Valerijana iz prirode i iz bašte
Valerijana koja divlje raste na livadama -odoljen – se gaji i kao baštensko povrće. S obzirom na njenu omiljenost, naročito u Francuskoj, Belgiji, Nemačkoj, Holandiji, Danskoj i Italiji, raste broj pitomih selekcija. Ipak, ne treba se plašiti divljeg odoljena nabranog na livadi. On biološki predstavlja veoma dragoceno povrće za salatu, ima ukus koji podseća na lešnik, a pored mnogih vitamina sadrži i rutin, neophodan za jačanje slabih i tankih arterija. Dobro deluje i na bolesne bubrege, smiruje nervni sistem, tako da bi ga trebalo konzumirati što češće. Može se stavljati u sve vrste salata, uključujući i krompir salatu, a ima izvanredan ukus u kombinaciji sa zelenom salatom. Može se pirjaniti kao spanać a njime se može začinit i omlet. Odoljen (valerijana) je otporan na mraz i bere se s proleća i početkom zime.
2. Skromna kao ljubičica
Ljubičica je kao cvet ljubavi bila posvećena boginji Afroditi. Mirišljavi cvetovi ljubičica se koriste i u travarstvu i u kozmetici, a od njih se pravi i sirup koji potpomaže iskašljavanje. Cvetom ljubičice se aromatizuje sirće za salate. Veoma vešte domaćice kandiraju cvetove ljubičica (uvaljaju ih u belance i šećer) da bi njima ukrasile tortu ili voćni kup. Cvetovi i listovi, osim ukrašavanja, pomažu zdravlju: oplaknuti cvetovi ljubičice mogu iznenaditi u kajgani, dok se, na primer, u Francuskoj sreću u pećnici, zapečeni sa krompirom, sirom, mladim lukom i raznim biljem, uključujući i koprive (lionski recept).
3. Gronica za pročišćavanje organizma (Hipokrat)
Jednogodišnja biljka gronica se po celoj Evropi raširila iz Starog Rima. U vreme vladavine Karla Velikog krasila je tanjire i plemstva i kmetova. Hipokrat ju je preporučivao za pročišćavanje organizma. Potom je tek krajem prošlog veka ponovo postala omiljena. Izvrsno se gaji u žardinjeri, na prozorskom parapetu, a,ako želite daje odmah imate pri ruci, kupite njeno seme. U dublju tacnicu stavite vatu natopljenu vodom, a preko vate gusto pospite seme gronice. Tanjirić stavite na svetio mesto i vodite računa da se vata ne osuši. U roku od nekoliko dana seme će ozeleniti i pustiti listiće. Odrežite ih, nemojte ih seckati niti kuvati, samo pospite preko salate ili hleba premazanog puterom, preko jaja pripremljenih na bilo koji način, umešatje ih u namaze od sremskog sira, a možete ih dodati i mesu. Gronica ima zanimljiv blago pikantni ukus kao rotkvice ili slačica. Izvrstan je dodatak salati od kineskog kupusa, naročito ukoliko se pomeša sa balsamiko sirćetom ili maslinovim uljem. Ovom masom se može preliti salata i posuti parmezanom. Od gronice se može pripremiti i pesto: izgnječiti očišćeno seme tikve, dodati izmrvljeni sir, ulje i opranu granicu.
4. Krabutjica izvanredno čisti jetru i žuč
U davna vremena se davala majkama radi bolje laktacije. U nekim starim kuvarima se mogu naći recepti za sosove i čorbe od krabuljice. U srednjem veku se mešala sa mašću i koristila u oblogama za čireve i otoke, a inače izvanredno čisti jetru i žuč. Najbolje je konzumirati je kao sastojak koktela za pročišćavanje organizma. U kulinarstvu se koriste svezi listovi i stabljike kao dodatak jelima od ribe i grilovanog mesa, stavlja se u čorbe, omlete, sosove, a i u namaze.
5. Čitav niz salata
Glavni predstavnik povrća koje se koristi kao salata jeste zelena salata. Današnje oblike salata je u srednju Evropu uveo Karlo Veliki, kada ju je u VIII veku preporučio kao biljku koju treba gajiti. Salata je iz manastirskih bašti stizala najpre na trpeze kraljeva i plemića, a tek kasnije i do širokih narodnih masa. Već u XVIII veku je bilo poznato 25 vrsta zelene salate. Ima čitav niz sorti zelene salate koje se jedna od druge razlikuju po obliku, boji, kovrdžavosti listova, dužini vegetacije. Za sve njih je, međutim, zajedničko to da imaju veoma malu kaloričnu vrednost. Kod nas je već tradicionalno najomiljenija prolećna zelena salata. Najbolja je sveža. Rane sorte iz plastenika i staklenika koje se pojavljuju na tržištu zimi sadrže više azota od ostalih vrsta salata.
Upravo su zelene salate osnov za sve vrste mešanih salata: bilo da su kombinovane sa još nekim vrstama povrća, jajima, ribom, komadićima mesa ili sira, raznim začinskim i drugim biljkama i različitim vrstama preliva, uvek predstavljaju laganu varijantu prolećne ishrane. Salate koje se služe kao predjelo imaju sve osobine aperitiva. Danas postoji ogroman broj različitih vrsta zelene salate: ajs, rimska, krecava i već pomenuta naša „obična” zelena salata – puterica. Neke od pomenutih vrsta salata se mogu i bariti.
