Snižene vrednosti hematokrita i hemoglobina ukazuju na smanjenje broja crvenih krvnih zrnaca (RBC) u organizmu.
U ovom članku ćemo dati pregled simptoma i mogućih uzroka koji dovode do ove pojave.
Da li ste znali?
„U samo dve do tri kapi krvi nalazi se oko milijardu crvenih krvnih zrnaca (eritrocita), a na svakih 600 crvenih krvnih zrnaca dolazi oko 40 krvnih pločica (trombocita) i samo 1 belo krvno zrnce (leukocit).“ – Američki Crveni krst
I hemoglobin i hematokrit povezani su sa crvenim krvnim zrncima (RBC). Hemoglobin (Hb ili HGB) je protein koji se nalazi u RBC i služi za prenos kiseonika kroz čitav organizam.
S druge strane, hematokrit je mera za količinu RBC prisutnih u ukupnoj zapremini krvi. Vrednosti oba parametra mogu da se utvrde analizom krvi koja se zove kompletna krvna slika (KKS), pošto su i jedan i drugi zasnovani na zapremini krvne plazme.
Normalne vrednosti hemoglobina kod muškaraca i žena kreću se u opsegu od 14 – 18g/dl, odnosno 12 – 16g/dl; g/dl je skraćeni oblik merne jedinice „grama po decilitru“.
Vrednost hematokrita se izražava u procentima u zapremini crvenih krvnih zrnaca, na 100ml krvi. Referentne vrednosti kreću se od 40 – 54% kod muškaraca, dok je kod žena 36 – 48%.
Imajte na umu da se referentne vrednosti razlikuju od laboratorije do laboratorije. Kod različitih dijagnostičkih centara se najčešće sreće razlika koja je oko 7%, u odnosu na gornju i donju normalnu vrednost. Zbog toga je veoma važno da krvna slika bude tumačena od strane stručnog lica.
Simptomi koji mogu da ukazuju na snižene vrednosti
Smanjen broj RBC (eritrocita/crvenih krvnih zrnaca) u medicini je poznat kao anemija. Lekar će vas uputiti na analizu krvi kada posumnja da ispoljavate znakove i simptome koji ukazuju na nedostatak gvožđa ili anemiju. U nastavku ćemo navesti neke od najčešćih simptoma koji odgovaraju malom broju RBC:
- stalni osećaj umora i zamaranje
- brže lupanje srca (palpitacije) koje nastaju iznenada
- kratak dah
- bledilo kože
- opadanje kose
- pogoršavanje već postojećih problema sa srcem
- napadi nesvestice
Intenzitet simptoma zavisi i od jačine anemije i od telesne konstitucije pojedinca. Osobe koje pate od hronične anemije ispoljavaju simptome manjeg intenziteta, jer se njihov organizam već navikao na ovo stanje. S druge strane, osobe sa akutnom anemijom (rapidna anemija) imaće mnogo intenzivnije simptome.
Mogući razlozi koji se kriju iza sniženih vrednosti
Uzroci anemije mogu da se svrstaju u dve glavne grupe. U 1. grupu spada narušeni proces proizvodnje ili potpuni prestanak stvaranja crvenih krvnih zrnaca u organizmu; u 2. grupu spada nepredvidivi gubitak krvi u organizmu ili uništavanje crvenih krvnih zrnaca.
Sredstva za određivanje nivoa hematokrita u organizmu su prosečni volumen eritrocita (MCV) i mera varijabilnosti veličine eritrocita (RDW), koja lekarima pomažu da utvrde da li neko ima snižene vrednosti hemoglobina i hematokrita u organizmu. MCV određuje stvarnu veličinu ćelija krvi, a RDW određuje razlike u veličini svih crvenih krvnih zrnaca. Ukoliko se kod neke osobe jave niske vrednosti MCV i visoke vrednosti RDW, onda je stanje posledica hroničnog nedostatka gvožđa u organizmu. s druge strane, normala vrednost RDW praćena niskom vrednošću MCV ukazuje na drugi način gubitka krvi iz organizma, najčešće na neko krvarenje.
