Ključ je u sledećem: na vreme zaustaviti stresnu situaciju, zameniti je opuštajućom i ne dopustiti nervozi da potraje dugo. Stres nema milosti, nikoga ne zaobilazi i u današnje vreme praktično vreba iza svakog ćoška – na poslu, kod kuće, u banci, na ulici, u saobraćaju…
Uvrežena fraza da “sve bolesti dolaze iz glave” danas zvuči malo drugačije: “sve bolesti dolaze od stresa”, i za to postoje razlozi. Prema istraživanjima Svetske zdravstvene organizacije, uzrok 45% svih bolesti jeste stres, a neki specijalisti smatraju da je taj broj dva puta veći. Ako već ne možemo da ga sprečimo, možemo naučiti kako da se izborimo sa stresom.
Stres može biti koristan
Stres sam po sebi nije bolest. Štaviše, stres je koristan i neophodan. Zahvaljujući njemu, naš organizam stiče novo iskustvo, pomera granice, postajemo psihički jači, ali samo pod uslovom da stres nestane posle određenog vremena. Na primer: stres nam može biti saveznik tokom teškog poslovnog dana, ali isključivo ako posle odmora i opuštanja on nestane. “Dobrim” stresom u sportu možemo nazvati naporan trening, takođe, samo u slučaju da napetost nakon odmora iščezne. Čak ni stres na poslu, kod kuće ili onaj koji izazivaju svakodnevne neprijatnosti ili loše vesti ne predstavlja opasnost za zdravlje ako se zamenjuje odmorom i opuštanjem. Znači, suština rešenja problema jeste: znati zameniti stres opuštanjem i ne dozvoliti mu da se trajno nastani u našem organizmu.
Kako prepoznati stres
Simptomi stresa:
Promene u ponašanju – alkoholizam, nesanica, povećanlli smanjen apetit, stisnute pesnice, preglasan ili ubrzan govor.
Promeneu emocijama – agresivnost, depresija, anksioznost, promene raspoloženja, zabrinutost.
Promene intelekta – zbunjenost, rasejanost, problem s pamćenjem, učestali čudni snovi.
Fizičke promene – hladni dlanovi i stopala, glavobolja, lupanje srca, znojenje, svrab, gubitak ili povećanje telesne težine.
Šta se dešava u našem organizmu
Stres počinje u hipotalamusu, tj. u dubini mozga. Hipotalamus je deo mozga odgovoran za emocije, pamćenje, kontrolu životnih potreba, uključujući glad, žeđ, paniku, bol… U trenutku snažnog uzbuđenja ne samo da odumiru nervne ćelije već organizam gubi hormone: adrenalin, u slučaju da su emocije negativne, i serotoiin – ako su emocije pozitivne.
Adrenalin ubrzava rad srca i disanje, napreže mišiće, podiže krvni pritisak i nivo šećera u krvi… Sve je to korisno za naš organizam jer nam pomaže da se izborimo s određenim zadatkom ili opasnošću, da izađemo na kraj sa zacrtanim ciljem. Međutim, ako se posle stresnog perioda ne opustimo i ne odmorimo, organizam počinje da se muči i pojavljuju se zdravstveni problemi kao što su visok pritisak, zatvor, bolesti srca, nesanica, depresija itd.
Stres je nemoguće izbeći, pogotovo u velikim gradovima. U današnje vreme više od polovine stanovništva ima problema, a samo 5% obrati se za stručnu pomoć. Zato provodite više vremena u šetnji no parkovima i šumama koji su udaljeni od grada. Mnogi imaju vikendice ili bake i deke na selu gde mogu uživati u čistom vazduhu, domaćem voću i povrću, pobeći od gradske buke i gužve i odmoriti se. Smena godišnjeg doba negativno utiče na naš organizam i tada je pravilna ishrana izuzetno važna kao i san, koji će nam pomoći u borbi sa stresom.
Važna uloga minerala
Magnezijum i kalcijum dva su minerala koja imaju najvažniju ulogu kad “udari” stres. Oni „rade u paru” i svaki od njih izaziva suprotne reakcije. Na prmer:
– kalcijum stimuliše nerve, a magnezijum ih smiruje,
– kalcijum napreže mišiće, a magnezijum ih opušta,
– kalcijum zgrušava krv (to je važno u slučaju zarastanja rana), a magnezijum je razređuje, sprečava stvaranje tromba u arterijama,
– kalcijum podiže krvni pritisak, dok ga magnezijum spušta.
Ako imate visok procenat magnezijuma u organizmu, moći ćete posle stresa brže i lakše da se smirite. Namirnice koje svakodnevno jedemo sadrže dovoljnu količinu magnezijuma, međutim, on se uvek može “pojačati”.
