Ispitivanjem je utvrđeno i podatak je precizan,da u svakom minutu odrastao čovek prosečno udahne 16 puta. Deca su ubrzanija, jer njihov minutni udisaj, a pogotovu novorođenčadi je znatno veći: kod prvih 22, kod drugih 40 puta u minutu. To znači da je ljudskom biću toliko vazduha potrebno da bi živelo.
Međutim, udahnuti vazduh se i dosta troši. U ležanju svega osam, u sedenju oko 16, u šetanju oko 24 a u trčanju 50 litara u minutu. Sve to podrazumeva dobro zdravlje disajnih organa.
Ovde nećemo govoriti o obolevanju svih organa disanja – nosa i usta, ždrela, grkljana i dušnika, nego samo bronhija i pluća. Jer, bilo kakav bolesni poremećaj u njima stvara neprijatnosti, čak teškoće i zahteva lečenje, ali i odabranu hranu.
Ništa lakše nego da nam obole bronhije, i to ne samo akutno, prolazno, kao posledica prehlade ili nelečenog kašlja ili gripa, nego trajno, čak doživotno. Danas, u doba velikih uzleta medicine, odomaćio se hronični bronhitis kao nimalo laka i naivna bolest. I ta bolest, kao i mnoge druge, koji god organ da je u pitanju, ne bira uzrast: nemilosrdno napada i decu. I to najčešće u jesen, kada se vreme koleba i vrućinu za čas smeni hladnoća, i obrnuto.
Rečeno je da bronhitisu, prvo akutnom, pa hroničnom, prethodi prehlada koja često, ako se temeljno ne izleči, dovodi do virusnih ili bakterijskih infekcija praćenih zapaljenjem disajnih puteva. Time stradaju i bronhije, a to su mali kanali na čijem kraju se nalaze alveole. U njima se obavlja prečišćavanje udahnutog vazduha. Dolazi, dakle, do njihovog suženja ili stenoze, i to sve zato što usled neizlečene prehlade ili infekcije, nepročišćen, čak zagađen vazduh stiže do alveola. To je veliki izazov za kašalj i iskašljavanje, jer predstavlja otvoren put ka hroničnom bronhitisu koji može da traje koliko i život.
Lekova ima, mnogo znači i boravak u čistoj sredini (brdovitoj, ili u nekoj vazdušnoj banji), gde se bolesnik ne prepušta samo spontanom uticaju zdravog vazduha, nego ga uče pravilnom disanju (dubokom, ravnomernom, sa nešto dužim zadržavanjem vazduha pre izdisaja). Cilj lečenja i zalečenja je uklanjanje grča bronhija i njihovo prvo postepeno, pa trajno proširenje.
Što se tiče pluća, ona relativno lako,bar kod osetljivih ljudi i dece, obolevaju od zapaljenja.U ovoj bolesti, dakle u zapaljenju pluća važnu (negativnu) ulogu igra i dugo ležanje. Tada deo pluća ne radi, što znači da ne koristi sve alveole, što je prirodno, budući da nam je potrebno manje kiseonika. I upravo zbog toga, zbog ometene ventilacije, sve ove bakterije kojih prirodno ima u našem organizmu, pa i u plućima, ostaju tu gde su i bujaju, odnosno razmnožavaju se a time se otvara put zapaljenju pluća. Zato danas hirurzi dižu pacijenta iz kreveta, ako je to fizički moguće, čak i odmah posle operacije! Drugim recima, pravilo koje važi i za najtežeg bolesnika glasi: što češći udisaj pa izdisaj. Uz lekove, antibiotike u prvom redu, bolesnik se može izboriti bar sa akutnim zapaljenjem pluća.
Astma se javlja u napadima kašlja, gušenju, nedostatku vazduha, a razlog leži u obolelim bronhijama. 0 uzrocima postoje različita mišljenja, a neko reče da je astma kao Saloma, ali sa više od sedam velova: koliko god da nauka efikasnim lekovima i terapijom pravilnog disanja te velove skida, uvek ih još ostaje.
I još jedna “popularna” (nekad smrtonosna, pa – mislilo se – potpuno savladana a sada donekle askrsla) plućna bolest: tuberkuloza.
Pronalaskom streptomicina smatralo se da je iskorenjena, a u poslednjoj deceniji, evo je opet: uporna, hronična, i to ne samo kod nas, nego u ćelom razvijenom svetu. Na ovu neprijatnu pojavu imaju uticaja i stresovi kao glavna obeležja našeg doba, nezdrav način života, mnogo sedenja i ležanja a sve manje kretanja Moš vazduh u svim urbanim sredinama. Čak se javlja u sprezi sa ejdsom!
Lekova je sve više, ni jedan nije manjkav a pulmolozi smišljaju i prepisuju njihovu kombinaciju: po dva do tri istovremeno. I ta terapija mora dosledno da se sprovodi.
Na kraju treba podsetiti na vakcinu be-se-že koja se daje odmah posle rođenja, a u sedmoj godini se vrši tuberkulinska proba, da bi se utvrdilo da li je imunitet očuvan. Ako nije, vakcina se ponavlja, a ako jeste, ne srne više da se daje.
Uz sve ovo efikasno lečenje važna je i jaka hrana, mada se ona mora usklađivati sa opštim stanjem organizma, posebno sa zdravstvenim stanjem organa za varenje.
