Prostata je žlezda sa unutrašnjim lučenjem u telu muškaraca. Lučenje prostate bitno je za seksualne funkcije muškarčevog tela, ali i za uobičajenu funkciju mokrenja. Zanimljivo je znati da više od 30% stanovnika Velike Britanije ne zna gde se prostata uopšte nalazi, a više od 20% stanovnika Sjedinjenih Američkih Država uopšte ne zna da prostatu imaju samo muškarci. Po podacima Svetske zdravstvene organizacije svega 3% muškaraca zna čemu služi prostata.
Prostata se nalazi odmah ispod bešike i različite je veličine (kad je zdrava) – od veličine oraha do veličine manje jabuke. Od prostate u muški polni organ vode dva kanala koji služe da sprovedu „ovlaživač” sperme. Mišići oko prostate, takođe, pomažu pri izbacivanju mokraće iz organizma. Ova žlezda se formira još pre rođenja, raste i uvećava se pod uticajem hormona (androgena), sve dok muškarac ne dosegne potpunu (polnu) zrelost. U suštini prostata nije jedna, već 30 do 50 malih žlezda, koje funkcionišu identično, u spletu tankih mišića.
„Prostates” u grčkom jeziku bukvalno znači „stajati ispred”, a žlezdi je ime dao starogrčki anatomista Herofilus, po čijem viđenju je prostata stajala ispred muškog polnog organa.
Može i bez teškoća
Posle četrdesete godine života prostata počinje da se polako uvećava. U stvari, taj proces počinje od dvadeset pete ali sasvim sporo. Kod većine muškaraca ne izaziva teškoće. Problemi se javljaju kad žlezda počne da pritiska bešiku i mokraćne kanale. Ukoliko osoba otežano mokri u toku dana a noću se više puta budi da bi mokrila to bi lako mogao da bude znak obolele, ili barem prilično uvećane prostate!
Naravno, to nije propast. U stvari, gotovo da nema muškarca određenih godina koji nije barem prošao kroz tu fazu. Mnogi stariji muškarci gotovo redovno imaju takozvani „benignu prostatsku hiperlasiju”, odnosno veoma uvećanu prostatu.
Medicina pretpostavlja da više od polovine odraslih muškaraca ima uvećanu prostatu, pri čemu
većina ne oseća teškoće. Problemi se javljaju kod 80% muškaraca starijih od 80 godina.
Simptomi uvećane prostate
Mada milioni muškaraca u svetu pate od uvećane prostate, svega 5% njih obrati se lekarima za pomoć. Neobjašnjivo, ali od uvećanja prostate češće pate oženjeni nego neženje.
Medicinar, na žalost, još nije ustanovila uzroke promena na prostati. Uglavnom, posle prvih simptoma, otežanog dnevnog i učestalog noćnog mokrenja, mogu da uslede izraženije teškoće prilikom uriniranja uz veoma tanak mlaz mokraće, što je pouzdan znak da se bešika ne prazni dovoljno. Razviju li se ovi simptomi, lako može da dođe do upale prostate, bešike ili čak i bubrega.
Pretpostavlja se da sve bolesti vezane za prostatu imaju vezu sa razvojem, odnosno opadanjem u lučenju muških hormona.
Po jednoj teoriji, navodno, smanjenje testosterona (muškog hormona) i uvećanje estrogena (ženskog hormona) izazivaju bujanje tkiva u prostati. Mada ostaje nejasno zašto se ponekad, doduše retko, dešava da od uvećanja prostate obolevaju i muškarci mlađi od dvadeset pet, kada je testosteron drastično moćniji od estroge na, kao što se ponekad javljaju teškoće sa mokrenjem (što je simptom uvećane prostate) i kada u organizmu „pacijenta” nema ni traga od bilo čega što bi ta ko nešto izazvalo.
Medikamenti i hirurgija
Postoje brojni lekovi i čajevi koji pomažu u lečenju. Medikamentima se može kontrolisati dinamika uvećanja prostate, ali se moze uticati i na uvećane prostate.
Najčešći lekovi koji se prepisuju su alfa-blokatori i anti-androgeni. Alfa-blokatori se, inače, koriste i u terapiji visokog krvnog pritiska, a na prostatu deluju tako što opuštaju mišiće u krvnoj zoni i unutar same žlezde. Anti-androgeni su medikamenti koje oboleli od uvećane prostate jednostavno ne smeju da prestanu da uzimaju. Oba leka imaju uzgredne pojave, kao što su umor, začepljen nos, povećana osetljivost grudi ili
smanjen libido (u retkim slučajevima izazivaju i impotenciju).
