Bundeva je lepa na oko i jako zdrava. Ona po hranljivosti liči na krompir: puna je skroba, ali sadrži i beta karotin i brojne vitamine. Odlična je namirnica za digestivni trakt. U zimskom periodu žute bundeve se kod nas najviše koriste za razne pite, štrudle ili peku u komadima. Baštenske sorte (Cucurbita pepo) ostaju malog rasta, lako se dele na porcije i mogu se filovati mlevenim mesom ili pirinčem. Ove bundeve se prerađuju tokom leta, dok im je kora još mekana. Ogromne bundeve (Cucurbita maxima) uspevaju sve do oktobra. One se često na pijaci prodaju na kriške. Od njih se obično prave variva ili se služe uz pečenje.
Najpopularnija među njima je hokaido bundeva koja ne mora da se ljušti i, samim tim, savršeno odgovara za pravljenje pirea ili supa. Ovo jesenje povrće odlično se slaže sa pečurkama, jabukama ili mesom divljači. Duguljaste ili okrugle, zrele muskatne bundeve (Cucurbita moschata) imaju nežan i skoro sladak ukus, koji se stajanjem pojačava. Puterasta bundeva ima naročito finu aromu. Oljuštena, nasečena na kocke ili sirova, stavi se u pleh i za kratko vreme pečenjem dobije mekoću. U suštini se sve vrste bundeve mogu koristiti u ishrani.
Ukus bundeve se dodatno poboljšava začinima kao što su: beli luk, muskatni oraščić, pavlaka, pržena slanina i pržene semenke bundeve. U kineskoj tradicionalnoj ishrani bundeva se redovno koristi u ishrani svakog petka, ona je u vidu čorbe prisutna na trpezi.
Bundeva – zdravstivene koristi
Lekovita svojstva
Bundeva kalorije
Bundeva je povrće koje sadrži veoma malo kalorija: 100 g ima samo 26 kalorija, a bogato je vlaknima, antioksidantima, mineralima, vitaminima. Bundeva se preporučuje kada je potrebno skinuti višak kilograma, ali i za snižavanje i održavanje zdravog nivoa holesterola.
Bundeva spada u povrće koje sadrži najviše vitamina A, 7384 mg na 100 g ili 246% preporučene dnevne doze. Vitamin A je moćan prirodni antioksidant, važan je za zdravlje i lepotu kože (štiti od UV zračenja i bora s njim u vezi) i dobar vid. Istraživanja pokazuju da hrana bogata vitaminom A može da pomogne u prevenciji raka pluća i prostate.
Vitamin A jača imunitet i pomaže organizmu u borbi protiv infekcija i virusa. Ulje od bundeve pomaže i u borbi protiv bakterijskih i gljivičnih infekcija. Plus, bundeva sadrži oko 20% preporučene dnevne doze vitamina C koji pomaže u bržem oporavku od prehlada.
Beta karotin iz bundeve pretvara se u vitamin A u organizmu. Ovaj vitamin je od suštinskog značaja za zdravlje oka i dobar vid i pomaže retini da apsorbuje i preradi svetlost. Bundeva sadrži i lutein i zeaksantin, dva antioksidanta za koja se veruje da pomažu u prevenciji katarakte i da mogu da uspore razvoj makularne degeneracije (koja se javlja u starosti).
Bundeva je bogata i vitaminima B kompleksa, kao što su folati, niacin, B6 (piridok-sin), tiamin i pantotenska kiselina.
Bogata je i mineralima veoma važnim za zdravlje čitavog organizma: bakar, kalcijum, , kalijum, fosfor.
Izvanredan je izvor vlakana i mononezasićenih masnih kiselina, koji blagotvorno deluju na zdravlje srca.
Bundeva snižava nivo šećera u krvi, poboljšava toleranciju na glukozu i povećava količinu insulina koju proizvodi organizam, pokazala su istraživanja. Potrebna su dodatna istraživanja pre nego što se sa sigurnošću može reći da bundeva ima koristi za dijabetičare, ali ovo povrće svakako ne može da škodi u ishrani dijabetičara.
Semenke bundeve su važan izvor proteina, minerala i vitamina. U 100 g semenki bundeve ima 446 kalorija, 30 g proteina, 110% preporučenih dnevnih doza gvožđa, 31% preporučenih dnevnih doza niacina, 17% selena, 71% cinka.
Takođe, semenke su izvrstan izvor amino kiseline triptofan koja se pretvara u serotonin, neurotransmiter koji, između ostalog, doprinosi boljem raspoloženju i pomaže da bolje spavate.
