U kornetu, na štapiću ili u porodičnom pakovanju sladoled je svim generacijama omiljena poslastica kada sunce nemilosrdno počne da greje. Uobičajeno je da se pravi od mleka ili mlečnih prerađevina, ali osnova može da bude i voda. Kao dodaci sladoledu se koriste voće, čokolada, arome… sadrži manje ili više šećera, a sve češće se pravi i sa drugim zasladivačima.
Mnogi veruju da ovo ledeno osveženje sadrži mnogo kalorija, pa ga radije izbegavaju.
Da lije to istina ili zabluda?
Sladoled se svrstava u mlečne obroke, a sa dodatkom voća ili čokolade postaje kompletan obrok. Ako je pripremljen na pravi način slobodno ga jedite, ali, naravno, kao kada jeo drugim namirnicama reč, nemojte da preterujete!
Kako da izaberemo kvalitetan sladoled?
Preporučujem da koristite industrijske sladolede. Pre svega zbog toga što je tehnologija toliko napredovala da su izuzetnog ukusa i teksture a i čuvaju se na način koji garantuje bakteriološku ispavnost. Osim toga na svakom pakovanju postoji i dekleraciju tako da možete da saznate od čega je napravljen i koliko ima kalorija. Kada je reč o sladoledu iz privatnih poslastičarnica, ako niste sigurni u higijenu onoga ko ga je napravio ili u način na koji ga čuva, bolje ga izbegnite. To se posebno odnosi na sladolede koji se prodaju na „kugle” ili kašike, jer, ako je sladoled u poluotvorenim vitrinama a kašike kojima se stavlja u kornet stoje u čaši sa vodom, inače „raju” za bakterije, sigurno da ne može da garantuje sigurnost.
U prilog industrijskih sladoleda je i to što na ambalaži postoji informacija o nutritivnoj vrednosti, pa, ako obratite pažnju na kalorisku vrednost, znaćete koliko ste kalorija pojeli. Vodite računa i da li je od prirodnih sastojaka ili ima mnogo veštačkih boja ili aroma. Uvek je bolje da izaberete sladolede od prirodnih sastojaka.
Da li veće količine sladoleda mogu da ugroze liniju?
– Da! Zbog toga jedite sladoled kao obrok ili užinu. Ta poslastica, doduše, ne može da zameni sve obroke, niti da bude dominantan obrok u ishrani. Tim pre što tokom letnjih dana na meniju mora da bude što više voća i povrća. A, kada je reč o mlečnim proizvodima, koji moraju obavezno da se jedu zbog obilja kalcijuma, oni mogu da budu i u obliku sladoleda.
Može li,sladoled dijeta”da istopi suvišne kilograme i na koji način ?
– Sladoled dijete se ne preporučuju jer mogu da ugroze zdravlje. Osim toga od sladoleda ne možete da oslabite! Jedite ga samo kao užinu ili lagani obrok. Deci ovu poslasticu nemojte da zabranjujte već im sladoled ponudite kao voćno-mlečnu užinu, ali ne pre ili posle obroka.
Da li su bolji industrijski ili domaći sladoledi?
Industrijski, jer su domaći izuzetno kalorični. Pre svega zbog toga što je u kućnim uslovima i neophodno da,ako želite da dobijete glatku tek šturu i da izbegnete kristalizaciju, koristite jaja, mnogo šećera, punomasno mleko, puter, pavlaku…. Ali, u slučaju da ste ljubitelj takvog sladoleda, ili vas ovom poslasticom posluže u gostima, jedite manje količine, jer su domaći sladoledi „energetske bombe”.
Da li sladoled ima i neke druge zdravstveno-korisne efekte?
Sladoled, osim što osvežava rashlađuje, popravlja raspoloženje. Naravno, ako se ne preteruje! A, u slučaju da se, ipak, pretera to može da bude opasno za dijabetičare, one koji imaju probleme sa nivoom holesterola i kardiovaskularne bolesnike. Zbog brzog glikemiskog indeksa, jer šećer iz sladoleda brzo ulazi u krv, ova po slastica se svrstava u namirnice kojoj ne možete da odolite i možete da je jedete do iznemoglosti. Pa, ako ne umete da se sladite „pod ručnom” kupujte manja pakovanja, sladoled na štapiću ili one bez mleka koji, takođe, rashlađuju, ali im je kalorijska vrednost mala.
Koliko sladoled ima kalorija?
Kalorije u sladoledu zavisno od vrste
– rumenko – 49 kcal
– kapri- 158kcal
– cmok – 80 kcal
– sneško – 105 kcal
– kalipso – 100 kcal
– lajt- 168kcal
– grandisimo (100 g) – 121 kcal
– grandisimo jogurt kajsija (lOOg) – 200 kcal (kada je reč o ovom sladoledu preporučila bih ga onima koji imaju problem sa laktozom, jer je pravljen od jogurta i lakše se vari).
Prvi zapisi o sladoledu potiču iz stare Persije, a Arapi su prvi koji su počeli da ga prave od mleka. Carls od Engleske dao je doživotnu penziju poslastičaru koji je otkrio tajnu formulu za pravljenje sladoleda.
