Izražene vene na rukama – opasni i bezopasni uzroci

Izražene vene na rukama

Ako pratite vesti o poznatim ličnostima, verovatno ste primetili zvezde, poput Madone i Anđeline Džoli, sa izraženim venama na rukama i šakama. Možda ste se pitali da li imaju neki fiziološki problem koji izaziva pojavu proširenih vena.

Zapravo, izražene vene, poznate u krugovima bodibildera i kao vaskularnost, mogu da imaju brojne uzroke – ozbiljne i bezopasne.

Bezopasni uzroci vaskularnosti

Nedovoljno telesnih masti

Jedan bezopasni razlog zbog koga vene na rukama postaju izražene i vidljive ispod kože, je taj što te osobe imaju veoma malo telesnih masti. Drugi razlog za izražene vene na rukama može da bude dizanje tegova. Zapravo, kod dizača tegova i bodibildera, vaskularnost je znak uspeha – drugim rečima, to znači da ste skinuli dovoljno potkožnog sala pa su vene (i mišići) izuzetno uočljivi. U svetu bodibildinga, vaskularnost znači uspeh pa je jedno od pitanja kako izraziti vene na rukama .Vaskularnost, uz jasno vidljiva mišićna vlakna ispod kože je veoma tražen izgled.

izrazene vene na rukamaDakle, šta znači kada neko, ko očito nije bodibilder, ima izražene vene po rukama? To jednostavno može da znači da ta osoba ima veoma malo potkožnog sala. Do ovoga može da dođe usled vežbi ili ishrane ili kombinacije ova dva faktora. Postoje i osobe koje su prirodno mršave.

Premda je tačno da nije zdravo kada organizam ima premalo telesnih masti, ne možete utvrditi nečije zdravstveno stanje samo na osnovu nivoa telesne masti. Međutim, ako ste mršavi i zabrinuti zbog pojave izraženih plavih vena na rukama, obratite se lekaru koji će utvrditi da li postoji neki zdravstveni problem povezan sa vaskularnošču koji bi trebalo da se leči.

Starost i genetika

Kako starite, plave vene na rukama mogu da postanu vidljivije. Pored toga, kod nekih ljudi su vene prirodno vidljivije. To može da bude posledica kožne pigmentacije, raspodele telesnih masti ili brojnih drugih genetskih faktora. U većini slučajeva vene na rukama nisu znak oboljenja ili bilo kakvog drugog problema. Međutim, ako primetite da su vam vene mnogo veće ili vidljivije nego ranije, o tim promenama bi trebalo da obavestite lekara.

Ozbiljni uzroci vaskularnosti

Vaskularna oboljenja

Kao što smo pomenuli proširene vene na rukama u većini slučajeva ne ukazuju na neki zdravstveni problem ali postoji nekoliko vrsta vaskularnih oboljenja, uključujući i duboku vensku trombozu i bolest perifernih krvnih sudova, koja karakteriše nefunkcionalnost krvnih i limfnih sudova koja ometa protok krvi.

U slučaju ruku i šaka, može da dođe do opstrukcije u krvnim i limfnim čvorovima ruku, ili u jednom od većih krvnih sudova koji hrane ruku, poput krvnog suda koji se priteže duž ključne kosti. U drugim slučajevima, do opstrukcije može da dođe u obližnjim krvnim sudovima, kao što je karotidna arterija, što može da dovede do toga da krvni sud otiče i vrši pritisak na okolne krvne sudove.

Uzroci vaskularnih oboljenja

Postoji nekoliko uzroka za nastanak vaskularnih bolesti:

  • povreda krvnog suda
  • starost
  • druge bolesti, kao što su dijabetes i hipertenzija
  • genetika
  • fizička neaktivnost
  • pušenje

Simptomi vaskularnih bolesti

Pored izraženih vena, osobe sa vaskularnim bolestima u rukama imaju i druge simptome:

  • osećaj težine u udovima
  • promene na koži ruku i šaka – poput diskoloracije
  • rana koja ne zaceljuje
  • slabost mišića
  • bol i smanjena pokretljivost

U zavisnosti od lokacije i težine vaskularne bolesti, mogu da se jave simptomi i u drugim delovima tela poput:

  • umora
  • kratkog daha ili otežanog dusanja

Ako primetite bilo koji od ovih simptoma, obratite se lekaru.

Dijagnostikovanje i lečenje vaskularnih bolesti

Vaskularne bolesti se najčešće dijagnostikuju pregledom krvnih sudova aparatom za snimanje, kao što su angiogram ili ultrazvuk. Lekar može i da obavi fizikalni pregled, kao što je test na pokretnoj traci ili može da izmeri i uporedi krvni pritisak u različitim regijama tela.

Vaskularne bolesti se obično leče čišćenjem začepljenog krvnog suda. To se obavlja ili uvođenjem u krvni sud aparata koji će ga držati otvorenim ili uklanjanjem blokade, a isto tako i uklanjanjem začepljenog segmenta krvnog suda. Metod za koji će se lekar opredeliti zavisi od lokacije i težine blokade.