Da bi se iz organizma izbacile štetne materije, veoma je važno da bubrezi budu zdravi. Međutim, ukoliko je njihova funkcija oslabljena, pravilna ishrana i dijeta za bubrege može biti od velike pomoći…
Belančevine, neophodni gradivni elementi koje čovek unosi u organizam, razgrađuju se na sastavne delove (aminokiseline), iz kojih se zatim formiraju proteini potrebni telu, dok ostatak “izgara” zajedno sa ugljenim hidratima i mastima, stvarajući pri tom potrebnu energiju za život. Posledica iskori-šćavanja belančevina kao izvora energije jesu, zapravo, štetni produkti, koje telo mora da izluči. Tu funkciju obavljaju bubrezi, koji, osim toga, regulišu i količinu vode u organizmu, izbacuju višak organskih kiselina, održavaju ravnotežu nekih jona (kalijuma, kalcijuma, natrijuma i fosfora)… Bubrezi svakodnevno obavljaju svoju funkciju prilagođavajući se pri tom trenutnim potrebama organizma.
Kad bubrezi “zataje”
Zdravi bubrezi lako izbacuju veliku količinu štetnih tvorevina. Međutim, problemi nastaju kada njihova snaga oslabi, odnosno kada dođe do poremećaja u radu bubrega, pa oni nisu u stanju da izbacuju sve štetne materije. Ukoliko bi u organizmu bilo manje štetnih materija koje se moraju izlučiti, oslabljeni bubrezi bi mo-
gli da vrše svoju funkciju i izbacuju toksične supstance. Upravo zbog toga, unošenje manje količine belančevina putem ishrane bio bi prvi korak u dijetetskom režimu osoba sa bolesnim bubrezima.
Dijeta za bubrežne bolesnike
Hroničnim bubrežnim bolesnicima preporučuje se, dakle, ishrana sa manje proteina ali “nepoželjne” a važne namirnice (meso, riba, mleko i mlečni proizvodi, jaja) ipak moraju da budu zastupljene u jelovniku. Najjednostavnije je da se, osim jutarnje šolje mleka, tokom dana uzme još jedan mlečni obrok. Belančevine visoke biološke vrednosti sadrže sve esencijalne i neesencijalne aminokiseline, pa njihovo konzumiranje i u manjoj količini može zadovoljiti dnevne potrebe organizma. Tako se potrebe zadovoljavaju manjim obrocima ribe, posnog mesa, mladog sira, sojinih odrezaka, pirea od voća.
Koje namirnice su zabranjene na dijeti za bubrege?
Bubrežnim bolesnicima ne preporučuje se hrana koja sadrži velike količine kalijuma – prvenstveno voće i povrće, ali i krompir. Vrednosti kalijuma su posebno visoke u kroketima, čipsu, sušenom grašku i pasulju. Mnogo kalijuma ima i u mekinjama, ali i u sosu od paradajza (koji se preporučuje u vrlo malim količinama, tek toliko da jelu da ukus). Manje kalijuma ima u mesu, ribi i u šumskom voću, a najmanje u jelima od brašna, pirinču, mleku i siru. Takođe, količinu soli treba u znatnoj meri smanjiti, ali ne i ukinuti, jer bubrezi najduže održavaju funkciju regulisanja soli (natrijuma). Neophodno je voditi računa i o tome da se u organizmu ne zadržava voda, jer mogu nastati edemi. Takođe može doći i do dehidratacije, a, da bi se to izbeglo, treba paziti da se ne pije previše ili premalo vode.
Kako bi se izbegao manjak vitamina C potrebno je, u dogovoru sa lekarom, povremeno dodavati manje količine ove supstance i, eventualno, folne kiseline. Ipak, najvažnije od svega je — ne mršaviti! To je katkad dosta teško postići, jer se često kod bubrežnih bolesnika javlja smanjenje apetita. Savetuje se da se hrana priprema tako da kod bolesnika izazove želju za jelom, pa makar moralo da se odustane od nekih ranije navedenih ograničenja. Ono stoje zasigurno zabranjeno unositi u organizam jesu alkohol, gazirana pića i velike količine ka-fe. Osobe koje žele da sačuvaju svoje osetljive bubrege trebalo bi da konzumiraju med i jela sa maslinovim uljem. S obzirom na to da bolesnici na dijalizi pate od teških oštećenja bubrega, o njihovom režimu ishrane može da odluči jedino specijalista.
Kako su bubrezi neophodni za normalno funkcionisanje i od vitalne su važnosti, treba ih čuvati i štedeti. Prvi znaci oštećenja su mučnina, gubitak apetita, slabost i pospanost, što je posledica nedovoljnog izlučivanja produkata koji nastaju razgradnjom belančevina.
Pogledajte i… Dijeta za bubrežne bolesnike i recepti
