Masnoće nisu neprijatelj vašeg zdravlja. Staviše, one su ne samo poželjne već i neophodne za normalno funkcionisanje organizma. Ipak, treba praviti razliku medu njima. S jedne strane su “loši momci”, odnosno transmasti i zasićene masti, a s druge, “dobri” tj. mononezasićene, , višestruko nezasićene i čuvene omega-3 masti. Loše masti su glavni krivci za mnoge zdravstvene tegobe: podižu nivo lošeg holesterola, uzrokuju dijabetes i gojaznost, začepljenje krvnih sudova, bolesti srca… Nasuprot njima, dobre masti čine da do takvih oboljenja ne dođe – održavaju krvne sudove u top formi, povoljno utiču na mentalno zdravlje, imaju gotovo magično dejstvo na kosu, kožu… Dakle, ne treba izbegavati sve masnoće, već razlikovati dobre od loših i, u skladu s tim, birati adekvatne namirnice.
Loše masnoće
Nezdrave masti su ono što treba izbegavati u širokom luku ili bar koliko god je to moguće. Tzv. zasićene masti se uglavnom nalaze u mesu, jajima, mlečnim proizvodima, uključujući puter i sir. Naravno, niko ne kaže da se svega toga morate apsolutno odreći, ali svakako treba povesti računa o njihovoj količini u ishrani. Jedno jaje dnevno i ili jedna šolja mleka svakako nisu štetni, ali svako preterivanje jeste. Iza neumerene konzumacije zasićenih masnoća krije se gotovo neminovan rizik od kardiovaskularnih, ali i brojnih drugih oboljenja. Međutim, ono što zasita treba izbaciti iz jelovnika jesu s razlogom ozloglašene transmasti. U pitanju su svi oblici pržene, prerađene i brze hrane, čips i druge grickalice te svi ostali dokazano štetni industrijski proizvodi. Svi oni, naime, sadrže velike količine veštački proizvedenih masti, čija je primarna namena da konzervišu hranu. One to tako dobro čine da uspešno održavaju proizvod(e) u nepromenjenom stanju mesecina nakon njihove proizvodnje. To, složiće te se, već zvuči dovoljno veštački i neprirodno. Najgore od svega jeste što su ove namirnice, odnosno transmasti u njima, kancerogene!
Magična trojka
Dobra vest je da alternativa postoji. I to apsolutno prirodna, ona za koju je naš organizam “programiran”. Tu spadaju sve one druge, nezasićene masti: mononezasićene, polinezasićene i omega-3 masne kiseline. Iako većina hrane ima mešavinu raznih vrsta masti, mononezasićene se prvenstveno mogu naći u maslinovom, susamovom i ulju uljane repice, avokadu i koštunjavom voću, kao što su bademi, indijski oraščići, pistaći, kikiriki…
Polinezasićene masti nalazimo u kukuruznom ulju, suncokretovim semenkama i ulju, semenu lana, soji i sojinom ulju, nekim vrstama margarina te morskoj ribi i plodovima mora, sojinom mleku, tofuu… Naravno, u prirodi je mnogo češći slučaj da su u različitim vrstama namirnica istovremeno zastupljene i dobre (nezasićene) i loše (zasićene) masti, zbog čega se savetuje da njihov odnos u ishrani bude 10:30%. I mada i jedne i druge, neosporno, imaju korisno dejstvo na metabolizam, posebno važne za funkcionisanje organizma jesu omega-3 i omega-6 masne kiseline, zbog čega se one s prvom nazivaju esencijalnim.
Omega-3 i omega-6
Iako omega masti (3 i 6) još uvek nisu do kraja zatvoreno poglavlje naučnim studijama, svi dosadašnji
rezulatati istraživanja potvrđuju funkcionisanju organizma. Omega-3 samo koristi od njih. Nauka potvrđuje masti zaustavljaju upalne procese,da ove masti uspešno štke od gubitka i rastvaraju krvne ugruške, dok
pamćenja i demencije, smanjuju rizik omega-6 masti podstiču upalne od pojave depresije, bolesti srca, moždanog udara i raka, artritisa, bolova u zglobovima i upalnih stanja kože, a posebno se preporučuju ženama u trudnoći. U okviru ove grupe (omega) masti razlikuju se dve podgrupe: omega-3 i omega-6 masne kiseline, obe od životne važnosti za ljudski organizam. Njihova važnost proizilazi iz činjenice da ljudsko telo nema sposobonost da ih proizvede, zbog čega se potrebne količine moraju obezbediti kroz ishranu. Na molekulskom nivou, razlika između omega-3 i omega-6 masnih kiselina vrlo je mala, ali značajna.
