Svima je poznata važnost i korist voća i povrća za organizam čoveka a posebno bolesnog. Opširna i duboka ispitivanja koja su se izvodila tokom mnogih godina u svetskim naučnim ustanovama dala su mogućnost naučnicima da sa punom sigurnošću konstatuju da su voće i povrće sami po sebi najvažnije i izuzetno dragocene namirnice u ishrani, a sokovi dobijeni od njih sadrže skoro sve komponente svežeg voća i povrća.
Terapija sokovima
Postojanje organskih kiselina, biostimulatora, organskih mikroelemenata, mnoštvo soli i vitamina, a takođe i drugih supstanci izaziva reflekse lučenja pljuvačke u usnoj šupljini. Voće i sokovi od voća povećavaju aktivnost fermenata i razmenu materija, a njima je svojstveno i dejstvo opšteg jačanja organizma koje je vezano za varenje i usvajanje hrane. Gore navedeno ukazuje na lekovita svojstva voća i povrća.
Sokovi od voća, jagodičastog voća i povrća
Povrće i voće imaju veliki značaj u našoj ishrani i samim tim za naše zdravlje. Oni su izvori ne samo vitamina i mineralnih soli, već sadrže takođe celulozu, organske kiseline, pektinska jedinjenja, aromatične supstance i etarska ulja. Oni sadrže veliki broj vitamina C, B1, B2, B6, E i A. Sem toga oni imaju lekovito dejstvo u lečenju mnogih bolesti.
Prema sadržaju vitamina, povrće i voće se deli na sledeće grupe:
Prva grupa – Povrće i voće koje daje organizmu čoveka uglavnom vitamin C, a takođe i mineralne supstance, šećer, celulozu, vitamine A i B2. U ovu grupu spadaju paradajz, limun, pomorandže, grejpfrut, kupus (posebno kiseli), ribizla, šumske jagode, paprika, malina, baštenska jagoda, zeleni peršun.
Druga grupa – Povrće i voće koje uglavnom snabdevaju čovekov organizam karotinom. Povrće i voće ove grupe snabdevaju organizam mineralnim supstancama, vitaminom C, šećerom, celulozom, vitaminom B2. U ovu grupu spadaju mrkva, paradajz, dinja, kajsije, tikva, praziluk, prokola, zelene mahune, graška i pasulja, zelen peršuna, crvena paprika.
Treća grupa – Povrće i voće koje sadrži male količine mineralnih supstanci i vitamina koji su rastvorivi u vodi i pozitivno deluju na razmenu materija u organizmu (vitamin C i vitamini grupe B).U ovu grupu spadaju cvekla, krastavci, celer, glavičasti luk, rotkva, peršun, jabuke, kruške, šljive, trešnje i grožđe.
Pošto je povrće i voće često zaprljano mikrobima, a ponekad i hemijskim supstancama (sredstvima za zaštitu biljaka), prvu obradu treba izvoditi veoma detaljno.
Da bi pripremljeni napitak sačuvao hranljivu vrednost izvorne sirovine potrebno je:
Povrće i voće predviđeno za obradu detaljno pregledati otkidajući pokvareno i uvelo.
Detaljno prati povrće i voće ispod mlaza. Posebnu pažnju obratiti na jagodičasto voće koje se veoma zaprlja od zemlje i mikroba koji se u njoj nalaze. Dobro je ove plodove prati četkom.
Povrće i voće koje se ne sme obrađivati sa koricom, oprati, a zatim iseći sa njih koricu (tanak sloj) oštrim nerđajućim nožem.
Očišćeno povrće brzo oprati da ne bi izgubilo dragocene supstance (očišćeno povrće se ne pere).
Voće i povrće predviđeno za pripremu prirodnih sokova prerađivati brzo i neposredno pre pripreme. Sokove treba pripremiti samo od svežeg voća i povrća i odmah piti.
Kako pripremati sokove u kućnim uslovima
Njih treba praviti samo od svežeg, neoštećenog povrća i voća i odmah piti. Sovjetski naučnici su ustanovili da su sokovi dobijeni centrifugom ili na centrifugalnom sokovniku bolji od sokova dobijenih drugim metodama, npr. pomoću prese. Na centrifugalni način sok se priprema 3-4 puta brže, manje oksidira. Tako u soku od jabuka dobijenom na ovaj način količina flavonoida može biti za tri puta, a antocijanina (supstance pigmenta) za 10 puta više nego u soku dobijenom presovanjem. Sem toga ovako dobijen sok sadrži do 10% tkiva plodova i ustvari je biljni nektar.
U njega prelazi znatno veliki broj FAS (fiziološki aktivnih supstanci), zbog čega je i korisniji za organizam. Sok treba upotrebiti odmah po pripremanju.
Čak i kratkotrajno čuvanje u frižideru ubrzava varenje i kvarenje proizvoda, mada se njegov ukus ne mora promeniti. Konzervirani sokovi deluju manje aktivno od svežih.
Količine u kojoj se mogu piti
Sokovi se mogu piti onoliko koliko se piju sa zadovoljstvom, ne prisiljavajući se. Po pravilu za dobijanje vidljivih rezultata potrebno je piti u najmanjoj meri 600ml dnevno.
Potrebno je imati u vidu da što više pijemo sokova time brže postižemo željene rezultate.