Snižene vrednosti nisu uvek razlog za zabrinutost. Postoje neki slučajevi kod kojih je niska vrednost RBC sasvim normalna. Na primer, trudnoća obično izaziva sniženu vrednost hematokrita, jer u postoji višak tečnosti u krvi. Čak i žene koje nisu u reproduktivnom dobu, često imaju nizak hemoglobin i hematokrit tokom menstruacije. Postoje i ozbiljniji uzroci koji izazivaju nizak hematokrit i hemoglobin, a neke ćemo navesti u nastavku:
- Talasemija – Ovo je nasledni poremećaj krvi koji se javlja familijarno. Ovaj poremećaj dovodi do uništavanja velikog broja eritrocita i snižene vrednosti hemoglobina, a za posledicu ima anemiju.
- Hemolitička anemija – Kod ovog oblika anemije crvena krvna zrnca se uništavaju i uklanjaju iz krvotoka pre kraja njihovog životnog ciklusa. Koštana srž nije u mogućnosti da stvara odgovarajuću količinu eritrocita, koja bi zadovoljila potrebe organizma.
- Srpasta anemija – Ovo je nasledni genetski poremećaj kod koga eritrociti imaju oblik srpa (ili polumeseca, umesto normalnog oblika diska udubljenog sa obe strane) i odumiru u roku od 10 – 20 dana, umesto da dožive pun životni ciklus od 120 dana. Posledica je nedostatak eritrocita u organizmu, jer koštana srž ne može dovoljno brzo da stvara nova crvena krvna zrnca.
- Poremećaji koštane srži – Pošto crvena krvna zrnca nastaju u koštanoj srži, od presudne je važnosti da ona bude zdrava da bi mogla da obavlja svoj zadatak. Bolesti, u koje spadaju leukemija, limfom (koji se proširio na koštanu srž), aplastična anemija (kod koje koštana srž prestaje da proizvodi ćelije krvi), kao i njima slične, spadaju u ovu kategoriju.
- Oštećenje koštane srži – Oštećenje koštane srži može da bude posledica nekih infekcija, lekova, toksina, droga i terapija, kao što je hemoterapija, kao i izlaganja zračenju.
- Unutrašnje krvarenje – Unutrašnje krvarenje, bilo ono po prirodi akutno ili hronično, takođe može da izazove anemiju. Do njega može da dođe usled čireva, polipa ili raka, u bilo kom delu organizma, mada se najčešće sreće u digestivnom traktu.
- Bolesti bubrega – Bubrezi imaju presudnu ulogu u stvaranju crvenih krvnih zrnaca. Oni luče hormon koji se zove eritropoetin (EPO), zadužen da šalje signal koštanoj srži da počne da stvara eritrocite. Bolesti bubrega, ili njihovo otkazivanje, za posledicu ima niži nivo EPO-a, što utiče na proizvodnju eritrocita.
- Nedostatak hranljivih materija – Nedostatak odgovarajućih količina nekih vitamina i minerala, uključujući i gvožđe, folat, vitamin B12, usled loše ishrane (bilo kod dece ili odraslih osoba), može da utiče na vrednost hemoglobina i hematokrita u krvi.
- Drugi uzroci – U druge uzroke spadaju hronične zapaljenske bolesti ili infekcije, HIV/AIDS, reumatoidni artritis, skorašnja operacija ili ozbiljna povreda.
Lečenje
Imajući u vidu da postoje brojni različiti razlozi koji utiču na hemoglobin i hematokrit u krvi, tačan način lečenja će zavisiti od osnovnog uzroka. Dok se neki uzroci koji mogu da se kontrolišu leče lako, drugi zahtevaju složene medicinske intervencije.
Na primer, nedostatak hranljivih materija kao uzrok za snižen hemoglobin i hematokrit može da se reši uvođenjem nekih promena u ishranu i suplementacijom. Takođe, ukoliko vrednosti menja neki lek, onda može da pomogne obustavljanje njegove upotrebe i prelazak na neki drugi lek.
Međutim, ako je uzrok za nizak hemoglobin i hematokrit u krvi nešto ozbiljno, kao što je rak, težak oblik anemije ili hronična bolest, onda su potrebne radikalnije mere, uključujući i operaciju, transfuziju krvi i slične procedure.
Brojni su oni koje abnormalne rezultate koje pokazuje krvna slika ne uzimaju ozbiljno. Premda osnovni uzrok nije uvek pretnja po život, imajući u vidu brojne mogućnosti koje se javljaju uz smanjen broj eritrocita, izuzetno je preporučljivo da se što je moguće pre otkrije uzročnik koji stoji iza svega. Do pravovremenog i adekvatnog lečenja se dolazi samo preko ispitivanja i dijagnostike. Pazite na sebe.
