U Srbiji od dijabetesa, u narodu poznatijeg kao šećerna bolest, boluje više od 630.000 ljudi, stoje 8,2% našeg stanovništva. U pitanju je podmuklo oboljenje, koje često ne daje nikakve simptome, te se otkriva u kasnijoj fazi, kad već nastanu određene komplikacije. Upravo zbog ove činjenice, dijabetes je peti po redu uzrok smrtnosti kod nas. Stoga je rad na preventivi i informisanosti stanovništva od ogromnog značaja. Uzroci nastanka bolesti kriju se u naslednom faktoru, lošoj ishrani, gojaznostii i stresu. Većina obolelih nakon postavljanja dijagnoze gubi volju za život, ali nema razloga da se tako osećate. Dijabetes je svakako oboljenje koje se uz pravilan način života može kontrolisati. Ukoliko vodite računa o ishrani, redovno kontrolišete šećer i uzimate terapiju, rizik od komplikacija svešće se na najmanju meru.
Šta se desava u organizmu kad imate šećernu bolest
Većina hrane koju jedemo pretvara se u glukozu (ili šećer), koju telo dalje koristi za energiju Pankreas proizvodi insulin kako bi glukoza mogla ući u ćelije našeg organizma U slučaju postojanja šećerne bolesti, telo ne proizvodi dovoljno insulina, ili ga pak ćelije ne mogu iskoristiti na pravi način. Usled toga se glukoza nakuplja u krvi, te postaje nedostupna organizmu za energiju. Ovakvo stanje u medicini se naziva hiperglikemija. Ona je praćena i drugim biohemijskim problemima -smanjenom sintezom proteina i masti, te narušavanjem funkcije čitavog metabolizma.
Znaci i simptomi dijabetesa
Prvi simptomi dijabetesa jesu učestalo mokrenje, jaka i konstantna žed te pojačan apetit. Moguća je i povećana učestalost infekcija, razdražljivost, ekstreman umor, sporo zarastanje rana i posekotina i dr. Ako se bolest ne otkrije u ranoj fazi, mogu nastati komplikacije koje vode ka kardiovaskularnim i bubrežnim oboljenjima, te problemima s očima i vidom, gde je moauće čak i potpuno slepilo. Takođe, česta su oštećenja nerava, što rezultira polineuropatijom i impotencijom. Ono stoje posebno opasno kod dijabetičara jesu rane na nogama, gde se može razviti gangrena, što se, nažalost, može završiti amputacijom. Ipak sve to možete izbeći ako promenite način života i dovoljno se informišete o bolesti. Naravno, pravovremeno otkrivanje je od velikog značaja u sprečavanju komplikacija
Kako treba,da se hrane oboleli od dijabetesa
Stručnjaci ističu da ne postoji poseban jelovnik za dijabetičare. Naime, nužna je samo preraspodela određenih namirnica po količini i vrsti. Dijabetičari treba da unose u organizam sve vrste hranljivih materija ugljene hidrate, ali u ograničenoj meri, belančevine, masti, vitamine, minerale i vodu, te da dnevno imaju pet-šest pravilno raspoređenih obroka. To znači da, osirn doručka, ručka i večere, treba da postoji prepodnevna i popodnevna užina, kao i ona pre spavanja. Jelovnik dijabetičara treba da sadrži najviše povrća. Pored belančevina, masti, mineralnih soli i vitamina, povrće sadrži i ugljene hidrate, kojima su naročito bogati pasulj, grašak, šargarepa i krompir, pa ih stoga treba ograničeno konzumirati.
Povrće koje sadrži manje ugljenih hidrata (zelje, spanać, blitva, list od loze, boranija, tikvice, paprika, paradajz, krastavac, razne vrste zelenih salata, plavi patlidžan, celer, peršun, rotkvice, kupus, kelj, keleraba, prokelj, pečurke, praziluk beli luk, brokoli i karfiol) može se jesti u neograničenim količinama. Smrznuto, konzervisano i sušeno povrće konzumira se u količini dvostruko manjoj nego sirovo. S voćem treba biti oprezan bira se ono s nižim procentom ugljenih hidrata, poput crvenog bobičastog voća, limuna i pomorandži, dok se savetuje umerenost u konzumiranju grožđa, jabuka, banana, smokava, urmi, krušaka, ananasa, kajsija, bresaka…
Suvo i jezgrasto voće jede se u vrlo ograničenim količinama. Mlečne proizvode slobodno možete konzumirati, a prednost treba dati jogurtu, te izbegavati stare, masne i slane sireve. Meso je dobar izvor belančevina, dozvoljeno je u ishrani dijabetičara, ali prvenstveno treba birati manje masne vrste, poput piletine i junetine. Kad su jaja u pitanju, dozvoljeno je jesti dva žumanceta i četiri do šest belanaca nedeljno. Od masnoća se koriste hladnoceđena biljna ulja. Od zasladivača su dozvoljeni fruktoza i ječmeni slad, dok su p upotrebi meda oprečna mišljenja.
Mleko – mogući krivac za juvenilni dijabetes
Ukoliko u porodici imate dijabetičare, nemojte hraniti odojče kravljim mlekom, jer ono može kasnije pokrenuti nastanak dijabetesa tipa 1. To znači daje juvenilni dijabetes mogući oblik alergije na mleko. Najvažnije je izbegavati kravlje mleko u prvoj godini detetovog života.