Krem čorba od telećeg mesa
– Za jednu osobu: 3 dl čorbe od povrća, 50 g sitno samlevene meke teletine, 20 g pirinča, kašika kisele pavlake, so
Sipajte u sud hladnu čorbu od povrća, dodajte mleveno meso i stavite da se zagreje. Kad provri, dodajte pirinač, promešajte i kuvajte dvadesetak minuta. Ostavite da se ohladi, zatim sipajte masu u električni mikser pa izmiksijate, dok ne dobijete gustu i glatku masu. Zagrejte je, pa pre nego što počne da vri dodajte, izvan vatre, pavlaku i posolite. Krem čorbu poslužite toplu, s kockicama proprženog hleba, a ako želite, i sa struganim parmezanom.
Griz na supi
Za jednu osobu: 4 dl supe (od mesa, povrća (ili mesnog ekstrakta), 40 g griza, 20 g.struganog parmezana, 10 g maslaca, eventualno jedno žumance.
Zagrejte supu, a kad počne da vri, sipajte polako griz, neprekidno mešajuči da se ne stvore grumeni. Ostavite supu da se kuva 20 minuta, često mešajući. Zatim, izvan vatre, dodajte pola količine sira i maslac. Poslužite s ostatkom struganog parmezana. Ako vaša dijeta dozvoljava žumance, stavite ga u mali sud, pomešajte sa struganim parmezanom i malo po malo razređujte toplim grizom. Ukoliko dijeta prepisuje čorbu od povrća, ona se mora uzeti samo dobro proceđena. Takođe možete griz skuvati na mleku, s tim da koristite 2 dl mleka i 2 dl vode.
Kompot od šljjva sa šlagom
Ostavite šljive da celu noć stoje u hladnoj vodi. Ocedite ih, stavite u sud s hladnom vodom, dodajte koru limuna i šećer, pa kuvajte 30 minuta, dok ne omekšaju. Kada se ohlade, sipajte ih u staklenu činiju za kompot i poslužite sa slatkom ulupanom pavlakom u posebnoj činijici.
Teleći “Blanquette”
Za dve osobe: 200 g nemasne meke teletine, 50 g maslaca, 10 g brašna, malo soli, struk aromatičnog bilja, 4 male glavice luka, 50 g svežih pečuraka, žumance, pola limuna, so
Isecite meso i luk na kockice, nalijte vrijuću vodu, posolite i ostavite da se kuva 20 minuta, računajući od trenutka ključanja, zatim ocedite. Zagrejte maslac i čim se otopi, dodajte prosejano brašno, pa mešajte da se ne bi stvorili grumeni. Zatim sipajte 2 čaše upravo skuvane supe (ako je nema dovoljno, dodajte vodu), struk aromatičnog bilja i usitnjene pečurke. Začinite solju, limunovim sokom i žumancetom, pa dodati bareno meso sa lukom.
Pire od krompira
Za dve osobe: 350 g brašnastog krompira, 30 g maslaca, malo manje od 2 dl mleka, malo soli, eventualno struganog muskatnog oraščića.
Kuvajte krompir u mnogo slane vode, oljuštite i odmah propasirajte. Masu sipajte u jedan sud, dodajte maslac, pa mešajte na vatri nekoliko minuta, dok ne počne masa da se odlepljuje od strana suda. Tada, mešajući, dodajte toplo mleko, so i, ako želite, strugani muskatni oraščić. Mešajte sve dok pire ne postane penast. Pire je dobar samo ako se pripremi neposredno pred služenje.
“Bomba” od pirinča i sira
Za dve osobe: 200 g pirinča. 25 g maslaca, 12g struganog parmezana, malo soli, jaje, mrvice; za nadev: 25 g svežeg kravljeg sira, 25 g struganog grojera ili parmezana, 25 g nekog topljenog sira, 12 g sušenog jezika, 12g graška iz konzerve; kalup: namazan maslacem i posut sitnim mrvicama
U 4 l vrijuče slane vode kuvajte pirinač 18 minuta. Ocedite ga, odmah začinite sa 20 g maslaca i struganim parmezanom, tada umešajte jedno (manje) jaje. Sipajte pirinač na tanjir da se ohladi. “Presvucite” njime strane i dno kalupa, pa u sredinu sipajte nadev koji ste pripremili od mešavine kockica kravljeg i topljenog sira, struganog parmezana ili grojera, iseckanog suvog jezika i graška. Sipajte sloj pirinča, poravnajte površinu, pa pospite mrvicama, dodavši tu i tamo po parčence maslaca; pecite “bombu” 40 minuta u pećnici na 175°C. Gotova je kada se na površini stvori smeđežuta korica. Izvadite je iz pećnice, pustite da se desetak minuta hladi, odvojite oštricom noža od stranica kalupa, pa izručite na tanjir za posluživanje. Poslužite odmah. Ako dijeta to dozvoljava, ovako pripremljen pirinač možete poslužiti sa sosom od paradajza, pripremljenim od 150 g sveže oljuštenog paradajza, nekoliko listića bosiljka, 10 g maslaca i nešto soli. Sos se kuva 20 minuta da bi se dobio ukusan i gust preliv.
