Prirodni lekovi za dijabetes sa svih krajeva sveta

Lečenje dijabetesa podrazumeva primenu savremenih medicinskih znanja i dostignuća, ali ne isključuje i druge oblika terapije. Priroda u svojoj apoteci ima lekove koji mogu olakšati borbu s mnogim bolestima, pa i sa šećernom, ali treba znati izabrati onaj pravi. Brojne kliničke studije sprovedene proteklih nekoliko godina pokazale su da pojedini biljni preparati olakšavaju kontrolu šećerne bolesti, za mnoge biljke naučnici tvrde da sadrže sastojke koji snižavaju nivo šećera, u krvi, što ih čini odličnim saveznicima u borbi protiv dijabetesa tipa 2.

KOJE SE BILJKE KORISTE U TERAPIJI

Biljke koje su se našle u fokusu istraživanja i pokazale antidijabetička svojstva jesu: aloja, ekstrakt borovnice, gorka dinja, cimet, piskavica, dumbir i okra. I dok pojedini lekari ove biljke preporučuju kao pomoć u terapiji, postoje i eksperti koji sumnjaju u njihovo blagotvorno dejstvo. Svi se slažu u jednome – neke biljke i biljni suplementi negativno utiču na dejstvo pojedinih antidijabetika i mogu umanjiti njihovu efikasnost, pa ih zato treba uzimati isključivo uz konsultaciju sa stručnjakom.
Pre nego što se odlučite za biljnu terapiju, obavezno porazgovarajte sa svojim lekarom, koji će vam u skladu sa opštim stanjem organizma i medikamentima što ih uzimate propisati adekvatne doze.

prirodni lekovi za rakBUDITE OPREZNI

Važno je imati u vidu da čajevi za dijabetičare nisu zamena za lekove, ali da mogu biti od koristi. Biljke koje pomažu u borbi protiv šećerne bolesti jesu one bogate insulinom, a to su maslačak i borovnica. Zatim diuretske biljke koje pokreću cirkulaciju, kao što su korpiva, kukuruz… Od značaja su i biljke koje jačaju imunitet, poput nevena, imele, ehinacee… Iskusni fitoterapeuti kombinovanjem pomenutih, ali i nekih drugih biljaka, prave čajeve, biljne kapi, tinkture…

TRADICIONALNA MEDICINA

Milioni ljudi širom planete svake godine obole od dijabetesa. Osim u zvaničnoj medicini, rešenje za svoje zdravstvene probleme pokušavaju da nadu i u altnernativnim metodama. Svako podneblje karakteristično je po određenim biljnim vrstama, a mi vam otkrivamo tajne narodne medicine iz svih krajeva sveta.

Beli luk: Ima snažna antioksidativna svojstva, pospešuje perifernu cirkulaciju i štiti najsitnije krvne sudove od propadanja. Postoje studije čiji rezultati pokazuju blagotvoran efekat belog luka na nivo glukoze u krvi. Smatra se da pojačava lučenje insulina, ali su potrebna opsežna istraživanja koja bi u potpunosti dokazala te tvrdnje.

BRAZIL

Bauhinia forficata i Myrcia uniflora: Bauhinia forficata u tradicionalnoj fitoterapiji Brazila poznata je i kao “biljni insulin”. U ovoj zemlji koristi se i biljka Mvrcia uniflora. Uprkos tome što naučnici smatraju da je hipoglikemički efekat čajeva na bazi ove biljke precenjen, narodna medicina joj pridaje veliki značaj.

INDIJA

Srebrna svilenica: lako je potrebno još istraživanja da bi se utvrdio efekat srebrne svilenice (Gvmnema svlvestre), ajurvedski lekari koriste je u lečenju dijabetesa. Studije su pokazale da osobe koje su u svoj jelovnik uvrstile ovu biljku lakše kontrolišu bolest, a smatra se da ima sposobnost i da regeneriše ćelije pankreasa.

