Saznajte:
– polipi na debelom crevu simptomi
– lečenje
– operacija
Šta su polipi na debelom crevu
Nezdrava i nepravilna ishrana, stres i manjak fizičke aktivnosti imaju ogroman uticaj na naše zdravlje, a naročito na digestivni sistem. Iz tog razloga je danas sve veći broj ljudi koji imaju neko oboljenje digestivnih organa.
Šta su polipi na debelom crevu? Polipi su dobroćudni tumori sluzokože debelog creva, koji rastu ka unutrašnjosti creva. Dakle, u pitanju je benigna tkivna masa, međutim, postoji mogućnost da vremenom iz polipa nastane rak debelog creva. Zato se ovo stanje mora redovno kontrolisati.
Polipi mogu biti viseći (kada rastu na kratkoj peteljci) ili sesilni (kada rastu na širokoj bazi). Površina polipa može biti glatka ili režnjevita. Veličina im je takođe različita: od veličine zrna graška do veličine loptice za golf.
Polipi se u većini slučajeva javljaju kod osoba koje su starije od 45 godina.
Uzroci nastanka polipa su različiti: od genetske predispozicije, preko zapaljenskih bolesti creva, problema sa stolicom, pušenje, alkohol, nepravilna ishrana, višak kilograma, manjak fizičke aktivnosti, pa sve do nekih genetskih mutacija.
Lekari ne znaju šta tačno izaziva polipe, ali sami polipi na debelom crevu su posledica abnormalnog rasta tkiva.
Naše telo s vremena na vreme proizvodi nove, zdrave ćelije, koje zamenjuju stare ćelije koje su oštećene ili nepotrebne. Rast i podela novih ćelija je obično regulisana. U nekim slučajevima, nove ćelije rastu i dele se i pre nego što su potrebne. Zbog tog nepotrebnog rasta, nastaju polipi. Polipi se mogu razviti u bilo kom delu debelog creva.
Ko može dobiti polipe?
Iako još uvek nije poznato koji su specifični uzroci polipa debelog creva, postoje određeni faktori koji mogu povećati rizik od dobijanja istih. U faktore rizika spadaju:
- Godine: ako imate više od 50 godina starosti, u ugroženoj ste grupi
- Gojaznost
- Ako je neko u porodici imao polipe ili rak debelog creva
- Već ste imali polipe
- Rak jajnika ili materice, pre 50. godine života
- Upala koja utiče na debelo crevo, kao što je Hronova bolest ili ulcerativni kolitis
- Dijabetes tipa 2
- Nasledno oboljenje poput Linhovog sindroma ili Gardnerovog sindroma
Navike koje doprinose rastu hroničnih polipa su:
- Pušenje
- Često konzumiranje alkohola
- Sedentaran način života
- Jedenje masne hrane
Rizik od polipa želuca možete smanjiti promenom nekih navika. Svakodnevno uzimajte malo aspirina i dodajte još kalcijuma u ishranu, kako biste sprečili nastanak polipa. Razgovarajte sa lekarom, koji vam može preporučiti još neke tehnike za smanjivanje rizika.
Polipi na debelom crevu simptomi
U većini slučajeva, prisustvo polipa na debelom crevu ne uzrokuje nikakve simptome, pa se oni otkriju sasvim slučajno tokom redovnog kolonoskopskog pregleda, ili ukoliko postoji sumnja na neki drugi problem sa digestivnim organima.
Međutim, krv u stolici (rektalno krvarenje) je u najvećem broju slučajeva siguran simptom da imate neku vrstu promene na debelom crevu i tada se morate hitno obratiti lekaru.
Simptomi polipa na debelom crevu su:
– krv u stolici ili je stolica crna
– česti prolivi
– bolovi i grčevi u stomaku (crevima)
– zatvor ili otežano pražnjenje creva
– često nadimanje i problemi sa gasovima
– mučnina i povraćanje
Slično>>> Divertikuloza debelog creva
Kako se dijagnostikuju polipi ?
