Poslednjih godina sve je više supernamirnica koje nam stužu iz prašuma s drugog kraja sveta, te u toj pomami za instant zdravijem, zaboravljamo na plodove prirode koje su koristili u tečenju naši daleki preci, a koji ni po čemu ne zaostaju za raskošnim aromama i nutritivnim vrednosti-ma egzotičnih namirnica. Uz crnu ribizlu, šipak je upravo jedna takva supernamirnica s naših prostora – pravi rekorder u količini minerala i vitamina, što je čini moćnim anti-oksidansom što čuva naše zdravlje i podstiče regenerativne procese u organizmu.
Šipak (divlja ruža) od davnina je poznata lekovita biljka, a raste kao samonikli žbun pored puteva, na krčevinama i u šumama, dostižući visinu preko dva metra. No, u poslednje vreme, zbog porasta potražnje, šipak se sve češće gaji na plantažama, ali i u vrtovima. Osim što mu je plod prava riznica zdravlja, vrlo lepo izgleda. Kada je reč o sastavu tla, nije izbirljiv i može se gajiti na bilo kom zemljištu. Pored toga, prilično je otporna i nezahtevna biljka, tako da je veoma lak za uzgajanje.
Potiče iz Evrope i severozapadne Afrike, a zanimljivo je to da je u nekoliko arheoloških nalazišta s ovih prostora u posudama od kamena pronađena tamna masa za koju se kasnije ispostavilo da je – pekmez od šipka! To je dokaz da su naši preci još pre nekoliko hiljada godina znali za blagotvorna svojstva divlje ruže i da su konzumirali ne samo sveže plodove, već su umeli i da ih prerade. Danas se zna da crvene bobice obiluju vitaminom C, da ga u šipku ima mnogo više nego u limunu. Osim toga, plod divlje ruže sadrži i manju količinu karotena, vitamina B2, K i P, kao i
flavonoide, tanin, limunovu i jabučnu kiselinu, pektin, šećer i eterično ulje. Važno je znati da se termičkom obradom šipka vitamin C ne gubi, kao kod drugih namirnica.
Skoro svi delovi ove biljke su lekoviti: latice, koje se beru s proleća (od njih se pravi slatko protiv prehlade), plodovi koji dozrevaju u septembru i oktobru a beru se sve do sredine decembra (pravo je vreme da se snabdete zdravim voćem koje će vam tokom zime podizati imunitet), lišće i semenke upotrebljavaju se za čaj koji čisti krv i smiruje groznicu, ublažava upalu mokraćnih kanala i izbacuje kamen iz bubrega. Istraživanja su pokazala da sok od šipka jača potenciju.
Ovo blagotvorno voće smatra se odličnim preventivnim sredstvom protiv Alchajmerove bolesti, raznih vrsta kancera, srčanih bolesti, artritisa i mnogih drugih oboljenja od kojih pate osobe starije dobi. Pored toga što je niskokaloričan, pa je samim tim preporučljiv za gojazne osobe, šipak sadrži i sastojke koji usporavaju starenje i vraćaju vitalnost. Zanimljivo je da sok od šipka ima snažno antioksidansno dejstvo, jače čak i od crnog vina i zelenog čaja, što ga stavlja na listu najzdravijih napitaka.
Šipak treba usitniti neposredno pre upotrebe, jer se lekoviti sastojci bolje čuvaju u celom plodu
Šipak Čaj
Priprema čaja: sipati 2-3 pune kašike usitnjenog šipka i preliti s pola litra hladne vode, poklopiti
i ostaviti da odstoji preko noći. Ujutru zagrejati do ključanja i kuvati samo 2-3 minuta, u poklopljenoj posudi. Još lepšu boju i prijatniju aromu imaće čaj od šipka koji se prethodno malo proprži.
Šipak marmelada
Za pripremu marmelade od ovog voća izaberite krupne, zrele plodove, odsecite im peteljke i crne kapice i prepolovite ih oštrim nožem. Izvadite semenke i očistite dlačice pa ga operite u hladnoj vodi, procedite i ostavite da prenoći. Sutradan ga prelijte hladnom vodom da ogrezne i kuvajte uz stalno mešanje. Kada šipak omekša, sklonite ga sa šporeta, ispasirajte, stavite u, šerpu, dodajte šećer i nastavite kuvanje dok se masa ne zgusne. Sipajte pekmez u zagrejane tegle, pa ih vratite u mlaku rernu da se uhvati korica. Kada se , marmelada ohladi, zatvorite tegle i držite ih na hladnom mestu.
Vitamina C u izobilju
Iako poseduje obilje vitamina i minerala, glavni adut ploda šipka jeste impozantna količina vitamina C ti do 1.500 mg u 100 g namirnice, što je i do deset puta više nego što ih imaju najpopularniji izvori ovog moćnog antioksidansa, kakvi su list peršuna, sveza paprika ili crna ribizla. Posebna vrednost ovog nutrijenta jeste, to što je u šipku on postojaniji i ne gubi se termičkom obradom, što nije slučaj s drugim namirnicama. Ipak, količina vitamina C s vremenom opada i plodove šipka ne bi trebalo čuvati duže od godinu dana, čak i ukoliko su besprekorno osušeni i skladišteni. Vitamin C učestvuje u nizu važnih metaboličkih procesa, a pre svega u sintezi kolagena, niza amino-kiselina i masnih kiselina. Kao antioksidans, ima veoma važnu ulogu u oksidaciono-redukcionim procesima i metabolizmu na nivou ćelija, te nas tako štiti od upalnih, autoimunih i degenerativnih bolesti koje nastaju kao produkt oksidacije i starenja. Zbog toga je presudan za razvoj i regeneraciju mekih tkiva, kože, kostiju i zuba. Takođe, stimuliše rad imunološkog sistema, te tako povećava i otpornost organizma prema mikroorganizmima, ali i izazivačima alergija.
Plod šipka – riznica zdravlja
Pored vitamina C, zreli plod šipka sadrži i znatne količine vitamina A, D i E, masne kiseline i flavonoide, koji su takođe moćni antioksidansi. Od minerala sadrži kalijum, ali i gvožđe, magnezijum, fosfor i sumpor, koji su neophodni za pravilno funkcioni-sanje organizma.
Zahvaljujući visokom sadržaju vlakana, šipak reguliše varenje, a pektin vezuje otpadne materije u crevima. Budući da se u te materije ubrajaju i masti, to direktno utiče na nivo holesterola.
Kako čuvati šipak
Šipak se može brati već u oktobru, a najbolje nakon prvog mraza, kad omekša. Treba birati krupne i zdrave plodove, koje potom treba oprati i dobro osušiti. Pre sušenja, plodovima se mogu odstraniti semenke, ali to nije obavezno. Bitno je da u procesu sušenja ne dođe do promene boje (da ne dobiju tamnu ili smeđu boju), pa se plodovi šipka suše prirodno na tamnom i hladnom mestu ili u sušilicama na temperaturi do 50 stepeni C, kako bi zadržali prirodnu boju i lekovita svojstva.
