Povišena temperatura je jedna od najčešćih bolesti kod dece. Iako je neophodno da roditelji – naročito majke, koje su najviše u kontaktu sa bebama -umeju da se ponašaju spretno i bez predrasuda, ništa manje nije važno da se blagovremeno obrate lekaru – bez odugovlačenja – u slučaju neuobičajene temperature.
Ukoliko kod dece do šest meseci povišena temperatura traje duže od jednog do dva dana, neophodan je pregled lekara; u tom životnom dobu deteta teško je odrediti izvor infekcije. Međutim, procesi poput izbijanja zuba mogu da izazovu trenutni porast temperature koji ne traje dugo i sam od sebe prolazi.
U bilo kojem slučaju, povišena temperatura (koja je viša od 38,5 °C pod pazuhom ili 39 °C rektalno) kod malog deteta zahteva pregled pouzdanog lekara.
Kod dece između šest meseci i četiri godine postoje periodi kada je temperatura uobičajena, naročito kod dece koja su sklona čestim prehladama i kijavicama.
U tim slučajevima, često se zapada u začaran krug sa primenom antibiotika,koji slabe odbrambeni mehanizam tela deteta i doprinose da se kijavični proces vraća češće i u jačoj meri. Baš u tom dobu javljaju se bronhitis, otitis, urinarne infekcije, itd. Obično se učestalost temperatura smanjuje između četvrte i pete godine, a zapravo od desete godine kod dece počinju da se javljaju temperature koje su tipične za odraslu osobu. Mada pedijatri to ne posmatraju tako, deca nakon temperature deluju mršavije, kao da su malo porasla. Sa gledišta naturističke filozofije, dečija temperatura se smatra neophodnim procesom koji čini sastavni deo procesa rasta.
Povišena temperatura kod odraslih
Osobe u trećem dobu obično ređe pate od povišene temperature u odnosu na mlade i decu.
Osim toga, dokazano je da s godinama srednja telesna temperatura blago opada (otprilike za pola stepena manje od srednjih godina), kao posledica smanjene prirodne aktivnosti vegetativnog nervnog sistema.
Zbog toga, temperatura kod starije osobe, više nego kod deteta, ukazuje da postoji mogućnost nekog značajnog zdravstvenog problema. U jednom istraživanju u SAD dokazano je da je samo 5% osoba starijih od 65 godina koje su se žalile na temperaturu imalo benigno virusno oboljenje, a da je preostalih 95% imalo neki ozbiljniji zdravstveni problem. Uprkos svemu, treba znati da je temperatura i dal je dobar simptom jer ona služi u borbi protiv bolesti i da je najbolji postupak ne smanjivati je, nego lečiti uzrok koji ju je izazvao.
Kako se boriti protiv temperature
Obično lekovite biljke imaju osvežavajuće svojstvo i potpomažu znojenje, što pogoduje lečenju temperature. Pripremljen čaj od listova zove, mente, gorske metvice, sporiša, crnog gaveza i hajdučke trave, pojedinačno ili mešano, daje odlične rezultate protiv povišene temperature.
Jedan vrlo delotvoran domaći lek sprema se na sledeći način:
25 g svežih listova žalfije, 50 g meda i 3 kašičice soka od limuna. S druge strane, sa hidroterapeutskog stanovišta, umotavanje, zavoji i tople obloge doprinose snižavanju temperature, kao i smirenju živaca i delotvorni su za kožu jer joj daju vlagu. Međutim, treba imati na umu da pre primene lečenja hladnom vodom, telo treba da bude zagrejano.