Istraživači sugerišu da ulje od bundevinih semenki, kao i same semenke, mogu da budu korisni za zdravlje prostate, kao i u tretmanu benigne hiperplazije prostate (uvećana prostata). Semenke bundeve sadrže zaštitne sastojke fitosterole koji bi mogli da budu odgovorni za smanjenje uvećane prostate. Oni takođe sadrže i hemikalije koje mogu da spreče transformaciju testosterona u dihidrotestosteron koji se dovodi u vezu sa uvećanom prostatom. Uz to, semenke bundeve su bogate cinkom, a istraživanja dovode u vezu manjak cinka i rak prostate. Zato bi mogle da imaju bitnu ulogu u prevenciji raka prostate.
Semenke bundeve bogate su magnezijumom (šolja pečenih semenki bundeve sadrži 168 mg magnezijuma), koji je potreban organizmu za mnoge procese, uključujući regulisanje funkcije mišića i nerava, šećera u krvi, pritiska.
Semenke su bogate i kalijumom koji pomaže u ravnoteži tečnosti u organizmu, ravnoteži minerala i održavanju pritiska, a smanjuje i rizik od formiranja kamena u bubregu i gubitka koštane mase sa starenjem.
U zavisnosti od debljine kore, na razne načine se može doći do mesa: velike bundeve se izdube ili podele na velike delove, pre nego što se oštrim nožem , kora odvoji od mesa. Tanka kora najbolje se skida nožićem za ljuštenje krompira.
Narandžasta hokaido bundeva je izuzetak: njena kora je sjedinjena sa mesnatim delom.
Pire od bundeve
Potrebno je (za 4 porcije):
- 500 g hokaido ili neke druge velike bundeve
- 300 g krompira, so
- 150 ml pavlake
- 40 g putera, biber
- muskatni oraščić
PRIPREMA:
Očistiti bundevu, oljuštiti i izvaditi semenke. Oljuštiti krompir, i jedno i drugo naseći na kocke i kuvati 20 minuta u slanoj vodi. Ocediti i ohladiti.
Pavlaku pomešati sa puterom, soli, biberom i struganim muskatnim oraščetom i pustiti da provri.
Dodati bundevu i izgnječiti kao pire. Po želji, začiniti.
Savet: Služiti uz pečene ćureće grudi ili drugo meso po izboru.
Najbolje Vrste bundeve
Baštenske vrste
Patison sorta liči na cvet, kada se posmatra odgore. Mladi plodovi imaju sirov ukus. Kada se napune, deluju veoma dekorativno.
Jack Be Little sorta je omiljena mini vrsta; njen ukus podseća na kesten. Lako se kvari, pa je treba brzo potrošiti.
Špageti bundeva ima mesnati deo koji podseća na ove poznate rezance. Od nje se može praviti salata ili se može dodati u mešano povrće.
Ogromne bundeve
Vindzor sorta ima lepe cvetove, te se može koristiti za ukrašavanje velikih saksija na terasi.
Crveni novčić se ubraja u najtradicionalnije sorte u Evropi, a naročito u Nemačkoj i Francuskoj. Čak i u vlažnoj i hladnoj klimi dobro sazreva.
Hokaido bundeva, sa svojom korom bogatom karotinom, spada u omiljene varijante, pošto se veoma lako prerađuje.
Muskatne bundeve
Provansalski muskat ima tamnozelenu ili narandžastu koru i aromatično meso. Bere se krajem sezone.
Sucrine du Berry je francuska sorta koja ima slatku aromu, zbog čega se uglavnom koristi za kolače i desert. Otporna je i može dugo da stoji. Puterasta bundeva sa tankom koromjma orašastosladak ukus. Savršeno se slaže sa pikantnim sirom i dimljenom šunkom.
Berba pre mraza
Bundevina peteljka treba da do berbe postane suva i krta. Kod kupovine postoji jedan trik: kucnuti bundevu i kupiti je samo ako je zvuk dubok i deluje šuplje. Proverite da li je kora čvrsta, bez mekanih udubljenja. Većina bundeva ne podnosi hladnoću, pa ih zato treba ubrati na vreme i ostaviti u dobro provetrenoj prostoriji, na sobnoj temperaturi, oko 14 dana, i to tako da se ne dodiruju. Ukoliko je sunčan period, ubrane bundeve se mogu ostaviti na suncu nekoliko dana. Tako se one dobro suše, kora postaje čvršća i duže će izdržati u zatvorenom prostoru.
