Namirnice i voće koje dijabetičari ne bi trebalo da jedu
Zdrava ishrana dijabetičara može da sadrži sve namirnice u umerenim količinama uključujući i voće, sve dok vam to omogućava da održavate nivo šećera u krvi u okviru zadatih vrednosti. Međutim, „umerenost“ teško može da se primeni kod nekih namirnica jer je njihov sadržaj ugljenih hidrata visok. Izgleda i da neke namirnice izazivaju želju ili podstiču na prejedanje. Ukoliko imate dijabetes, najbolje bi bilo da izbegavate takve namirnice i voće, kako biste sprečili probleme sa nivoom šećera u krvi koji može da ugrozi vaše zdravlje.
Koštunjavo voće i orašasti plodovi (orasi i lešnici) su najbezbedniji za dijabetičare a tu je i avokado.
Generalno skoro svo voće sadrži šećer pa bi po nekima trebalo da bude zabranjeno za dijabetičare.Međutim trik nije u zabrani već u pravilnom raspoređivanju količine šećera po obrocima.Bitna je dakle količina šećera to jest voća po obroku.Ako pazite na količine ne postoji zabranjeno voće za dijabetičare.
Krupno voće
Brojne vrste voća koje danas možemo da nađemo u trgovinama, proizvode se tako da plodovi budu što krupniji, što znači da sadrže i više ugljenih hidrata po porciji. Dijabetičari moraju da paze da im unos ugljenih hidrata bude umeren, pošto ugljeni hidrati utiču na nivo šećera u krvi više od drugih hranljivih materija. Izbegavajte krupne slatke jabuke jer sadrže više od 30g ugljenih hidrata; birajte jako sitne jabuke da biste prepolovili unos ugljenih hidrata. Isto važi i za pomorandže i kruške. Ukoliko volite mango, papaju ili dinju, vodite računa da vam porcija ne prelazi 80gr.Kao što je pomenuto ne postoji zabranjeno voće za dijabetičare ali krupniji plodovi navode da se pojede veća količina po obroku.
Voćni sokovi
Zabranjeno voće za dijabetičare je ono koje je prerađeno uz dodavanje šećera.Sokovi sadrže neke hranljive materije kojih ima u voću, međutim, jedan veoma važan faktor im nedostaje: vlakna. Budući da ne sadrže vlakna, voćni sokovi su manje zasitni od celog voća, a mogu da izazovu brži porast nivoa šećera u krvi. Osim toga, većina dijabetičara se ne pridržava porcije od 120ml pa konzumiraju i do 350 ili 500ml odjednom, a posledica toga je da se unos ugljenih hidrata povećava na 40 – 55g.
Suvo voće
Pravilo da je prerađeno voće zabranjeno za dijabetičare važi i za sušenje.Suvo voće je veoma koncentrovan izvor ugljenih hidrata. Ukoliko ne možete da se pridržavate porcije koja ne sme biti veća od 1 – 2 kašike, ne bi trebalo da ga jedete. Pošto je suvo voće dehidrisano, ono zauzima manje prostora u vašem želucu, što dovodi do toga da možete lako da se prejedete. Na primer, ako jedete oko 75g suvog grožđa, smokava, banana ili jabuka, time dodajete skoro 50 – 60g ugljenih hidrata.
Dodati šećer
Dijabetičari bi trebalo da se klone namirnica i napitaka koji sadrže dodati šećer, bilo da su to obični šećer, kukuruzni sirup sa visokim sadržajem fruktoze, med, javorov sirup, dekstroza, glukoza ili fruktoza. Sve ove namirnice imaju visok sadržaj ugljenih hidrata i nisu dobar izvor važnih hranljivih materija. Izbacite bezalkoholna pića, energetske napitke, zašećerenu kafu, slatkiše, keks, pite, kolače, čokoladice i druge deserte jer su opasniji za vas nego voće.
Rafinisano brašno
Belo brašno bi trebalo da vas brine više nego voće i ono je zabranjeno za dijabetičare.Sve namirnice koje sadrže rafinisano brašno, sadrže i velike količine ugljenih hidrata koji se brzo vare, odnosno ugljenih hidrata koji mogu da dovedu do brzog i velikog porasta nivoa šećera u krvi. Čitajte etikete na namirnicama i izbegavajte proizvode koji su napravljeni od belog ili rafinisanog brašna. Nije dovoljno da pazite samo na voće nemojte da jedete beli hleb, bele zemičke, belo testo za picu, krekere, testenine, ceralije ili peciva, ukoliko želite bolje da kontrolišete dijabetes, nivo šećera u krvi i telesnu težinu.