Kada stres pobeđuje
Treba znati da u većini slučajeva bolesti dolaze zbog stresa s kojim organizam duto nije uspeo da se izbori. Postoje dva osnovna razloga zašto se to dešava:
1. Intenzivnost i jačina stresa – na primer najjači je onaj koji izazivaju razni konflikti, loše vesti, gubitak voljene osobe, razvod, selidba…
2. Nedostatak neophodnih namirnica i vitamina potrebnih organizmu da se izbori sa stresom – pre svega magnezijuma. Dovoljna količina magnezijuma u organizmu ključ je ka njegovoj zdravoj reakciji na stres.
Stres i ishrana
Dobro raspoloženje zavisi od mnogo faktora, a jedan od najvažnijih jeste ishrana. Određene namirnice u velikoj meri mogu nam pomoći da se brže i lakše izborimo sa stresom. Ne bi trebalo no svaku cenu navaliti na slatko, ljuto, prženo, kafu ili alkohol. To čak može i pogoršati situaciju, učiniti nas još nervoznijim, možemo se ugojiti, a alkohol može izazvati zavisnost. Ishrana u stresnom periodu trebalo bi da bude izbalansirana, tj. da unosimo jednaku količinu belančevina, masnoće i ugljenih hidrata. Baš iz tog razloga trebalo bi prekinuti stroge i restriktivne dijete.
U stresnim situacijama korisni su vitamini B-grupe, zatim vitamini E, C i A, kao i cink, kalcijum, magnezijum i selen. Predstavljamo vam najkorisnije namirnice protiv stresa: banane, citrusi, bademi, crna čokolada, crni čaj, riba i morski plodovi, govedina, paradajz, integralne žitarice.
Top 5-saveta kako se izboriti sa stresom
1. Promenite životni prostor, provedite nekoliko dana kod rođaka ili prijatelja, ili jednostavno promenite raspored stvari u vašem stanu.
2. Obratite pažnju na disanje – ako želite ostati smireni, potrudite se da dužina vašeg izdisaja bude duža od dužine udaha.
3. Naspavajte se – kvalitetan san jedan je od važnijih metoda u borbi protiv stresa. Naspavan čovek jednako je srećan čovek.
4. Meditirajte – uključite laganu muziku, sedite u turski sed, zatvorite oči i opustite se. Mislite na nešto lepo i pozitivno, što vas usrećuje.
5. Toplo-hladni tuš – nagle promene temperature pomoći će vašem duhu i telu, očeličiće vas i napuniti dobrom energijom.
Vežbanjem protiv stresa
1. Stanite pravo, ispravite leđa, prekrstite ruke i stavite ih na ramena. Duboko udahnite, lagano podižite laktove, a glavu polako zabacite nazad. Lagano spuštajte laktove i glavu vratite u početni položaj. Ponovite nekoliko puta da biste ublažili napetost, posebno u vratu, ramenima i leđima.
2. Stanite pravo, noge treba da budu u širini ramena. Udahnite duboko, zatim podignite ruke, maksimalno se istegnite. Napravite dubok izdah, spusgite i protresite ruke. Ponovite nekoliko puta.
3. Sedite udobno, zatvorite oči. Kažiprstom zatvorite levu nozdrvu, duboko udahnite kroz desnu, zadržite dah. Zatim zatvorite desnu nozdrvu i izdahnite kroz levu. Onda obrnuto, zatvorite desnu nozdrvu, duboko udahnite na levu, zadržite dah i izdahnite na desnu nozdvu. Ponovite nekoliko puta. Ovu vežbu ne treba upražnjavati pre spavanja.
Da li ste znali…
1. Smeh je najbolji prirodni lek protiv stresa. On smanjuje nivo hormona stresa – kortizola i adrenalina, a povećava lučenje dopamina, hormona dobrog raspoloženja.
2. Muškarci su skloniji stresu od žena, a najčešće “muške” reakcije u tim situacijama jesu hipertenzija, agresivno ponašanje, zloupotreba alkohola.
3. Stres majke negativno utiče na dete i njegov imunološki sistem.
4. Kaktus je biljka koja “usisava” negativnu energiju.
5. Doktori, menadžeri i novinari skloniji su stresu nego osobe drugih profesija.
6. Stres je povezan sa šest vodećih razloga smrti: srčane bolesti, rak pluća, bolesti unutrašnjih organa, ciroza jetre, nesrećni slučajevi, samoubistva.
Napici koji deluju protiv stresa
– Prelijte 5 g majčine dušice sa 500 ml ključale vode, ostavite da odstoji poklopljeno 40 minuta. Pijte tri-četiri puta dnevno. Koristite dva-tri puta nedeljno, ne češće. Majčina dušica umiruje i jača nerve.
– Kašičicu nane prelijte šoljom ključale vode, ostavite da odstoji 20 minuta, procedite i pijte tri puta na dan po pola šolje.
– Topla čokolada s cimetom: u pola litra mleka dodajte crnu čokoladu. Kada se istopi, sipajte u šolju i pospite cimetom. Ovaj napitak sigurno će vam podići raspoloženje.
– Tri supene kašike čaja od žalfije prelijte s pola šolje zaslađene ključale vode i ostavite da odstoji 15 minuta. Pijte pre obroka no pola četiri puta na dan.