ŠPANIJA

List smokve: Ficus carica ili list smokve dobro je poznat narodni lek u Španiji i jugozapadnoj Evropi, lako njene aktivne komponente nisu dovoljno ispitane, smatra se da ova biljka snižava nivo glukoze u krvi.

KINA

Ženšen: U tradicionalnoj kineskoj medicini ženšen se smatra lekom za sve boljke, a izuzetno ga cene zbog njegovog uticaja na metabolizam.

AFRIKA

Gorka tikvica: Pod latinskim nazivom Momordica charantia skriva se gorka tikvica ili karela. Potiče iz Indije, a u 14. veku preneta je u Kinu, odakle se počela širiti u druge krajeve sveta. Raste na području Afrike, Azije i Kariba. Može se pripremati na različite načine, a osobama s dijabetesom tipa 2 pomaže tako što podstiče lučenje insulina.

EGIPAT

Piskavica: Stari Egipćani, ali i Grci i Rimljani, izuzetno su cenili lekovita svojstva piskavice (Trigonella foenum graecum), poznate i pod nazivom grčko seme. Smatra se da ova biljka povoljno deluje na metabolizam šećera, tj. olakšava kontrolu dijabetesa.

MEKSIKO

Nopal kaktus: Opuntia streptacantha (nopal) je vrsta jestivog kaktusa koji stanovnici Meksika tradicionalno koriste u lečenju dijabetesa. Neke studije pokazale su da ovaj kaktus može poboljšati rezultate HbA1 c testa i nivo glukoze merene postprandijalno. Savet: Može se kuvati, dodavati u salate (sirov), a koristi se i za pripremu džemova i želea.

SRBIJA

Borovnica: Biljka broj jedan u borbi protiv dijabetesa.Koriste se listovi, koji se beru pre cvetanja. Glikozid mirtili koji se nalazi ulistovima  biljke smatra se prirodnim insulinom. Inače, u narodnoj medicini list borovnice služi i za akutna i hronična crevna oboljenje.
Priprema: Tri supene kašike sitno iseckanog lista borovnice prelije se sa 0,7 l ključale vode i ostavi da stoji poklopljeno 30 minuta. Zatim se procedi i pije tri puta dnevno po jedna šolja pre doručka, ručka i večere.

List duda: Koristi se kaon čaj protiv  dijabetesa tipa 2.
Priprema : tri supene kašike sitno seckanog lista duda prelije se sa 0,7 l kljucale vode i ostavi da stoji poklopljeno 30 min. Procedi se i pije tri puta dnevno pre obroka po jedna šolja.

Gujina trava: Silibum marianum poznata još i kao gujin atrava ili sikavica, bogata je flavonoidima i antioksidansima. Iako njena uloga u kontroli glikemije još uvek nije dobro ispitana, smatra se da smanjuje insulinsku rezistenciju.

Pasuljevina: Mahovina od pasulja je višestruko korisna jer sadrži: arginin, silicijumovu kiselinu,soli hroma,fitoaleksine (fazeolin), flavonoide i kalijum.
Priprema: Tri supene kašike sitno iseckanog lista pasuljevine prelije se sa 0,7 l ključale vode i ostavi da odstoji poklopljeno 30 minuta. Procedi se i pije tri puta dnevno o jedna šolja pre obroka.

List koprive: Kopriva sadrži brojne vitamine i minerale, pa je neki trvari smatraju za prirodni multimineralni i multivitaminski kompleks. U koprivi se nalaze: vitamin C, karotenoidi (provitamin A), vitamini K, B2, B5, gvožđe, kalcijum, magneyijum, fosfor, silicijumova kiselina. List koprive pokazuje sledeća farmakološka dejstva: analgetsko (ublažava bol), hemostatsko (zaustavlja krvarenje), antibakterijsko, antivirusno, protivupalno, lokalno anestetičko, diuretičko.

Upotrebljava se u vidu čaja koji se priprema na isti način kao čaj od borovnice,duda i pasuljevine.