Zanimljivo je da poreklo reči gluten potiče od latinske reči, te se slobodno prevodi kao lepak. Ovaj protein se izvorno nalazi u pšenici, raži i ječmu, dok ga izvorno nema u ovsu, kukuruzu, soji i pirinču, na primer. Međutim, osobama koje pate od netolerancije na gluten odnosno takozvane celijakije se ipak ne preporučuje ni unos ovsa, jer se često industrijski ova žitarica obrađuje sa pšenicom, raži i ječmom u kojima ima glutena, pa postoji mogućnost da i u ovsu ima tragova ovog proteina.
Osobama koje pate od celijakije je dozvoljen unos heljde, kukuruza i soje, kao i testenine koja se od njih izrađuje. Bezglutenska ishrana polako ali sigurno ulazi na velika vrata, jer se došlo do zaključaka da ona ima izuzetno blagotvorno dejstvo na organizam u celosti, bez obzira da li osoba pati od netolerancije na gluten ili ne.
Bezglutenska dijeta – ishrana bez glutena
Ishrana bez glutena se preporučuje čak i osobama koje nemaju nikakvih smetnji vezanih za gluten, jer prema istraživanjima najpre utiče na održavanje optimalne ili smanjenje prekomerne telesne težine. Takođe, postoje indicije da bezglutenska dijeta stabilizuje nivo šećera u krvi, pa čak i da usporava starenje, te da u velikoj meri olakšava tegobe koje se javljaju u doba menopauze kod žena.
Bezglutenska dijeta ima brojne prednosti, a osnovna prednost koju sa sobom nosi ishrana bez glutena je ta što ne zahteva nikakve rigorozne mere. Najvažnije je da vodite računa koje namirnice unosite, odnosno da unosite namirnice koje ne sadrže gluten. Uz to, bezglutenska dijeta je vrlo raznovrsna, a svako je može u velikoj meri prilagođavati svojim potrebama.
Ono što je najvažnije ukoliko želite da započnete sa primenom ishrane bez glutena, jeste da se dobro raspitate o namirnicama koje unosite, a tu se prvenstveno misli na hleb, peciva i testenine, mada tragova glutena ima i u mnogim industrijskim namirnicama, čiji unos se svakako ne savetuje.
Prema iskustvima osoba koje su sa uobičajene prešle na bezglutensku ishranu, ishrana bez glutena čini da u proseku gubite oko kilogram na svakih 4 do 5 dana, što naravno varira od osobe do osobe i toga u kolikoj meri se pridržavate bezglutenske dijete.
Pored toga što je zabranjen unos pomenutih žitarica koje sadrže gluten, ishrana bez glutena podrazumeva i da se umesto mleka koristi mleko u prahu, a umesto običnog kvasca se koristi onaj u prahu. Takođe dozvoljen je i unos pirinča, prosa, kukuruza, putera, ribe, voća i povrća, ali i mnogih drugih namirnica koje ne sadrže gluten.
Recept za hleb bez glutena
Svakako, da bi bezglutenska dijeta mogla uspešno da se sprovodi, najvažnije je da jedete bezglutenski hleb. Recepata za pripremu ovakve vrste hleba je mnogo, a najčešće se priprema od iste količine heljdinog i nekog drugog brašna bez glutena, suvog kvasca, mlake vode i soli. Mera je : po 250 grama brašna, 5 grama suvog kvasca i oko pola kašičice morske soli.
Bezglutenski hleb se priprema vrlo jednostavno : izmešate pomenute sastojke, dodat mlake vode, pa ostavite u plehu da odstoji oko sat vremena, a nakon toga ga dobro premesite. Ostavite potom da odstoji još 20 – ak minuta, blago nakvasite testo običnom vodom kao da ga premazujete uljem i pecite dok ne porumeni. Izvadite hleb iz rerne, poprskajte ga sa malo obične vode, pa prekrijte pamučnom krpom i ostavite da se ohladi.
Bezglutenska dijeta – predlog jelovnika
Kao što smo već rekli, ishrana bez glutena je zapravo vrlo jednostavna, samo treba strpljenja dok ne usavršite svoja znanja o naminricama koje sadrže, odnosno ne sadrže gluten. Takođe, bezglutenska dijeta podrazumeva pet obroka tokom dana, odnosno tri glavna obroka i dve užine, stim što vi možete menjati jelovnik u skladu sa vašim potrebama i navikama.
Jedan od predloga jelovnika na dnevnom nivou glasi podrazumeva da za doručak treba pojesti : 1 parče bezglutenskog hleba, 200 grama sira, 1 kuvano jaje i nezaslađen biljni čaj, a za prvu užinu treba popiti jednu čašu sveže ceđenog soka od voća ili povrća po izboru. Za ručak se preporučuje napraviti testeninu bez glutena, koju možete pripremiti recimo sa graškom i lososom i uz to pojesti svežu salatu po izboru, koju ćete začiniti hladno ceđenim maslinovim uljem. Na kraju ručka možete pojesti kompot od voća po izboru.
Druga užina se sastoji od : 50 grama heljdinih ili kukuruznih pogačica (najbolje da ih sami napravite), 100 grama sira, male, kafene šoljice kefira, a možete pojesti i 100 grama voća po želji. Za večeru bi trebalo uneti recimo čorbu od sočiva u koju možete da dodate ako želite i ostale mahunarke ( grašak, pasulj, soja ), te da uz to pojedete 1 do 2 parčeta bezglutenskog hleba i salatu po izboru ( recimo zelenu salatu ), kao i malo voća ili biljni čaj. Ukoliko osetite glad, možete pred spavanje popiti 1 čašu jogurta.
Povezano>>> Osnove ishrane bez glutena
Ishrana bez glutena – prednosti i mane
Prema iskustvima osoba koje su prešle na ovaj način ishrane, postoje indicije da bezglutenska ishrana umnogome ima pozitivan uticaj na organizam. No, ukoliko moramo da pomenemo mane ovakvog načina ishrane, onda bi jedina mana bila finansijske prirode, uzevši u obzir da su namirnice bez glutena prilično skupe za prosečnu srpsku platu. To naravno ne znači da je i vama bezglutenska ishrana teško dostupna, jer čak i ako nemate dovoljno finansijskih sredstava da je sprovodite možete sami pripremati bezglutenski hleb i peciva, koji zapravo i jesu najskuplji ukoliko se kupuju gotovi.
Saznajte više>>> Hrana bez glutena
