Ateroskleroza je zdravstveni poremećaj koji može imati i fatalne posledice a promena jelovnika je prva stavka u lečenju ovog ozbiljnog oboljenja…
Skoro 55 odsto domaće populacije umire od kardiovaskularnih bolesti, a ova statistika je iz godine u godinu sve nepovoljnija. Ljudi nisu svesni da je ateroskleroza najčešći uzročnik smrtnosti, te da se ovo oboljenje može sprečiti, ili pak otkriti na vreme i lečiti pre svega pravilnom ishranom. Ateroskleroza sporo napreduje, a podrazumeva nakupljanje holesterola iz krvi na zidovima arterija, usled čega se one sužavaju, ili čak začepljavaju. Na ovaj način se stvaraju uslovi za pojavu niza bolesti, poput hipertenzije, infarkta srca, šloga i poremećaja mnogih funkcija u organizmu. Iako je povezana sa starenjem, danas se ateroskleroza sreće kod sve mlađe populacije, a razlog se krije u lošoj ishrani i nezdravim životnim navikama, koje predstavljaju važan faktor rizika za nastanak ovog oboljenja.
U najopasnije rizikofaktore spadaju loša ishrana, to jest ishrana bazirana na masnoj, brzoj i konzerviranoj hrani, industrijskim namirnicama, previše soli, šećera, pušenju, prekomernoj upotrebi alkohola i fizičkoj neaktivnosti.
Gojaznost, dijabetes, povišen LDL (loš holesterol) a snižen HDL (dobar holesterol), visok krvni pritisak, visoke vrednosti triglicerida u serumu… takođe stvaraju utaban put za prerani razvoj ateroskleroze i posledica opasnih po život. Lečenje ateroskleroze zapravo se svodi na korekciju životnih navika, te na sprečavanje posledica koje mogu ugroziti život. Korekcija životnih navika obavezno mora obuhvatati promenu načina ishrane, što podrazumeva izbegavanje štetnih namirnica a konzumiranje onih koje štite kardiovaskularni sistem.
Preporuke za ishranu
1. Jesti manje masne hrane, poput svinjskog mesa, slanine, šunke, kobasica, viršli, salama, gotovih jela, torti, kolača, starih sireva, žumanaca, slanih grickalica, rafinisanih ulja, punomasnog mleka, kajmaka, pavlake… Umesto rafinisanih ulja koristiti ona hladnoceđena, poput maslinovog, lanenog, bundevinog, susamovog, suncokretovog…
2. Namirnice životinjskog porekla treba zameniti biljnom hranom i ribom. Ribu ne treba pržiti, a najbolje je jesti one vrste bogate omega-3 masnim kiselinama (losos, skuša, sardina, pastrmka, tolstolobik). Biljne namirnice koje zamenjuju životinjske proteine jesu mahunarke, koje je najbolje kombinovati s integralnim žitaricama, tofu sirom
i klicama. Odličan izvor proteina i nezasićenih masnih kiselina jesu i koštunjavi plodovi, poput oraha, lešnika i badema. Oni su obavezan deo ishrane svih koji žele da sačuvaju zdravlje srca i krvnih sudova, te snize nivo štetnog holesterola.
3. Proste ugljene hidrate iz šećera, belog brašna i rafinisanog pirinča treba zameniti složenim ugljenim hidratima iz integralnih žitarica (ovas, ječam, pšenica…). Umesto hleba od belog brašna preporučuje se onaj integralni, najbolje domaći.
4. Voće i povrće treba jesti u što većim količinama. Prednost ima sveže povrće. Vlakna iz voća i povrća pomažu u smanjenju lošeg holesterola, a vitamini i minerali iz ovih plodova prirode pomažu nam da očuvamo zdravlje i elastičnost krvnih sudova.
Ateroskleroza predstavlja prevremeno starenje arterijskih krvnih sudova usled taloženja masnoća s unutrašnje strane krvog suda i u njegovom zidu. Ovaj proces normalno se javlja u osmoj deceniji života kao posledica fiziološkog starenja krvnih sudova. Ukoliko se javi ranije, razvijaju se brojne bolesti usled smanjenog protoka krvi kroz ovako promenjene krvne sudove. Nastanku ateroskleroze doprinose brojni faktori rizika, a među njima najhitniji su povišen nivo masnoća u krvi, posebno.holesterola, usled nepravilne ishrane, kao i nasledna komponenta.
Ateroskleroza se ispoljava kao oboljenje pojedinih organa usled smanjenog priliva krvi i kiseonika. Najčešći simptomi su bol u grudima, zamor i malaksalost – usled oboljenja srca, ili poremećaj pamćenja i motorike, zaboravnost i slično – zbog smanjene ishranjenosti mozga. Regulacija povećanih masnoća u krvi, usled promene načina ishrane ili uzimanja lekova, znatno usporava brzinu nastanka ateroskleroze i tako smanjuje rizik od srčanog i moždanog udara. Ako dijeta ne pomogne u normalizaciji nivoa holesterola i triglicerida u krvi, neophodna je upotreba lekova iz grupe statina radi sprečavanja oštećenja ciljanih organa.