U komplikovanijim slučajevima lekar će predložiti hiruršku intervenciju. Postoje četiri načina da se, uz pomoć hirurgije, stvari poboljšaju. Od uklanjanja obolele prostate i smanjivanja prostate (uz pomoć električne energije i nadgledano kompjuterskim putem), pa do procesa smanjivanja uvećane prostate uz pomoć mikrotalasa ili blagim elektricitetom. Bilo koja vrsta operacije obično ne zahteva od bolesnika boravak u bolnici duži od dva dana (u slučaju uklanjanja prostate), a mikortalasni proces ne zahteva više od 30 do 60 minuta, u toku od nekoliko meseci (i obavlja se, bukvalno, van tela pacijenta).
Preventivna ishrana
Teško je potvrditi da preventiva uvećanja prostate uopšte postoji, ali je uočeno da takozvane dijete, sa malo masnoće i crvenog mesa, a mnogo ribe, žitarica i koštunjavog voća, odlažu uvećanje prostate. Primećeno je, takođe, da neki narodi čija je ishrana bazirana na beloj ribi, manje pate od prostate nego neki drugi. Takođe je ustanovljeno da redovno konzumiranje crvenog vina i kafe povoljno deluje i umanjuje opasnost od uvećanja prostate.
Poznati “narodni lek” protiv problema sa prostatom su bundevine semenke. Medicina je dokazala da pomažu, gotovo u istoj me-ri kao i preparati sa cinkom i selenom, recimo. Ukoliko se ishrani dodaju i vitamini A, C i E eventualnoj pojavi bolesti šanse su znatno smanjene. Preporučljivo je, takođe, u preventivne svrhe, jesti voće i povrće (po mogućstvu nekuvano), naročito paradajz. I piti više vode (preko dana, nikako pred spavanje) nego obično. Preporuka je-da se pije više od 8 čaša vode, odnosno 1,6 litara u toku dana.
Medicinarima nije promaklo da u odnosu na stanovnike zapadne Evrope i SAD, muški žitelji Kine i Japana imaju mnogo manje problema sa bolestima pomenute žlezde. Kinezi ili Japanci, koji se presele u, recimo, Sjedinjene Države, drastično povećavaju rizik od uvećanja prostate. To se tumači prome-njenim načinom ishrane. Japanci u svojoj ishrani koriste mnogo soje (u prošeku 35 grama dnevno), a soja sadrži insoflavon materiju za koju je dokazano da smanjuje opasnost od uvećanja prostate.
Gotovo svi urolozi se slažu da svakodnevna duža šetnja, kao i bavljenje sportom (najbolje plivanjem) definitivno smanjuje opasnost od uvećanja prostate, pa čak i pomaže obolelim muškarcima. Specijalisti za bolesti prostate preporučiće i “vežbe”, koje su prilično slične vežbama za trudnice, a služe za kontrolu mišića u donjem delu stomaka. “Drastičnije” su vežbe koje zahte-vaju sprečavanje mokrenja, potom nastavljanje.Ipak, takve vežbe je moguće preporučiti samo onim pacijentima kod kojih je bolest u početnoj fazi.Uz sve to preporučuje se drastično smanjivanje konzumiranja alkohola i teško začinjenih jela (naročito ljutim začinima).
Povezano>>> Ovo je najbolji prirodni lek za prostatu
Uvećana prostata i potencija
Gotovo svi muškarci pogođeni problemima sa prostatom, imaju ili su imali problem sa erekcijom uopšteno govoreći, seksualnim funkcijama. Kod upala prostate obično se radi o prolaznoj impotenciji,kada prođe upala potencija se vraća. Uvećana prostata ne bi trebalo, sama po sebi, da bude uzročnik bilo kakvom nedostatku seksualne aktivnosti, ali budući na manifestacije (nedovoljna kontrola mokrenja), obično se događa da pacijenti „zakažu”. Uz to, ako se uvećana prostata leci hirurškim putem, kako je zabeleženo, blizu 30% pacijenata ima problema sa erekcijom (postoperativno).
Ako se hirurški leči karcinom prostate, naročito u slučaju odstranjivanja prostate, mogu da nastanu veliki problemi sa seksualnom funkcijom, čak i kod relativno mladih muškaraca. Jer, kada se bolesna prostata odstrani, odstranjuju se i mišići koji, inače, delimično učestvuju u kontroli bešike, pa se, kao posledica, javlja takozvani „mrtvi ejakulat”. Drugim recima, sperma ne prolazi kroz uobičajene kanale, kroz penis, već se „vraća” u bešiku, što i psihološki oštećuje pacijenta.
I, kao kod svake druge vrste impotencije, gde postoji čitav splet uzroka i motiva, i prilikom impotencije uzrokovane bolestima prostate odlučujuću reč bi trebalo da imaju lekari, uključujući i psihologe (pa čak i psihijatre, ako je neophodno).
