Ishrana protiv ateroskleroze
Zaboravite na svinjsko meso i na štetne masti i setite se namirnica koje su antioksidansi, kao karotenoidi, ili one koje sadrže kolin, lecitin soje, selen, germanijum.
Unositi manje proteina
Početne studije o faktorima koji dovode do ateroskleroze glavnu krivicu za povećanje pojavljivanja ove bolesti pridavale su upotrebi zasićenih masti (koje se pre svega nalaze u proizvodima dobijenim od kopnenih životinja). Međutim, danas je dokazano da upotreba mesa u ishrani ne samo da povećava rizik od ateroskleroze usled holesterola koji sadrži, već i zbog samog mesnog proteina.Hraneći se namirnicama bez holesterola, ne podrazumeva se da će se postići efekat njegovog smanjenja. Konzumiranjem proteina povećava se debljina kapilara, veoma malih krvnih sudova koje natapaju krvlju i hrane celo telo, što se, zapravo, smatra osnovnim principom ateroskleroze.
Soja u ishrani protiv ateroskleroze
Smatra se da je ređe pojavljivanje srčanih oboljenja kod žena u plodnom periodu uzrokovano zaštitnim efektom odredenih hormona. Nedavno je dokazano da polni hormoni, kao što je estrogen, na primer, regulišu reakcije vazomotornih arterija, uključujući koronarne arterije. Smatra se da estrogeni svojim dejstvom na vazodilataciju ili na vazokonstrikciju štite organizam od angine pektoris ili infarkta miokarda. Može se pretpostaviti da estradiol deluje na dilataciju endotela. Ovim se želi reći da namirnice na bazi soje, kao i farmaceutski proizvodi koji je sadrže, mogu imati uticaja u prevenciji ateroskleroze i infarkta miokarda. Kao što je već prokomentarisano, soja osim blago zasićenih masti sadrži lecitin, izoflafon, vlakna i druge elemente koji štite od ateroskleroze.
Izoflavoni i holesterol
Dejstvo smanjivanja nivoa holesterola koji prouzrokuje soja povezano je sa njenim proteinskim sastavom, iako se uobičajeno dovodio u vezu sa sadržajem dijetetskog vlakna i prisustvom lecitina. Međutim, analize koje su sprovedene na ženama u menopauzi sa izoflavonom i holesterolom, nedvosmisleno su dokazale da izoflavon smanjuje nivo ‘lošeg holesterola’, povećavajući frakciju HDL ili ‘dobrog holesterola’. Mehanizam dejstva nije do kraja razjašnjen, ali čini se da izoflavoni deluju sprečavajući peroksidaciju holesterola, to jest, delujući protiv slobodnih radikala kao antioksidansi. Dobro je poznato da nivo agresivnosti holesterola u velikoj meri zavisi od sposobnosti oksidacije, a ona se smanjuje konzumacijom soje ili njenih izolata.
Unošenje antioksidansa u ishrani protiv ateroskleroze
Antioksidansi se bore protiv slobodnih radikala. Mnoge industrijske namirnice, koje nisu bogate holesterolom, sadrže supstance koje uzrokuju stvaranje slobodnih radikala u našem organizmu; slobodni radikali mogu načiniti oštećenja na osetljivom unutrašnjem delu naših arterija i inicirati stvaranje aterosklerotičnih pločica.
Veštački proizvedene masti ili duvan su neke od supstanci koje mogu dovesti do ozbiljnih oštećenja. Pomenuto štetno srčana i dejstvo slobodnih radikala se može neutralisati do određenog stepena konzumacijom namirnica koje su bogate antioksidansima.
Antioksidansi su prisutni skoro isključivo u svežim namirnicama, posebno u voću, povrću, i prirodnim hladno ceđenim uljima. Ukoliko ne postoji kontraindikacija, unošenje voća i sveže cedjenog voćnog soka (jer već u trenutku nakon pretvaranja voća u tečnost ono počinje da oksidira) ima jedno od najdelotvornijih dejstava u preventivi srčanih oboljenja, kao i drugih bolesti degenerativnog tipa.
Obraćanje pažnje na konzumaciju mlečnih proizvoda
Mlečni proizvodi nisu preporučljivi osobama sa istorijom srčanih oboljenja ili aterosklerozom. Najvažniji aspekt koji treba imati na umu je njihova svežina, pre nego njihova upotreba.
Nažalost, većina današnjih mlečnih proizvoda je dugotrajnog tipa. Treba izbegavati konzumaciju u značajnim količinama, i izabrati sveže mleko, jogurte spravljene kod kuće od ovakvog mleka ili sveže i prirodne sireve, izbegavajući, kada je to moguće, topljene sireve, kao i druge ‘đakonije’ koje nam nudi prehrambena industrija.
Čaj protiv arterioskleroze
Sastojci
50 g kokoca (Melilotus officinalis)
50 g zimzelena (Vinca minor)
25 g listova artičoke (Cynara scolvmus)
Priprema i doziranje
Dvekašičice mešavine po šolji čaja sipaju se u vodu da proključaju. Može se piti nekoliko šolja na dan. S obzirom na gorak ukus, bolje je uzimati ga hladnog ili svežeg.
