Gojaznost i višak masnog tkiva može dovesti do brojnih oboljenja, ali postoji i druga strana medalje – narušeno zdravlje je, pored nepravilne ishrane, uzrok nakupljanja masnih naslaga. Gojaznost podrazumeva isključivo povećanje količine masnog tkiva u organizmu preko graničnih vrednosti utvrđenih za pol i uzrast. To znači da nije svako povećanje telesne mase obavezno uzrokovano gojaznošću, već može biti i posledica posebno razvijene mišićne mase kod zdravih ljudi, poput sportista, ali i nakupljanja viška vode u organizmu, što je posledica nekih oboljenja.
Kako se utvrđuje je li neko gojazan, zašto je opasno imati previše masnog tkiva u organizmu, mogu li neka oboljenja dovesti do toga i koje bolesti gojaznost može izazvati.
Tajna indeksa telesne mase
U rutinskoj praksi za određivanje uhranjenosti najčešće se koristi indeks telesne mase, koji se izračunava na osnovu odnosa telesne težine i telesne visine. Tako se mogu utvrditi pothranjenost, normalna uhranjenost, pregojaznost i gojaznost. Međutim, ovaj metod ne uzima u obzir telesni sastav, to jest količinu masnog tkiva. Za preciznije određivanje gojaznosti količina telesne masti može se utvrditi merenjem debljine kožnih nabora pa preračunavanjem u procenat telesne masti ili direktnim merenjem metodom bioelektrične impedansne analize. Ređe se primenjuju ultrazvuk, magnetna rezonanca i sl. Normalne vrednosti procenta telesne masti kod žena nešto više, a uslovljene su njihovom građom i hormonskim statusom.
Bolest – uzrok gojaznosti
Najčešći uzrok gojaznosti jeste prekomerna ishrana, kombinovana s nedovoljno kretanja, ali i da pojedina oboljenja mogu dovesti do nakupljanja telesne masti. To su hipotireoza, poremećaj u radu nadbubrežne žlezde i druga endokrinološka oboljenja, ali i neka reda oboljenja, poput adipozogenitalnog sindroma. Naravno, kao i u slučaju ostalih hroničnih nezaraznih oboljenja, i usled gojaznosti postoji interakcija između genetske osnove i uticaja životnih navika. To znači da se sklonost ka gojaznosti može naslediti, ali će se ispoljiti samo kod osoba kod kojih je unos kalorija veći od njihove potrošnje. Takođe, deca gojaznih roditelja imaju veće šanse da i sama budu gojazna, ali ne mora značiti da je uzrok toga nasleđe, već usvajanje loših roditeljskih navika u ishrani.
Pušenje i gojaznost
Doktorka napominje i da odvikavanje od cigareta može dovesti do gojaznosti. Prestanak pušenja u početku je praćen povećanim unosom slatkiša i grickalica, čime se ublažava stres usled apstinencije odnosno prestanka pušenja. Tu od koristi može biti boravak na svežem vazduhu, pojačana fizička aktivnost i ishrana bogata svežim voćem i povrćem. Pored toga, pušači imaju nešto veću metaboličku potrošnju, ali ona se normalizuje u roku od nekoliko nedelja po prestanku konzumiranja cigareta.
Važan uticaj hormona
Intenzitet metabolizma, odnosno energetska potrošnja, uslovljen je brojnim činiocima: polom, uzrastom, količinom mišićne mase i fizičkom aktivnošću, ali i hormonskim statusom. Najvažniji hormon koji reguliše metaboličku potrošnju jeste hormon štitaste žlezde tiroksin. Ako je njegovo lučenje smanjeno, što se dešava u slučaju hipotireoze, može dovesti do gojaznosti. S druge strane, povišen nivo kortizola, koji luči nadbubrežna žlezda, kao i terapijska primena tog hormona u lečenju nekih oboljenja mogu povećati količinu telesne masti. Takođe, estrogeni, karakteristični za ženski reproduktivni period, dovode do raspoređivanja masnog tkiva na bokovima i u dojkama, što uslovljava ‘žensku građu’, mada tu nije reč o patološkom već 0 fiziološkom povećanju količine masti.
Više telesne masti – veći rizik od bolesti
Osim što se sama po sebi smatra bolešću, gojaznost predstavlja i faktor rizika za nasta; nak i razvoj brojnih oboljenja. Može izazvati aterosklerozu, povisiti vrednosti holesterola i triglicerida u krvi, te povećati rizik od drugih kardiovaskularnih bolesti, poput angine pektoris, infarkta srca, hipertenzije i sl. Gojazne osobe izloženije su
moždanom udaru, šećernoj bolesti, gihtu, artrozi kuka i kolena, proširenim venama, nastajanju kamena u žučnoj kesici, ali i depresiji, lista se tu ne završava. Gojaznost je i faktor rizika za nastanak malignih oboljenja – karcinoma dojke i materice kod žena, raka prostate kod muškaraca i karcinoma debelog creva kod oba pola. Isto tako, gojazne osobe sklonije su obolevanju od zaraznih bolesti, rane im teže zarastaju, a češće su i komplikacije posle hirurških intervencija.
Lečenje gojaznosti
Terapiju gojaznosti treba prilagoditi pacijentu, što zavisi od stepena gojaznosti i zdravstvenog stanja. Dijetoterapija ili medicinska nutritivna terapija predstavlja osnovu svake intervencije, uz redovnu fizičku aktivnost. Na raspolaganju su različite redukcione dijete, ali mora se voditi računa o obezbeđenju svih neophodnih nutrijenata: belančevina, masti, ugljenih hidrata, vitamina i minerala. Ponekad je potrebno uvesti suplemente ili medikamentnu terapiju. Ukoliko je pacijentu zdravlje veoma ugroženo, postoji i mogućnost hirurškog lečenja. Ako je reč o detetu, ne primenjuju se stroge redukcione dijete, već se ishrana planira prema potrebama za taj uzrast. Kod dece je još značajnije povećati fizičku aktivnost, a po mogućnosti uvesti organizovano bavljenje sportom, što će unaprediti celokupan rast, razvoj i zdravlje.
Dijete – mač s dve oštrice
Ekstremno restriktivne dijete mogu se držati u iznimnim slučajevima, ali obavezno pod kontrolom lekara, često samo u bolničkim uslovima. One ne pružaju sve potrebne nutrijente – iako je brži gubitak kilograma, nedostatak je i u tome što se na taj način ne uspostavljaju navike pravilne ishrane, pa samim tim dugoročan efekat izostaje.
Liposukcija kao lek
Iako liposukcija nije dobro rešenje ako se gojaznosti želi stati na put, ova metoda se već dugo koristi u estetskoj hirurgiji u terapiji gojaznosti. Najveći efekat ostvaruje se kod osoba koje imaju potkožno lokalizovane masne naslage – obično na butinama, nadlakticama ili bokovima, gde se salo zadržava i posle primenjene dijete. Bitno je naglasiti da osoba nakon liposukcije treba da se pridržava uputstava za ishranu kako bi se efekat održao. To znači da ishrana treba da bude uravnotežena, da obezbeđuje sve potrebne hranljive materije, da bude raznovrsna, uz minimum tri, a optimalno pet obroka dnevno. Obavezno je izbegavanje brze hrane, slatkiša, grickalica i zaslađenih napitaka. Takav način ishrane treba da bude praćen redovnom fizičkom aktivnošću prilagođenom zdravstvenom stanju.
