preporučuju fizikalnu terapiju kako bi se održala funkcija zgloba. Kada je bol jak, ako su pokreti ograničeni ili pacijent ne može više da se bavi svojim svakodnevnim aktivnostima, preporučuju se invazivniji tretmani, gde spada i operacija.

Pacijentima koji imaju osteoartritis se preporučuje redovna fizička aktivnost i zdrav način života. Ako se sa ovim promenama počne u ranim fazama bolesti, bolest često ne napreduje. Pacijenti koji zbog bolova izbegavaju fizičku aktivnost često završe sa slabijim zglobovima i još većom ukočenošću, što na kraju samo pojačava bolove. Redovna fizička aktivnost ojačava mišiće, što dosta štiti zglobove od propadanja.

Ako imate osteoartritis, izbegavajte da nosite i podižete teške stvari, jer to stvara dodatni pritisak na zglobove. Ostali načini lečenja osteoartritisa uključuju zdravu ishranu i zdrav san.

Lečenje reumatskog artritisa

Cilj tretmana reumatskog artritisa jeste da se ublaže bolovi i upala i da se spreči napredovanje bolesti.

Za ublažavanje simptoma artritisa obično se daju lekovi protiv bolova, i oni su često efikasno rešenje. Lekovi koji deluju kao imunosupresanti su u većini slučajeva takođe korisni u lečenju reumatskog artritisa i obično dovode do remisije. To znači da upala potpuno nestaje ili je neznatna.

Međutim, ako i dođe do remisije reumatskog artritisa, veoma je važno da se pacijent redovno kontroliše. Praćenje stanja ovih pacijenata u redovnim vremenskim infervalima pomaže u oceni koliko je terapija protiv artritisa uspešna. Ako simptomi reumatskog artritisa počnu ponovo da se pojavljuju, lekar može prilagoditi trenutnu dozu lekova ili prepisati druge lekove.

Pacijentima koji imaju reumatski artritis se obično preporučuje fizička aktivnost, kako bi im zglobovi ostali fleksibilni. Ovim pacijentima se preporučuje i rizikalna terapija, kako bi naučili određene vrste vežbi, uz pomoć kojih će izbeći povrede. Osim fizikalne terapije i fizičke aktivnosti, preporučljiva je i zdrava ishrana i održavanje optimalne telesne težine. Većini pacijenata se poboljša stanje ako poštuju savete lekara.

Nekoliko reči na kraju

Artritis je termin kojim se označava više od 100 različitih tipova oboljenja, koja se javljaju kod ljudi svih starosnih dobi. Tri najčešće vrste artritisa su osteoartritis, reumatski artritis i juvenilni artritis. Najčešći simptomi svih ovih oboljenja uključuju bol u zglobovima, oticanje i ukočenost.

Osteoartritis se javlja zbog degenerativnih promena, koje su normalne u poznijim godinama, ili se javljaju zbog povrede zgloba. Reumatski artritis se javlja zbog abnormalnog autoimunog odgovora organizma, kada imuni sistem počne da napada zglobove. Uzrok juvenilnog artritisa nije poznat, mada se smatra da većina dece sa ovim artritisom ima genetske predispozicije za artritis.

Artris je bolest koju ne postoji klasičan lek. Nekoliko različitih tretmana se koristi za ublažavanje bolova i upale. Konvencionalni načini lečenja podrazumevaju lekove, vežbe, fizikalnu terapiju i tople i hladne obloge. Pacijentima sa težim simptomima se često preporučuju invazivniji tretmani – kortikosteroidne injekcije i operacija.

U većini slučajeva, ako se bolest utvrdi u ranoj fazi, lako se može sprečiti njen razvoj uz pomoć konvencionalnih metoda.  Ako imate bolove ili ukočenost u zglobovima, obavestite lekara, jer to mogu biti simptomi artritisa.

loading...
Loading...
loading...

Povezano