Pravilnim izborom namirnica možemo da sačuvamo dobar vid do duboke starosti, ukoliko ne postoji neka genetska predispozicija koja će ubrzati degenerativne promene oka. Kao što stručnjaci u ishrani za zdravo srce preporučuju jednu jabuku na dan, oftalmolozi u ishrani za bolji vid savetuju jednu činiju zelenog povrća (salata, spanać, prokelj, blitva, brokoli, grašak) dnevno.
Kako to ishrana utiče vid?
Makula ili žuta mrlja, koja je odgovorna za centralni vid, veličine je 1,5 mm, a foveola u njoj, koja je zadužena za precizan vid, svega pola milimetra.Gradja retine je u ovom delu drugačija, nema svih onih zaštitnih slojeve, redi je i pigmet koji štiti oko od jake svetlosti i Sunca. A pigment je, između ostalog, sastavljen od flavonoida, supstanci koje se nalaze i u brojnim namirnicama. Prvenstveno u zelenom lisnatom povrću, narandžastom voću i povrću, borovnicama. Ukoliko u ishrani nemamo ove namirnice onda postoji veća mogućnost da nam oslabi vid.
Flavonoidi
Istraživanja su pokazala da flavonoidi mogu da smanje pojavu raka, nekih bolesti srca i krvnih sudova ali i razne
degenerativne bolesti koje se javljaju kao posledica starenja.Najbogatiji izvori flavonida u voću i povrću su:
ANTOCIJANI – najviše ih ima u_ bobičastom voću, trešnjama, crvenom luku
FLAVONOLI – ima ih u kupusu, mahunarkama,jabukama, luku, peršunu
FLAVANONI (hesperidin, kvercetin) -najviše ih ima u agrumima
ELAGINSKA KISELINA – sastojak oraha, malina, brusnica, jagoda, kupina
KATEHIN – najviše ga ima u zelenom čaja, jabukama, kruškama, trešnjama.
Flavonoidi se ponašaju kao antioksidansi, uništavaju slobodne radikale kiseonika koji mogu da oštete DNK. Veliki saveznik im je vitamin C, zajedno deluju sinergijski, povećavaju međusobnu apsorpciju, i štite želudac i creva od kancerogenih materija iz hrane.
Mada reč „flavonoid” potiče od korena reči koja označava pojam „žut”, nisu svi flavonoidi žuti. Među njima ima i onih koji su neobojeni, ali i onih ljubičasto-plave boje (antocijani). Iako se zbog osetljivosti hranljivih supstanci u voću i povrću uglavnom savetuje uzimanje presnih proizvoda, flavonidi iz ovih namirnica bolje se resorbuju u organizmu ako se prethodno obare na pari ili u vodi uz dodatak malo ulja.- Potvrđeno je da flavonoidi, a medju njima najveću ulogu za očuvanje vida imaju lutein i zeaksantin, mogu da spreče pojavu degenerativnih promena u makuli, ali i da zaustave ovaj proces u početnoj fazi, pa čak i da vrate stanje u normalu. Zato je veoma važno da se pacijenti jave oftalmologu čim primete prve znake nejasnog vida. Ako se slova u novinama ili knjizi krive, ne vide se jasne slike, već se čini kao da ih gledamo kroz zaprljano staklo, odmah treba potražiti pomoć stručnjaka.
FAKTORI RIZIKA
Činjenica je da se sa godinama povećava rizik za pojavu degenerativnih promena oka. Jedan od razloga je što je za ishranu makule kiseonikom i drugim hranljivim materijama iz krvi zadužena samo cirkulacija makule, nema pomoćnih krvnih sudova. Ukoliko se jave promene na krvnim sudovima uopšte (masnoće, ateroskleroza) to će uticati i na kvalitet vida.
– Procenjuje se da oko 20 odsto starijih od 65 godina ima promene u kvalitetu vida zbog degeneracije makule, a u populaciji starijih od 75 godina, ovaj procenat je i veći.
Smatra se i da su tzv. „plavi ljudi”, koji imaju svetlu put i oči, zbog manjka pigmenta podložniji ovim promenama, naročito žene. Sunčanje u periodu od 10 do 17 časova takođe je značajan faktor rizika, kao i stres.
Nikotin i alkohol takođe negativno utiču na zdravlje makule, jer uzimaju flavonoide za svoju razgradnju u organizmu pa manje ostaje za ugradnju u makularni pigment oka.