Zasićene masnoće povećavaju rizik
Prekomemo konzumiranje masti, naročito onih zasićenih, koje se nalaze u namirnicama životinjskog porekla -može utrostručiti rizik od pojave šećerne bolesti. Dakle, i gojaznost smanjue insulinsku efikasnost i povećava sklonost ka dijabetesu. Osim toga, ishrana s mnogo masti šteti zdravlju kardiovaskularnog sistema, koje je inače ugroženo kod dijabetičara.
Vlakna – nezaobilazan deo ishrane
Još na papirusu iz 1550. godine pre nove ere savetovano je da se dijabetes leči pšeničnim zrnima, koja obiluju vlaknima. I danas se stručnjaci slažu u mišljenju da su vlakna nezaobilazan deo ishrane dijabetičara, jer potpomažu regulaciju šećera u krvi. Vezujući za sebe vodu, dijetna vlakna bubre i stvaraju zaštitnu mrežu koja smanjuje upijanje masti, belančevina i šećera iz creva. Tako se snižava nivo šećera u krvi, to jest nema velikih skokova glukoze posle obroka. Najbolji izvori vlakana jesu cela zrna žitarica, integralni hleb, voće, povrće, mahunarke…
Riba sprečava dijabetes
Iznenađujuć je podatak da redovno konzumiranje ribe može smanjiti rizik od dijabetesa za čak 50 odsto. Moguće je da su za to zaslužne omega-3 masne kiseline, ili pak neki drugi sastojak koji ima moć da podstakne sposobnost organizma da koristi glukozu te na taj način spreči nastanak dijabetesa. Dovoljno je jesti svega 30 grama ribe dnevno da bi se smanjio rizik od dijabetesa.
Moćni brokoli
Brokoli je bogat hromom, mineralom u tragovima koji čini čuda sa šećerom u krvi. U slučaju dijabetesa tipa 2, hrom pomaže u regulaciji šećera u krvi i smanjuje potrebu za lekovima i insulinom. Hrom može pomoći i u sprečavanju dijabetesa, čak i ukoliko vam je tolerancija glukoze na granici. Izgleda da hrom povećava efikasnost insulina, tako da ga je manje potrebno za regulisanje šećera. Osim brokolija, hromom su bogate i gljive, jezgrasto voće, integralne žitarice, pivski kvasac, pšenične pahuljice…
I crni luk pomaže
Luk je poznat kao lek za dijabetes. Novije studije pokazuju da crni luk zaista ima moć da spusti nivo šećera u krvi, a podjednak efekat imaju sirovi i kuvani luk. Pretpostavlja se da ovo povrće deluje na metabolizam glukoze u jetri ili na lučenje insulina, te da sprečava razaranje insulina.
Čudotvorni cimet
Skoro da ne postoji osoba koja nije čula daje cimet pravi lek za dijabetičare. Postoji nekoliko začina koji mogu pojačati aktivnost insulina, ali nijedan nije moćan kao cimet. Dovoljno je vrlo malo cimeta, kao dodatka jelima, da bi se postigao željeni efekat.
Dragocena kurkuma
Naučnici su utvrdili da svakodnevno devetomesečno konzumiranje kurkume, začina koji je sastojak karija, potpuno sprečava pun razvoj dijabetesa tipa 2 kod tzv. predijabetičara – osoba s abnormalno visokim sadržajem šećera u krvi koji još ne predstavlja šećernu bolest, ali koji lako može preći u nju. Poznato je da kurkuma ima protivupalno dejstvo i da štiti organizam od “oksidacionih oštećenja” ćelija.
Beli luk snižava šećer
Ovo lekovito povrće snižava šećer u krvi zahvaljujući istim aktivnim supstancama koje sadrži i crni luk. Pored toga, beli luk sadrži flavonoide, koji imaju antioksidativnu moć, a takode reguliše produkciju glutationa, moćnog antioksidansa u ćelijama, i pomaže u sprečavanju nastanka kanceroznih promena.
Soja
Sve mahunarke su korisne za ishranu dijabetičara, ali posebno treba istaći soju, koja,osim što je bogata kvalitetnim belančevinama, poseduje i sastojke za balansiranje šećera u krvi.
Povećana potreba za vitaminima
Dijabetes iziskuje povećane potrebe za vitaminima B-kompleksa, kao i za vitaminima A i C, neophodnim za održavanje imuniteta. Postoje brojni dokazi da pojedini dodaci ishrani mogu preduprediti neke komplikacije šećerne bolesti, a među ovim dodacima su vitamini B6, C i E, minerali – magnezijum, mangan, fosfor i cink, kao i omega-3 i omega-6 masne kiseline. Antioksidansi iz hrane, poput vitamina E i C, pomažu da se spreči zakrčenje arterija, koje je naročito opasno kod dijabetičara.
Važan je i način pripreme namirnica
Pored odabira pravih namirnica, važno je i kako se one pripremaju. Povrće treba jesti što češće u svežem stanju, u obliku salata, a meso dinstano na vodi, kuvano odnosno pečeno u foliji ili u kesi za pečenje. Takode, riba se peče u foliji ili bari na pari, jaja se jedu kuvana, dok prženje i pohovanje hrane treba izbegavati.
