[icegram campaigns=”19636″]
Deca koja imaju slab apetit i česte respiratorne infekcije, veoma zabrinjavaju roditelje. Roditeljske brige često se pokažu kao opravdane, pogotovo ako postoje i drugi simptomi: malaksalost, suva koža, naprsline u uglovima usta, lako lomljivi nokti, što može da ukaže da deca imaju anemiju.
Malokrvnost kod dece nije samo naš, već i svetski problem, jer anemija izazvana deficitom gvozda u organizmu, prema podacima Svetske zdrastvene organizacije, najraširenije je oboljenje na svetu.
U našoj zemlji je sve prisutnija nutritivna anemija kod dece , posledica nepravilne ishrane, koju uzrokuje nedostatak gvozdja, a može da se javi i usled nedostatka vitamina i minerala.
Dete je anemično kada rezultati analize krvi pokažu smanjen broj eritrocita, ili smanjenu koncetraciju hemoglobina
u krvi. Anemičnu decu često karakteriše smanjena mogućnost koncentracije, slabije uče, imaju tahikardiju, apatična su, pospana, razdražljiva, izraženo bleda (kada nivo hemoglobina u krvi padne ispod 80 g/litar).
Nizak životni standard,osnovni je krivac za ovakvo stanje. Retko se jede meso, navike su problematične, a ishrana jednolična, deca se hrane pretežno žitaricama i svežim kravljim mlekom.
Anemija kod dece i ishrana
Ne kaže se uzalud – ma ko bio otac bolesti, loša ishrana mu je majka. Bez obzira na stalne apele da se od pelena vodi računa o zdravoj ishrani i da je to najbolje ulaganje u budućnost deteta, podaci nas uvek otrezne.
Svakodnevno treba jesti namirnice žute, crvene, bele i zelene boje, najbolje u svežem stanju, kao salatu, ili piti koktel prirodnih sokova. Smrznuto voće odlediti, zasladiti i jesti svakodnevno ( ribizle, kupine, maline, dre-
njine, jagode). Svakodnevno unositi citrusne proizvode. Ne zaboravite na nar i grožđe!
Dete mora da ima 5- 6 obroka u toku dana, u ishrani da se ne bi javila anemija treba da budu zastupljene svih sedam vrsta namirnica. Poželjno je unositi dovoljno namirnica bogatih gvožđem (džigerica, bubrezi, srce), žumance, ribu, školjke, morsku ribu, pšenično i sojino brašno, zeleno povrće. Naročito insistirati na spanaću i koprivi, voćnim sokovima. Na spisku obaveznih su i žitarice (musli, klice ), proizvodi od mleka – puter, sirevi, posni voćni jogurti, meso svakodnevno (piletina – batak i karabatak, biftek, konjsko meso), jaja 3-4 puta sedmično, riba najmanje dva puta sedmično, masnoće – maslinovo ulje, svinjska mast, povrće i voće 4 puta dnevno, med ili žuti šećer.Sa ovakvom vrstom ishrane nema mesta za anemiju kod dece.
Ribu i meso,namirnice koje su nephodne u ishrani dece protiv anemije mnogi mališani ne dobijaju a dovoljno voća i povrća ne jede čak polovina mališana. Energija koja bi trebalo da se dobija povrćem, nadoknađuje se krompirom. Takva ishrana dece neminovno rezultira anemijom.
Anemija kod dece je veliki problem. Deca iz kuće odlaze bez užine, sa džeparcem da sama biraju hranu, obično grickalice ,peciva…Gvoždje iz hrane biljnog porekla, pet puta se manje iskorišćava od onog iz hrane životinjskog porekla (organsko gvožđe). Dnevne količine gvozda za decu iznose 10 – 15 mg/dan. C vitamin povećava resorpciju gvozdja u crevima, dok ga čajevi i kafa vezuju i smanjuju njegovu iskorišćenost.
Na ishranu dece u školskom uzrastu treba obratiti naročitu pažnju, jer u tom periodu oni naglo rastu i razvijaju se. Često usled neadekvatne ishrane dece dolazi do gojaznosti ili do pothranjenosti. Deca između 7. i 10. godine treba preko hrane da unose 2100 kcal (dečaci), a devojčice 1800 kcal. A od 10.-12. godine 2200 kcal dečaci i devojčice ,1950 kcal. Od 12.-15. godine dečaci 2400 kcal, a devojčice 2100 kcal.
U slučaju da se deca bave fizičkom aktivnošću treba unos kalorija, zavisno od sporta, treba da se poveća. Povećane energetske potrebe ima i pothranjeno dete, kakvih je čak 3,7 odsto. Kod dece i mladih u uzrastu od 7 do 19 godina procenat neuhranjenosti je mnogo veći – od 7 do 10 godina 20 odsto dece je neuhranjeno, kod tinejdžera od 11 do 14 godina – 17 odsto, a u periodu od 15 do 18 godina procenat je 13 odsto.
Gojazno dete mora da smanji energetski unos, redukuje masti i ugljene hidrate.
Deca jedu ono što su navikla i što im porodica nudi,zbog toga treba da se pre svega edukuju roditelji, šta da kupe i kako da prilagode ishranu za anemično dete.
Prirodno lečenje anemije kod dece
1 kašiku kakao praha razmutiti sa mlakom vodom, uz dodatak žutog šećera ili meda i piti sa iscedenim limunom.
Izrendana cvekla, šargarepa,kupus, celer uz dodatak limuna, ulja uz dodatak badema oraha, klica.
Sok od drenjina, cvekle sa šargarepom jabukom uz dodatak limuna i meda.
Dnevno treba uzimati 100 g sveže strugane cvekle ili 50 g njenog soka zaslađenog medom, i 100 g šargarepe ili sveže ceđenog soka.