Polipi na debelom crevu se mogu otkriti na nekim testovima i analizama, u koje spadaju:
- Kolonoskopija: tokom ove procedure, kamera, koja je zakačena na tanku, fleksibilnu cevčicu se provlači kroz analni otvor, te lekar na osnovu snimaka može da pregleda unutrašnjost rektuma i debelog creva. Ako primeti polip, doktor ga može odmah izvaditi ili uzeti deo tkiva i poslati na analizu.
- Sigmoidoskopija: ova metoda snimanja je slična kolonoskopiji, ali se koristi samo za snimanje rektuma i nižeg dela debelog creva. Ne može se koristiti za biopsiju, niti za uzimanje tkiva. Ukoliko lekar primeti polip, moraćete da zakažete kolonoskopiju kako biste ga uklonili.
- Analiza stolice: od doktora ćete dobiti instrukcije o tome kako da uzmete uzorak stolice, koji treba da odnesete u laboratoriju, gde će uraditi niz testova, jedan od njih je mikroskopsko krvarenje, koji treba da utvrdi da li imate krvi u stolici. Ukoliko taj test ispadne pozitivan, može ukazivati na prisustvo polipa.
Šta je debelo crevo?
Debelo crevo je deo velikog creva koje je dugačko oko 150 centimetara (od kraja malog creva do rektuma, koje je dužine 15 do 20 centimetara). Debelo crevo, koje se sastoji od uzlaznog, poprečnog, silaznog i sigmoidnog debelog creva i završava se u rektumu. Funkcija debelog creva je da upija vodu i elektrolite iz hrane koja ne može da se svari, pa da zatim izbaci sav štetni materijal u čvrstom stanju (u obliku stolice) iz tela.
Da li se polipi na debelom crevu može pretvoriti u rak debelog creva?
Da, adenomi ili adenomozni polipi imaju potencijal da mutiraju u rak debelog creva (koji se nekada zove i kolorektalni rak). Pošto se ovo dešava relativno retko, i pošto je teško napraviti razliku između benignih polipa i onih koji će mutirati, gastroenterolozi se najčeše odlučuju na preventivno uklanjanje polipa tokom endoskopije.
Polipi debelog creva lečenje
Polipi na debelom crevu se dijagnostikuju tokom kolonoskopije (pregled unutrašnjosti debelog creva specijalnim crevom sa kamericom). Ukoliko se ustanovi da se polip nalazi na peteljci, lekar tada posebnom omčom obuhvati tkivnu masu (polip) i vadi ga van, te šalje na patohistološki pregled (pregled uzorka tkiva pod mikroskopom) gde se utvrđuje priroda polipa (da li možda postoje neke prekancerozne promene ili je u pitanju dobroćudni tumor). Ovo se radi u slučaju manjeg polipa, u slučaju da je polip veći – potrebna je laparoskopska resekcija debelog creva ili klasična hiruška operacija.
Takođe, ukoliko se patohistološkim nalazom utvrdi da je polip dobroćudan, ne preporučuje se neko posebno lečenje, samo redovna kontrola i praćenje stanja. Međutim, ukoliko postoje neke prekancerozne promene, neophodno je lečenje i odstranjivanje polipa.
Povezano>>> Rak debelog creva simptomi, lečenje, prevencija
Polipi na debelom crevu operacija
Kada je neophodna operacija polipa na debelom crevu?
Ukoliko je polip toliko veliki da ugrožava funkciju debelog creva
Ukoliko raste na širokoj bazi sluznice creva (pa ga je nemoguće zahvatiti omčom tokom kolonoskopskog pregleda kao u slučaju polipa na peteljci)
Ukoliko su patohistološkim pregledom uočene prekancerozne promene.
Ukoliko je odstranjen benigni polip, neophodna je redovna kontrola i odlazak na kolonoskopski pregled jednom u 6-12 meseci, a kasnije se može prorediti odlazak i na svake 2 godine. Ukoliko je otežano obavljanje kolonoskopije usled suženja creva, onda se preporučuje irigografija (rendgenski pregled debelog creva).
Kakva je dugoročna prognoza za osobe koje imaju polipe na debelom crevu?
Polipi na debelom crevu su obično nekancerogeni i smatraju se bezopasnim. Uglavnom ne izazivaju nikakve simptome, osim ako su veliki. Uklanjanje polipa može smanjiti ili eliminisati sve simptome. Operacija može i sprečiti potencijalni rak debelog creva.
Ako imate polipe, imate veće šanse da se oni ponovo formiraju. Vaš lekar će vam sigurno preporučiti da za 3-5 godina, ponovo uradite analize.
Saznajte više>>> Bolesti tankog i debelog creva
Ishrana za prevenciju polipa na debelom crevu
Pred vama se nalaze neki saveti i smernice za prevenciju polipa na debelom crevu.
Jedite hranu koja sadrži kurkumin ili kvercetin: kurkumin je taj koji začinima daje jarko žutu boju, i vekovima se koristi u kineskoj i ajruvedskoj tradicionalnoj medicini. Kvercetin je bioflavonoid koji se može naći u crnom luku, na primer. Istraživanja su pokazala da i kurkumin i kvercetin iz crnog luka smanjuju veličinu polipa.
Smanjite unos masti, pogotovo iz životinjskih izvora: studije su dokazale da ishrana puna životinjskih masti povećava rizik od nastanka polipa u crevima i raka debelog creva. S druge strane, ishrana koja se sastoji od masne ribe i zdravih masti iz orašastih plodova i ulja sprečava polipe i smanjuje rizik od raka debelog creva. Ukoliko vam je meso glavni izvor proteina zamenite ga zdravijim alternativama kako biste smanjili rizik od nastanka polipa na debelom crevu.
Unesite dovoljno vitamina D: dovoljne količine vitamina D mogu sprečiti razvoj polipa. D vitamin se dobija iz sunčeve svetlosti, ali možete ga naći i u hrani, na primer u jajima i žitaricama obogaćenim vitaminima.
Pazite na odnos magnezijuma i kalcijuma u ishrani: kalcijum štiti od polipa u prisustvu magnezijuma u organizmu. Održavanje pravilne proporcije ova dva minerala u organizmu služi kao zaštitna barijera od polipa. Idealan odnos minerala je 2:1 (kalcijum: magnezijum).
Jedite hranu koja sadrži sulforafan: sulforafan se nalazi u brokoliju i drugom povrću iz porodice kupusa. U ispitivanjima na životinjama, sulforafan se pokazao kao zaštitna barijera u crevima, koja sprečava nastanak polipa.
Namirnice koje treba jesti da biste smanjili rizik od nastavna polipa na debelom crevu
Da biste uspešno sprečili polipe na debelom crevu putem ishrane, jedite puno voća i povrća, unosite što više folne kiseline, smanjite unos mesa i zasićenih masti, povećajte unos vlakana i povećajte unos kalcijuma.
Namirnice koje su posebno dobre su brokoli, crvena paprika, crni luk, kurkuma, spanać, beli luk, rukola i razno povrće iz porodice kupusa kao što su karfiol, prokelj i kinesko zelje.
Zaključak
Polipi na debelom crevu obično ne izazivaju nikakve simptome i najčešće se otkrivaju na rutinskim pregledima debelog creva, kao što su kolonoskopija ili sigmoidoskopija. Najbolje bi bilo da redovno idete na ovakve preglede, pogotovo ukoliko vam to preporuči lekar.
Polipi na debelom crevu se najčešće uklanjaju tokom pregleda, ako se otkriju. Iako su obično benigni, doktori preporučuju njihovo uklanjanje pošto se neke vrste polipa kasnije mogu pretvoriti u rak. Uklanjanje polipa može sprečiti rak debelog creva u budućnosti.
