Promena životnih navika i konzumiranje većih količina namirnica bogatih vitaminima i mineralima, za samo nekoliko meseci oslobodiće Vas neprijatnog osećaja malaksalosti i nedostatka energije, karakterističnog za sindrom hroničnog umora…
Najpoznatiji simptomi koji prate sindrom hroničnog umora jesu intenzivan i dugotrajan umor koji ne nestaje nakon odmaranja, a koji se pojačava usled fizičkih aktivnosti ili mentalnih napora. U većini slučajeva javlja se i znatno slabljenje radne sposobnosti. Da pacijent pati od ovog sindroma konstatuje se tek nakon obavljanja neophodnih dijagnostičkih testova koji potvrđuju da simptomi nisu uzrokovani nijednom drugom bolešću.
Koji su uzroci pojave sindroma hroničnog umora?
Neki stučnjaci pripisuju ga Epštajnn-Barovom virusu, a moguće je i da je za nastanak simptoma hroničnog umora odgovoran poremećaj rada endokrinih žlezda, kao i o manjak minerala i vitamina u organizmu. Ipak, najverovatnije je reč o padu imunološkg sistema,ili spoljašnjim faktorima, poput stresa i zagađenja. Statistike pokazuju da sindrom hroničnog umora najčešće pogađa gradsku populaciju starosti od 30 do 50 godina, a žene četiri puta češće nego muškarce.
Simptomi i prevencija hroničnog umora
Najveći broj simptoma javlja se iznenada. Dugotrajan osećaj umora najčešće je praćen blagom groznicom, bolovima u grlu, glavoboljom, bolovima u mišićima i zglobovima (bez otoka i crvenila), a često se javlja i upala limfnih žlezda na vratu ili pod pazuhom. Neki pacijenti žale se i na probavne i respiratorne smetnje, kao i oslabljenu moć pamćenja. Ljudima koji pate od ovog poremećaja preporučuje se promena životnih navika, u šta spada i izmenjen režim ishrane. Ukoliko se pacijenti pridržavaju saveta, oporavak može nastupiti već u roku od šest meseci
Korisne namirnice za borbu protiv sindroma hroničnog umora:
Semenke
Bundevino, konopljino i suncokretovo seme, kao i susam, obiluju magnezijumom, mineralom koji opušta nervni i mišićni sistem. Budući da većina pacijenata sa SHU pati od manjka magnezijuma, preporučuje im se konzumiranje pomenutih namirnica kako bi organizam akumulirao neophodne zalihe ovog minerala. Istraživanja su pokazala da pacijenti koji su konzumirali neophodne količine magnezijuma osećaju porast energije, kao i da im se popravlja raspoloženja.
Žitarice
Od velike pomoći u borbi s hroničnim umorom može biti i kompleks vitamina B, naročito vitamina B5 (reguliše proizvodnju kortizola, hormona stresa), kao i vitamin B12 (neohodan za normalno funkcionisanje nervnih ćelija i proizvodnju crvenih krvnih zrnaca).Ovih vitamina ima u žitaricama (pšenica, ovas, ječam, raž, kukuruz, proso i heljda). Pšenične klice u kombinaciji s jogurtom ili voćem trenutno će vam ukloniti umor i vratiti energiju.
Tamno bobičasto voće
Razne vrste voća – narandže, limun, ananas, jabuke, dinje, lubenice, papaja, a naročito kupine, maline, borovnice, grožđe, orgozd i sl. obiluju vitaminom C, koji je dobar antioksidans i jača odbrambene sposobnosti ogranizma. Borovnice obiluju i flavonoidima, koji povoljno utiču na vensku i kapilarnu cirkulaciju, a obnavljaju i moždane funkcije. Zbog prijatnog ukusa, lako se kombinuju s raznim jelima, a mogu zameniti veštačke zasladivače.
Riba, orašasti plodovi, laneno seme
Neophodno je konzumirati dovoljno namirnica bogatih esencijalnim masnim kiselinama, poput omega-3 i omega-6 masnih kiselina. Istraživanja su pokazala da one poboljšavaju opšte stanje organizma za čak 75% do 85% u roku od tri meseca, jer obnavljaju nervne sinapse i umanjuju umor i depresiju. Prirodni izvori ovih kiselina jesu orasi, bademi, laneno seme i ulje, losos, haringa!
Zeleno povrće
Poznato je da karfiol, spanać, blitva, brokoli i zelena salata sadrže čitav kompleks blagotvornih minerala i vitamina, pa ih zato trebajesti stoje moguće više.
Pasulj, soja, sočiva
Istraživanja su pokazala da ove mahunarke obiluju serotoninom, supstancom koja omogućuje čvrst san neophodan za normalno funkcionisanje organizma i uklanjanje umora. Osim toga,-sočiva sadrže i proteine, lecitin, esencijalne masne kiseline, magnezijum, vitamin B i cink, što ih čini idealnim saveznikom u borbi s hroničnim umorom.
Izbegavajte slatkiše
Neophodno je izbegavati rafmisane ugljene hidrate, šećer ili belo brašno, kojih ima u namirnicama poput hleba, biskvita, kolača, osvežavajućih pića. Od ključnog je značaja pak unositi u organizam dovoljne količine vitamina i minerala. Najbrži put da povratite vitalnu energiju jeste konzumiranje hrane bogate složenim ugljenim hidratima, kao i optimalnim količinama belančevina i proteina. Osim toga, treba da pijete što više vode da biste izbegli dehidrataciju organzima. Budući da pacijenti često pate i od probavnih tegoba, preporučuju im se lako svarljiva jela – supe, povrće, voće, jogurt.
