Sinusi su šupljine u kostima lica, a obložene su sluzokožom čija je osnovna funkcija stvaranje sluzi odnosno sekreta. Sinusi su povezani sa nosem uzanim kanalićima kroz koje se luči sluz napolje, a uvlači vazduh unutra, a oba slučaja se odvijaju kroz nos.
Sinusi se mogu podeliti u četiri grupe, a to su:
· sinusi u vrhu nosnog dela (etmoidni sinusi) – nalaze se između očnih duplji, sa obe strane nosa
· sinusi u gornjoj vilici (maksilarni sinusi) – nalaze se između gornjih zuba i očnih duplji
· čeoni sinusi (frontalni sinusi) – nalaze se u predelu čela
· očni unutrašnji sinusi (sfenoidni) – nalaze se u dubljem delu glave, u predelu očnih duplji
Svaka grupa sinusa je međusobno povezana uskim kanalima i otvorima i zajedno čine sinusni sistem, koji prirodno funkcioniše tako što luči minimalnu količinu sluzi potrebnu za održavanje normalnog stanja sinusnih otvora, kao i strujanje vazduha koji udišemo, kroz specifičan unutrašnji sistem.
Međutim, kako sinusni sistem kroz čovekovo udisanje ima dodira sa spoljnim vazduhom i česticama, tako je ovo vrlo pogodno područje za nastanak različitih infekcija, alergija i razmnožavanje bakterija.
Upale sinusa mogu biti blage koje se lako i brzo leče, ali mogu se razviti i u ozbiljnije upale kod kojih je potrebno dugotrajno lečenje kako bi se infekcija potpuno iskorenila. Ukoliko se adekvatno ne leči ili se zapusti, infekcija može dovesti i do trajnog oštećenja sinusa.
Upale sinusa: nastanak i uzroci
Upala sinusa (sinuzitis) nastaje kada bakterijska infekcija nastane u sluzokoži nosa ili grla. Zatim, putem inficirane sluzokoze bakterije kroz kanale dopiru do sinusa i infekcija se širi. Ovo se dešava zato što ovojnica (sluzokoža) u nosu ili grlu otekne i promeni prirodnu vrednost, usled čega sluz (sekret) počinje pojačano da se luči, a upravo je struktura sekreta najpogodnija za razvoj i širenje bakterija, ali i virusa.
Pored toga, do upale sinusa može doći i usled alergijskih reakcija, jer se u slučaju alergija sluzokoža nosa zadebljava i zapušava, pa kako se nagomilana sluz zadržava u predelu nosa i grla i zaustavljen je protok vazduha, rizik za dobijanje infekcije se drastično povećava.
Upala sinusa može biti akutna ili hronična. Akutna upala sinusa je najčešće uzrokovana bakterijskom ili virusnom infekcijom koja se uspešno leči propisanom terapijom lekara. Izlečenje uglavnom traje između sedam i deset dana.
Kod hronične upale sinusa lečenje može trajati i više od dva meseca, često je uzrokovana jakom alergijom, naročito izraženom u prolećnom i letnjem periodu kada su i alergijske ali i virusne infekcije češće i rasprostranjenije.
Takođe, osobe koje konzumiraju drogu uvlačenjem kroz nosne šupljine umnogome povećavaju rizik od nastanka upale sinusa, oštećenja sluzokože a samim tim i raznim bakterijskim infekcijama.
Simptomi kod upale sinusa
Stalni prateći simptomi kod infekcije sinusa su sledeći:
· glavobolja
· pritisak i osetljivost u predelu sinusa
· pojačano lučenje sekreta iz nosa
· oticanje u predelu očiju i nosa
· crvenilo i iritacija sluzokože u nosu
· zapušenje nosa usled stalnog lučenja sluzi
· oslabljeno čulo mirisa
Pored navedenih simptoma, kod akutne upale sinusa sluz je gusta i uglavnom žuto-zelene boje. Može se javiti povišena temperatura, samim tim i malaksalost i pospanost, gubitak apetita, bolovi i iritacija grla, kašalj. Ređe se javlja i zubobolja.
Kod hronične upale sinusa, pored standardnih simptoma može nas pratiti i lučenje sekreta u ždrelo, loš zadah, jače i češće glavobolje, grčevi u predelu lica gde se nalaze sinusni kanali, groznica, noćna iritacija i kašalj.
Dijagnoza i lečenje upale sinusa
Ukoliko postoje simptomi, infekcije sinusa se uglavnom dijagnostikuju kroz uobičajen lekarski pregled grla, nosa i sinusa, ili ukoliko je potrebno putem kliničkog ORL pregleda, endoskopskog pregleda ili pak rendgenskog snimka ili radiološkog pregleda, kako bi se ustanovilo koja grupa sinusa je inficirana i koji je stepen infekcije.
Kada se dijagnoza postavi, u zavisnosti od stepena i uzroka infekcije pacijentu se prepisuju neki od antibiotika (kod bakterijske infekcije), antihistaminika (kod alergijske infekcije), kortikosterodnih rastvora (za lečenje upala), a nekada su dovoljne samo agresivnije nazalne kapi i ispiranje fiziološkim rastvorom.
Kod pacijenata koji imaju ozbiljnu i duboku upalu i oštećenja sinusa neophodna je hirurška intervencija da bi se sinusni kanali otpušili i omogućila drenaža sinusa.
Saveti i preventiva
Osobe koje su sklone infekcijama sinusa i alergijama bi trebalo posebno da obrate pažnju i uzmu u obzir preventivne mere kako bi izbegli česte upale sinusa i trajna oštećenja.
Pored uspostavljanja i poboljšanja opšteg imuniteta da bi se odbranili od raznih virusa i infekcija koje prete iz okoline, važna je i besprekorna lična higijena. To podrazumeva često pranje i dezinfekcija ruku, kao i predmeta koje redovno koristimo i koje dolaze u stalan kontakt sa ustima i nosem (mobilni telefoni i slično). Zatim, preporučuje se izbegavanje klima uređaja i drugih uređaja koji ubrzavaju protok vazduha i povećavaju mu vlažnost, jer takav vazduh ima idealne uslove za širenje virusa i bakterija.
Podrazumeva se izbegavanje boravka u društvu osoba koja pate od upala gornjeg respiratornog trakta. Takođe, vakcina protiv gripa se pokazala kao uspešna u borbi protiv virusnih epidemija koje lako dovode do upala sinusa.
Ukoliko osoba ima i najblaže tegobe kao što su blago zapušen nos, od saveta u kućnoj atmosferi preporučuje se redovno ispiranje sluznice nosa običnim fiziološkim rastvorom, ali i parenje lica bar jednom dnevno, kako bi se kanali otpušili i potencijalna infekcija uništila vrelom parom. Ako postoji bol ili pritisak u čeonom predelu, savetuje se držanje tople obloge.
Osobama sa problematičnim sinusima ne preporučuje se letenje avionom, kao i nagle i česte promene u spoljnoj temperaturi.
