Latinski naziv (Hibiscus esculentus)
DRUGI NAZIVI: okra, gombo, grčki rog.
OPIS BILJKE: Bamija pripada porodici slezova (Malvaceae). Trajni je drvenasti grm, visine i do jednog metra. Listovi su dlanasto nazubljeni i smešteni na ograncima stabljike. Cvetovi su svetložute boje, a nakon kratkotrajnog cvetanja razvijaju rebrastu mahunu svetlozelene do žutozelene boje, ispunjenu belim, mekanim semenkama.Cela biljka bamija je dlakava.Plod bamije je tobolac pun semenki.Bez naročitog je mirisa i gorkog ukusa. Bamija se danas gaji kao povrće, iako po botaničkim osobinama ne spada u povrće, već u voće.
STANIŠTE I UZGOJ BAMIJE: Uzgaja se u baštama, na plantažama itd. Listovi i stabljika koriste se za pripremu čaja, a nedozreli plod za jelo. Iz semenki dobijamo ulje.
VREME CVETANJA: Od maja do juna.
RASPROSTRANJENOST: jugoistočna Azija, severoistočna Afrika i Evropa (Grčka, Bugarska, Makedonija itd).
UPOTREBA: Bamiju možemo konzervisati u soku od paradajza kao kiselo povrće. Sušenu bamiju kuvamo za razna jela.
Bamija kalorije
100 g sveže bamije sadrži 140 kj ili 33 kalorije, u plodovima ima dosta azotnih jedinjenja, eteričnih ulja, masti, vitamina. Listovi i stabljike sadrže dosta sluzi.
LEKOVITO DELOVANJE: Bamija kod oboljenja želuca i creva pokazuje vidljive rezultate, pa se kao 
jelo preporučuje u raznim redukcionim dijetama za obnavljanje organa za varenje. Pojačava apetit i podstiče funkcionisanje želuca. Zbog bogatstva raznim vitaminima, dobro deluje na oboljenja izazvana njihovim deficitom. Bamija je poznati kolorant koji se u kulinarstvu koristi za bojenje jela (pirinač, umaci). Semenke su dobar antispazmodik za umirenje grčeva. Koren bamije sadrži veće količine sluzi, pa se koristi za spoljnu upotrebu kod lečenja bolesti kože, a ekstrakt – infuz – za lečenje sifilisa. Nedozreli plod, koji se rado jede, koristi se i za lečenje: kataralnih infekcija (gonoreje, disure), za jače mokrenje (diuretik) i za jačanje muške potencije. Seme bamije koristi se za lečenje grčeva u organima za varenje (antispazmodik), za njihovo stimulisanje, za jačanje srca i kao surogat za kafu. Prirodnije aromatik, afrodizijak, antispazmodik, dižestiv, diaforetik, diuretik, insekticid, kolorant, mucilaginoz, stimulant i vitaminozant.
Bamija je počela da se uzgaja u dolini reke Nil vekovima pre Hrista. U većem delu Evrope, pa i kod nas, nažalost je malo poznata, ali još je egipatska kraljica Kleopatra znala za uticaj bamije na glatkoću i zategnutost kože. U Egiptu seme bamije danas koriste za lečenje želuca, nerava, za jačanje muške potencije i kao insekticid. Dekorativna crvena bamija ne menja boju ni posle termičke obrade (kuvanje, dinstanje, pečenje).
Čaj od bamije (za oboljenja želuca i kod smetnji u varenju): list bamije iseckamo u količini jedne kašike i prelijemo sa 2 dl ključale vode, poklopimo, pustimo da odstoji pola sata i procedimo. Pijemo tri puta dnevno po solju čaja.
Iz kulinarstva: bamija se često koristi u Bosni i Hercegovini, a kod nas se može pronaći najčešće u sušenom obliku. Od sušene bamije možete pripremati gotovo sva jela kao i od sveže, treba je samo prethodno potopiti – procedura je otprilike ista kao sa sušenim gljivama. Budući da je sezona u kojoj se bamija može nabaviti sveža dosta kratka, sušena bamija je odlična zamena.
