Alergija na hranu

Alergije na hranu javljaju se sve češće. Svakoga dana sve više je osoba sa problemom alergija i više je namirnica koje je mogu prouzrokovati. Alergije sa sobom donose mnoge tegobe i poremećaje, a u nekim slučajevima (na sreću, malobrojnim) mogu ugroziti i sam život.

Za neke namirnice je još od davnina poznato da dovode do alergijskih reakcija, ali je njihov povećani broj uslovljen sve češćim unošenjem namirnica koje su lišene prirodnih svojstava. U nastavku ćemo videti koje mere bi trebalo sprovoditi u cilju izbegavanja alergija na hranu, upoznajući se detaljnije sa problematikom i mehanizmom delovanja alergija.

ŠTA PREDSTAVUA ALERGIJA NA HRANU?

Alergija na hranu je reakcija imunosistema na poneke namirnice koje kod većine populacije ne dovode ni do kakvog alergije na hranuefekta. Alergijska reakcija obično se javlja na proteinsku supstancu, to jest, preciznije, na peptide koji ulaze u njen sastav. Hemijski posmatrano, proteini su dugački lanci sastavljeni od aminokiselina u vidu karika; ovi lanci sadrže stotine, pa čak i hiljade aminokiselina. Lanci desetine amino-kiselina nazivaju se peptidi, a oni su ti koji u najvećem broju slučajeva uzrokuju alergijsku reakciju.

Alergija na hranu kod dece

Alergija na hranu je veoma česta pojava kod beba i dece; smatra se da jedno od dvanaestoro dece u nekom periodu detinjstva dobije alergiju. Obično ovakve reakcije imaju tendenciju smanjivanja tokom godina, a u mnogim slučajevima i nestaju, tako da samo jedna od sto odraslih osoba ima izrazitu alergiju na neku namirnicu. Mogućnost za javljanje alergije na neku hranu se povećava kada se u ishranu bebe prevremeno uvedu namirnice koje su visoki alergeni, ili ako se uvedu u periodu kada postoji zapaljenjski proces sluzokože, nastao nakon dijareje ili gastroenteritisa. Osetljiva sluzokoža želuca dojenčeta otežano reaguje na nove namirnice, a ukoliko dođe do bilo kog zapaljenjskog procesa u ranom uzrastu, sluzokoža ostaje oštećena, usled čega kasnije reaguje zaštitnim alergijskim mehanizmom.

Posmatrano iz ugla prirodne medicine, alergija je izraz tela, prilično neefikasan napor ka eliminaciji neke naročito štetne supstance. Iz ovog razloga se osnovna terapija sastoji u pokretanju eliminacije toksina, da bi se na postepen način, sporiji, ali i manje agresivan, došlo do odstranjivanja viška toksina.

Osetljivost na pojedine namirnice

U skorije vreme uveden je koncept osetljivosti na određenu namirnicu da bi se razumeo skup reakcija koje, iako ne dovode do pojavljivanja proste i jednostavne alergije (sa nekim naročito ispoljenim simptomima), ipak na određeni način predstavtjaju odbrambenu reakciju imunosistema. One nastaju kada je namirnica slabiji alergen, ili kada je došlo do blaže alergijske reakcije. Mnogi lekari poriču ove osetljivosti na hranu, jer u ovakvim slučajevima većine testova (flasteri koji se lepe na kožu i drugi) daju negativne rezultate.

IDIOSINKRAZIJA
Osim navedenih osetljivosti, postoji i reakcija koja se naziva ‘idiosinkrazija’ koja je i dalje najvećim delom neobjašnjena iz imunološkog ugla posmatranja. U ovakvim slučajevima dolazi do abnormalne reakcije na namirnicu, aditiv ili lek. Ona nije trajna i javlja se samo kod određenih pojedinaca. Iz ovog razloga kod nekih osoba dolazi do alergijske reakcije na namirnice koje retko proizvode ovu vrstu efekta. Tako postoje alergije na čokoladu, paradajz, citruse, neke sireve i aditive kao što su glutamati ili sulfidi, kao i na druge namirnice koje retko dovode do alergije, što može obuhvatiti skoro sve postojeće. Neke od ovih reakcija idiosinkrazije pojavljuju se kao posledica negativnog psihološkog iskustva pojedinca sa nekom namirnicom. Česti uzrok je taj što je osoba u detinjstvu bila primoravana da jede određenu vrstu hrane, što je dovelo do stvaranja uslovnog refleksa, pa
je veoma teško ustanoviti granicu između alergije i psihičke reakcije.

STVARANJE NOVE ALERGIJE
Ranije smo naveli da je alergija preterana reakcija tela na alergen koji je obično proteinskog sastava, a koji je naizgled bezazlen za druge osobe. Veoma je verovatno da je povećanje broja alergija posledica unošenja ovih proteina zajedno sa kontaminiranim supstancama, čime se prouzrokuje ukrštena reakcija. Neki smatraju da je nemoguće tvrditi da je alergija izazvana proteinima iz hrane, navodeći da se oni tokom procesa varenja razgraduju u lance amino-kiselina koji se resorbuju kroz zid digestivnog trakta u krv da bi se kasnije reorganizovale i formirale gradivne proteine. Uopšteno govoreći, ovaj proces zaista jeste takav, ali se mora dodati da se takođe apsorbuju peptidi niske ili srednje molekularne mase (delovi proteinskog lanca) koji mogu imati ulogu u nepravilnom povezivanju amino-kiselina, što može da izazove alergijsku reakciju. Zajedničko prisustvo kontaminiranih elemenata neproteinskog sastava (koji teoretski ne mogu da učine imunosistem osetijivim) i proteina u industrijskim prehrambenim proizvodima, takode mogu dovesti do alergije zajedničke za obe supstance, nekom vrstom uslovljenog refleksa.

loading...
Loading...
Loading...
loading...

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *