Šta je bradikardija?
Bradikardija je usporen rad srca, sporiji od normalnog srčanog rada. Srce obično kuca između 60 i 100 puta u minuti kod odrasle osobe u mirovanju. Ako imate bradikardiju, onda imate mali broj otkucaja srca (frekvencija srca) – vaše srce kuca manje od 60 puta u minutu.
Bradikardija može da bude ozbiljan problem ako srce ne pumpa dovoljno kiseonikom bogatu krv u telu. Za neke ljude, međutim, bradikardija ne izaziva simptome ili komplikacije.
Implanti, pejsmejker i drugi tretmani mogu ispraviti bradikardiju i pomoći da srce održi adekvatnu stopu rada.
Bradikardija srca mogući uzroci
Koji je uzrok za usporen puls? Bradikardija je izazvana nečim što remeti normalne električne impulse koji kontrolišu brzinu pumpanja vašeg srca. Mnoge stvari mogu uzrokovati ili doprineti problemu sa električnim sistemom vašeg srca, uključujući sledeću listu.
Bradikardija srca – mogući uzroci:
- oštećenje srčanog tkiva u vezi sa starenjem
- oštećenje srčanog tkiva od srčanih oboljenja ili srčanog udara
- visok krvni pritisak (hipertenzija)
- poremećaj srca prisutan pri rođenju (urođene srčane mane)
- infekcija srčanog tkiva (miokarditis)
- komplikacija operacije srca
- nedovoljno aktivna štitna žlezda (hipotireoza)
- disbalans mineralnih supstanci neophodnih za vođenje električnih impulsa (elektrolita)
- ponovljeni prekid disanja tokom spavanja (opstruktivna apnea)
- inflamatorna bolest, kao što je reumatska groznica ili lupus
- gomilanje gvožđa u organima (hemohromatoza)
- lekovi, uključujući i neke lekove za druge poremećaje srčanog ritma, visok krvni pritisak i psihoze.
Bradikardija simptomi
Ako imate bradikardiju, vaš mozak i drugi organi ne mogu dobiti dotok kiseonika koji im je potreban. Kao rezultat toga, može doći do ovih simptoma bradikardije:
- blizu-nesvestica ili nesvest (sinkopa)
- vrtoglavica
- slabost
- umor
- kratak dah
- bolovi u grudima
- konfuzija ili problemi sa memorijom
- lako se umarate tokom fizičke aktivnosti.
Kada je spor puls normalan?
Ako je prilikom mirovanja broj otkucaja srca sporiji od 60 otkucaja u minuti, ovo može biti normalno za neke ljude, posebno kod zdravih mladih odraslih osoba i obučenih sportista. Za ove ljude, bradikardija se ne smatra zdravstvenim problemom.
Kada kod lekara?
Niz uslova može izazvati znake i simptome bradikardije. Važno je da se donese brza, tačna dijagnoza i odgovarajuća nega. Obratite se lekaru ako vi ili vaše dete doživljavate bilo kakve simptome bradikardije.
Ako padate u nesvest, imate teškoće pri disanju ili imate bol u grudima koji traje duže od nekoliko minuta, potražite hitnu medicinsku pomoć.
Lečenje bradikardije
Lečenje bradikardije zavisi od vrste problema električne provodljivosti u srcu, ozbiljnosti simptoma i uzroka usporenog rada srca.
Tretiranje osnovnog poremećaja
Ako postoji osnovni poremećaj, kao što je hipotiroidizam ili opstruktivna apneja, koji izaziva bradikardiju, tretman poremećaja može ispraviti bradikardiju.
Promena u lekovima
Izvestan broj lekova, uključujući i neke za lečenje drugih oboljenja srca, mogu izazvati bradikardiju. Vaš lekar će proveriti koje lekove uzimate i može da preporuči alternativne tretmane. Promena leka ili smanjenje doze može ispraviti probleme sa sporom srčanom frekvencijom.
Kada alternativni tretmani nisu mogući i simptomi zahtevaju lečenje, neophodan je pejsmejker.
Pejsmejker
Pejsmejker je uređaj na baterije oko veličine mobilnog telefona koji se implantira ispod ključne kosti. Žice iz uređaja su puštene kroz vene i u vašem srcu. Elektrode na kraju žica su vezane za srčano tkivo.
Pejsmejker prati otkucaje srca i stvara električne impulse koji su potrebni za održavanje odgovarajuće stope rada srca.
Većina pejsmejkera takođe snima i zapisuje informacije koje vaš kardiolog može koristiti za praćenje vašeg srca. Imaćete redovno raspoređene na kontrole, provere srca i osigurati pravilno funkcionisanje vašeg pejsmejkera.
Sprečite bolesti srca:
- vežbajte i jedite zdravu hranu
- održavajte zdravu telesnu težinu
- držite krvni pritisak i holesterol pod kontrolom
- nemojte pušiti
- ako pijete, činite to umereno
- ne koristite drogu
- kontrolišite stres
- idite na redovne preglede.
Bradikardija terapija
Kao što smo rekli, terapija za bradikardiju zavisi od osnovnog uzroka ovog poremećaja.
Hipotiroidizam. Hipotiroidizam je tretiran sa zamenama doza tiroidnih hormona. Sintetički oblici ovih hormona koji su dostupni – levotiroksin (Sinthroid, Levothroid i dr.), liotironin (Citomel, Triostat ) ili liotriks (Thirolar) – kao i tiroidni ekstrakt.
Lajmska bolest. Tretman antibioticima čisti infekciju i bradikardija se u ovom slučaju gotovo uvek rešava.
Aritmije i usporen rad srca
Aritmije predstavljaju poremećaj u srčanom radu. Što pacijenti povremeno osećaju i opisuju kao “preskakanje srca”. Kada je reč o radu srca, on može biti ubrzan (preko 100/min) – nazivamo ga sinusna tahikardija, a pacijenti ga osećaju kao lupanje srca i usporen – sinusna bradikardija, koja može prouzrokovati vrtoglavice i nesvesticu.
Aritmije često izazivaju veliki strah kod pacijenta zbog pomisli da mogu biti fatalno opasne. Ipak, najčešće je reč 0 bezazlenim poremećajima, koji ne utiču na dužinu života i radnu sposobnost, ali se svakako savetuje kompletno ispitivanje da bi se postavila prava dijagnoza i odredila adekvatna terapija.
Za pravilnu dijagnozu potrebno je uraditi klinički pregled, elektrokardiogram, ultrazvučni pregled srca, 24-časovno posmatranje EKG-a (holter EKG) i eventualno test opterećenja. U slučaju složenih aritmija, koje mogu ugroziti pacijenta, povremeno je potrebno uraditi elektrofizioloiko ispitivanje i koronarografiju. Srčane aritmije mogu se lečiti lekovima, koje treba pravilno izabrati i davati u odgovarajućoj dozi. U slučaju da medikamenti ne deluju ponekad se pacijent šalje na invazivnu dijagnostiku i lečenje, koje podrazumeva uvlačenje katetera u samo srce, zagrevanje tkiva posebnim sondama koje “potisnu” deo što izaziva aritmiju i često dovode do potpunog izlečenja.
Usled izraženih srčanih pauza i veoma sporog srčanog rada može doći do gubitka svesti i povređivanja pacijenata, i tada je jedina moguća terapija ugradnja pejsmejkera (stalnog srčanog vodiča).
