Pored brige za regulisanje nivoa šećera veliki broj dijabetičara istovremeno muku muči i sa kardiovaskularnim problemima. Jer, statistike pokazuju da se kod dijabetičara, posebno muškaraca, u čak 77 posto slučajeva javljaju se bolesti srca i krvnih sudova.
Razlog pojave kardiovaskularnih bolesti je najpre poremećaj metabolizma ali faktori rizika su i gojaznost, pušenje, insulinska rezistencija, povišen holesterol i krvni pritisak, kao i stres.
Iskustva i studije pokazuju da samo intenzivno lečenje dijabetesa može da spreči blaže kardiovaskularne komplikacije, ali ne i teže oblike okarda ili srčane insuficijencije. To znači da je uz insulinsku terapiju, potrebno smanjiti težinu, jer je sve više gojaznih dijabetičara, a takođe treba prekinuti pušenje i povećati fizičku aktivnost.
Smanjenje težine, automatski utiče i na smanjenje lošeg holesterola i triglicerida, ali i krvnog pritiska, što smanjuje rizik od srčanih oboljenja.
Dobra kontrola glikemije može da smanji rizik od srčanih bolesti kod dijabetičara, pa i smrti, jer su oni od dva do pet puta pod većim rizikom od smrtnog ishoda nego oni koji nisu dijabetičari, a imali su, recimo, infarkt
iokarda. Tako, smanjenje glikoziranog hemoglobina za samo jedan procenat, umanjuje rizik od smrti za čak 21 odsto. Međutim, pošto je veoma teško samo pravilnom ishranom uspostaviti idealne vrednosti lošeg holesterola, krvnog pritiska, koji treba da bude 120 sa 80, i triglicerida, dijabetičarima je potrebna odgovarajuća medikamenta terapija.
Dijabetičari ne treba da se plaše da uzimaju i po nekoliko lekova istovremeno, uz insulinsku terapiju, ukoliko im to lekar odobri. Na tržištu sada postoji veliki broj lekova koji uspešno snižavaju krvni pritisak, holesterol, a naravno, uz to je potrebna i adekvatna ishrana.
Dijetna vlakna posebno kod dijabetičara imaju važnu ulogu jer poboljšavaju rad i pražnjenje creva, sprečavaju aterosklerozu, izazivaju osećaj sitosti. Njih ima u žitaricama i povrću, ali ne u svim podjednako. Najbogatiji je ječam – 100 g sadrži čak 14,5 grama dijetnih vlakana. Zatim sledi ovas sa 12,5 grama, u ražanom hlebu ih je 11,7, mekinjama 9,20… Najmanje ih ima u belom hlebu-2,70 i glaziranom pirinču-2,1.
Od povrća kralj dijetnih vlakana je definitivno-kelj! U ovom povrću ima 11,7 grama dijetnih vlakana na sto grama, sledi sočivo sa ll,7,grašak sa 10,7. Zanimljivo je, čak i iznenadjujuće, da najmanje dijetnih vlakana ima u paradajzu, pečurkama, zelenoj salati i celeru.
ISHRANA
Kad je o ishrani reč dijabetičari imaju najviše problema. Jer, mnogi imaju loše navike, pa medu njima ima sve više gojaznih.
Dovoljno je da se dijabetičari pridržavaju pravila zdrave ishrane koja bi trebalo da primenjuju i sasvim zdrave osobe.
Važno je pridržavati se osnovnih principa koja se tiču količine namirnica, količine po obroku i rasporeda obroka.
Mnogi dijabetičari ne znaju da dnevno mogu, i treba da unesu od 55 do 60 odsto ugljenih hidrata! A tu spadaju i šećeri. Dakle, postoje mnoge zablude vezane za ishranu dijabetičara koje treba razotkriti.
Nekoliko principa zdrave ishrane dijabetičara bez obzira na tip dijabetesa.
KOLIČINA NAMIRNICA
Dozvoljen unos ugljenih hidrata kojih ima najviše u voću i povrću treba da bude od dva do tri grama po kilogramu telesne težine. Znači ako neko ima 70 kilograma sme da unese 140 grama ugljenih hidrata.
Belančevine (meso, mleko, jaja, riba, mahunarke, soja, pasulj, pečurke, orasi, lešnici, badem): od 0,8 do 1,5
grama po kilogramu telesne mase.
Napomena: više od ove količine treba da unesu trudnice, deca i rekonvalescenti. Masti (biljne masti i masti riba, maslinovo ( ulje, ulje od bundeve, nikako životinjskog porekla) mogu da čine maksimalno do 30 posto dnevnog unosa.
Dijetna vlakna su veoma važna u ishrani dijabetičara jer sprečavaju skokove šećera u krvi, a najviše ih ima u opnama (kori voća i povrća), plodu, stabljikama i Ušću voća i povrća. Dnevno uneti 30 grama dijetnih vlakana.
Voda i tečnosti: dnevno treba uneti oko 2,2 litra tečnosti, od toga 1,5 litar vode. Oprezno sa kiselom vodom – ima visoku koncentzraciju natrijuma. Kafa bez šećera je dozvoljena, pa ko je voli srne da popije od dve do četiri šolje dnevno.
Čajevi: najbolji izbor su od nane, kamilice, voćni ih žalfije.
Začini: svi začini su dozvoljeni ali u manjim količinama.
So: do tri grama dnevno.
Raspored obroka
Ne preskakati obroke, jesti češće, pet do šest obroka dnevno. Doručak treba da čini 20-25 posto ukup-nbg dnevnog unosa, ručak 30-35 posto, večera 20-25 posto, dok užine od 10 do 15 odsto dnevno unetih
namirnica.
