Slez je vrlo često korišćena biljka, bilo da se upotrebljava zasebno ili u čajnim mešavinama, u obliku sirupa ili pastila.
Njegovo često korišćenje opravdava i bezbednost primene. Razlikujemo beli slez (Althaea officinalis L.), crni slez (Malva silvestris L.) i mali slez (Malva neglecta Vallr.) Pri čemu se u službi zdravlja nalaze 2: beli i crni.
Beli slez je trajna biljka, visoka 50 – 150 cm i cela je gusto prekrivena sivkastim dlakama. Raste na vlažnim mestima pa se najčešće nalazi uz potoke i puteve srednje i zapadne Evrope. Poreklom je iz Azije, au lekovite svrhe koriste se koren, list i cvet. Beli slez je netoksičan, lako se podnosi te je siguran za upotrebu i kod najmanje dece.
Koren, list ili cvet?
Koren belog sleza sakuplja se ujesen te se suši na 35 oC. Tačnije, sakuplja se koren biljke stare godinu do dve jer je u toj dobi količina sluzi najveća. U promet dolazi oguljen ili neoguljen, a apotekama se isporučuje u usitnjenom obliku (beli komadići prečnika 03:00-08:00 milimetara). Vrlo se lako patvori pa je neophodan oprez – tako se upozorava na moguće zamene s Belladonnae radik i vrstom Althaea rosea. Koren se ne sme izbeljivati. Smećkasta boja govori u prilog hemijskim promenama, odnosno upućuje na lošu kakvoću biljnog materijala. Takođe, koren ne sme biti gorak, ni mirisati na plesan. Treba ga čuvati na suvom i hladnom mestu, zaštićenom od svetlosti.
Povezano>>> Čaj od belog sleza
Trećina suve materije korena belog sleza sastoji se od polisaharida koji su rastvorljivi u hladnoj vodi (15% sluzi). Ostatak čini suva materija koja se sastoji od velike količine skroba. Osim tih sastojaka, u korenu se nalaze i pektin, saharoza, invertni šećer, biljni steroli, eterično ulje, belančevine i aminokiseline. Sluz se u korenu nalazi u posebnim sluzna kanalima.
Kad je reč o pripremi, najjednostavniji lekoviti oblik je hladni macerat: 10-15 g korena prelije se sa 150 ml hladne vode, ostavi se da stoji sat do dva nakon čega se procedi. Koristi se kao antitusik (protiv kašlja) i protiv upale gornjih disajnih puteva. Hladni macerat često se ukapava u nos malim bebama. Kao napitak, macerat se pije tri puta dnevno, a može se primenjivati i lokalno na koži kao oblog. Ne preporučuje se zagrevati macerat na temperaturi višoj od 65 ° C.
Na tržište najčešće dolazi u obliku sirupa i tableta koje se rastvaraju u ustima. Upotrebljava se protiv promuklosti, kašlja, upale usne šupljine, parodontoze, upale želudačne sluznice i čireva na želucu.
Listovi belog sleza beru se za vreme cvetanja i suše (juni i avgust). Bez mirisa su i sluzava ukusa (sadrži 6-9% sluzi). Najvažniji sastojci su polisaharidi te sluzi koje su lokalizovane u sluzna stanicama lista. Listovi su veliki, trouglasto-ovalni i raspodeljeni na 3-5 režnjeva. Vrlo lako ih se može zameniti sa biljnom vrstom Lavatera thuringiaca pa je potreban oprez prilikom branja.
I list belog sleza najčešće se upotrebljava za smirivanje upalnih stanja sluzokože respiratornog trakta. Sastavnica je čajnih mešavina, a može se piti i čisti čaj od sleza: 5 g čajnog preparata prelije se sa 250 ml vruće vode, ostavi da stoji 10 minuta te se procedi. Pije se tri puta dnevno. List belog sleza mora se čuvati na suvom mestu i zaštićen od svetlosti. Cvetovi se sabiraju u julu i avgustu, kad je biljka u punom cvatu. Beli ili ružičasti cvetovi imaju prečnik do 5 cm. Ovaj deo biljke ređe se koristi kao lekovito sredstvo jer sadrži manju količinu sluznih polisaharida. Prilikom branja biljke potreban je oprez jer su se znale događati zamene, kao što je već spomenuta fatalna zamena s korenom beladone (velebilja) koja sadrži otrovne alkaloide. Stoga je proizvode biljnog porekla ipak najsigurnije kupovati u apotekama.
Crni slez
Lekovita svojstva crnog sleza poznata su još od davnina. Reč je o višegodišnjoj biljci, višoj od jednog metra, no ipak nije “crna” kako bi se moglo zaključiti po nazivu – listovi su tamnozeleni, a cvetovi plavoljubičaste ili ružičaste boje. Raste u blizini mesta, u poljima i uz puteve po celoj Evropi te u severnoj i južnoj Americi. Za razliku od belog “brata”, lekoviti delovi crnog sleza su cvet i list, a koren se ne koristi.
Povezano>>> Crni slez kao lek – čaj od crnog sleza priprema i upotreba
Cvetovi crnog sleza sadrže neutralne i kisele polisaharide koji nakon hidrolize daju glukozu, arabinozu, ramnoze, galaktozu i galakturonsku kiselinu. Beru se jun.-okt. i suše u senci. Čuvaju se u dobro zatvorenim posudama. Cvet crnog sleza nema mirisa. Koristi se za smirivanje upale sluzokože usne duplje, protiv grčeva u želucu i upale digestivnog trakta, a nalazi se iu smešama čajeva za kašalj.
List crnog sleza sabira se pre ili za vreme cvetanja. Listovi i cvetovi sadrže 6-8% sluzi, au listovima se nalaze i treslovina i flavonoidi. Crni slez, isto kao i beli, koristimo za upale desni, usne duplje, protiv kašlja, za negu beba i male dece.
