Da li je feta sir dobar ili loš za zdravlje?
Feta je najpoznatiji grčki sir. Ovaj mek, beo, usoljen sir je odličan izvor kalcijuma i uz to je vrlo hranljiv.
U mediteranskoj kuhinji, koristi se u raznim jelima – od predjela do dezerta – zbog toga što pojačava ukus drugih namirnica.
Feta ima manje masti i kalorija od bilo kog odstajalog sira, poput čedara ili parmezana.
28 grama parmezana ili čedar sira, sadrže više od 110 kalorija i 7 grama masti, dok ista količina fete ima samo 74 kalorije i 6 grama masti.100 grama feta sira sadrži 264 kalorije
U nastavku teksta, pročitajte sve što treba da znate o feta siru.
Kakav je sastav feta sira, kalorije i nutritivna vrednost, uticaj na zdravlje, recept za feta sir….
Šta je feta sir?
Feta sir potiče iz Grčke.
On je zaštićenog porekla, što znači da samo sir koji se pravi u određenim delovima Grčke, može da se naziva „feta“.
U tim regionima, feta se pravi od kozjeg i ovčijeg mleka, i to samo od životinja koje su pasle na lokalnim pašnjacima. Upravo je to okruženje ključno za jedinstveni ukus koji ima feta.Sirevi koji se prodaju kod nas i nisu napravljeni u Grčkoj samo koriste naziv i nemaju isti sastav i ukus kao grčaka feta.
Ukus feta sira je jak i oštar, kada se pravi od ovčijeg mleka, a malo je blaži kada se iskombinuje sa kozjim.
Feta se smatra mladim sirom, pošto ne stoji i ne konzervira se.
Ali, ponekad se može mrviti kada se seče, i ima kremast ukus.
Zaključak: feta je grčki sir koji se pravi od ovčijeg i kozjeg mleka. Ima jak, oštar ukus i kremastu teksturu.
Kako se pravi feta sir ?
Originalni feta sir pravi se od ovčijeg mleka, ili od mešavine ovčijeg i kozjeg mleka. Ali, kozjeg mleka ne sme biti više od 30%.
Mleko koje se koristi za proizvodnju sira je obično pasterizovano, ali može biti i sirovo.
Nakon pasterizacije, osnovne kulture mlečne kiseline se dodaju kako bi se izdvojila surutka, koja se sastoji od proteina kaseina. Zatim se dodaje sirište.
Kada se ovaj proces završi, surutka se oblikuje tokom ceđenja, i drži se u kalupu 24 sata.
Kada se stvrdne, surutka se seče u kocke, soli se i stavlja se u drvenu burad ili metalne kontejnere na tri dana. Zatim se blokovi sira stavljaju u slani rastvor i čuvaju na hladnom dva meseca.
Nakon toga, kada sir bude spreman za dalju distribuciju, pakuje se u rastvor u kom je stajao, koji je sličan onom u turšiji, radi očuvanja svežine.
Zaključak: feta je mladi sir koji se oblikuje u kocke. Čuva se u slanom zastvoru i sazreva samo dva meseca.
Feta sir je pun hranljivih materija koje čuvaju zdravlje
Feta deluje kao zdrav dodatak ishrani. U 28 grama nalazi se:
- 74 kalorije
- 6 grama masti
- 4 grama proteina
- 1,1 gram ugljenih hidrata
- 14% od dnevno preporučljive količine riboflavina
- 14% od dnevno preporučljive količine kalcijuma
- 13% od dnevno preporučljive količine natrijuma
- 9% od dnevno preporučljive količine fosfora
- 8% od dnevno preporučljive količine vitamina B12
- 6% od dnevno preporučljive količine selenijuma
- 6% od dnevno preporučljive količine vitamina B6
- 5% od dnevno preporučljive količine cinka
Takođe, sadrži i vitamine A i K, folnu kiselinu, pantotensku kiselinu, gvožđe i magnezijum.
Feta ima manje masti i kalorija od bilo kog odstajalog sira, poput čedara ili parmezana.
28 grama parmezana ili čedar sira, sadrže više od 110 kalorija i 7 grama masti, dok ista količina fete ima samo 74 kalorije i 6 grama masti.
Osim toga, sadrži više klacijuma i vitamina B od ostalih mladih sireva poput mocarele, rikote, švapskog ili kozjeg sira.
Zaključak: feta ima malo kalorija, a kalorije ne dolaze uglavnom iz masti. Dobar je izvor vitamina B, kalcijuma i fosfora.
Feta sir je dobar za kosti
U zapadnjačkim tipovima ishrane, sir je primarni izvor kalcijuma.
Feta je dobar izvor kalcijuma, fosfora i proteina, svih činilaca zdravih kostiju. Kalcijum i proteini održavaju gustinu kostiju i sprečavaju osteoporozu, a fosfor pomaže kostima da upijaju kalcijum.
Svaka porcija feta sira pruža skoro duplo više kalcijuma od fosfora, a ta proporcija ima pozitivan efekat na zdravlje kostiju.
Uostalom, kozje i ovčije mleko sadrže više kalcijuma i fosfora od kravljeg mleka. Zato vam uvođenje sira poput fete u ishranu, može pomoći da namirite dnevne potrebe organizma za kalcijumom.
Zaključak: kalcijum i fosfor, koji se nalaze u feta siru, mogu pozitivno uticati na zdravlje kostiju.
Feta sir je dobar za stomak
Probiotici su žive, dobroćudne bakterije koje mogu poboljšati naše zdravlje.
Feta sadrži veliku količinu Lactobacillus planatarum, koje čine 48% bakterija u ovom siru.
Ove bakterije mogu ojačati imuni sistem i zdravlje digestivnog trakta, tako što će zaštititi creva od loših bakterija, koje uzrokuju bolesti, poput e. Coli i salmonele.
Osim toga, ove dobroćudne bakterije povećavaju proizvodnju jedinjenja koja sprečavaju upalni odgovor organizma, pa se može reći da imaju antiupalna svojstva.
Neka istraživanja pokazala su da ove otporne bakterije i drugi gljivični sojevi koji se nalaze u feti, mogu da rastu pri vrlo niskoj pH vrednosti i opstaju u ekstremnim uslovima u stomaku, kao što je žučna kiselina.
Zaključak: feta sir sadrži dobroćudne bakterije koje poboljšavaju imunitet i zdravlje crevnog trakta, a imaju i antiupalna dejstva.
Feta sadrži blagotvorne masne kiseline
Konjugovana linolska kiselina je masna kiselina koja se nalazi u proizvodima životinjskog porekla.
Dokazano je da ova masna kiselina poboljšava telesnu kompoziciju, smanjuje masti i povećava mišićnu masu. Takođe, sprečava dijabetes i ima antikancerogena svojstva.
Sir koji se pravi od ovčijeg mleka ima veću koncentraciju konjugovane linolske kiseline, od sireva koji se prave od kravljeg ili kozjeg mleka. Zapravo, feta sir sadrži oko 1,9% ove masne kiseline, što čini 0,8% njegove masti. Iako se ova količina konjugovane linolske kiseline smanjuje nakon perioda sazrevanja sira i tokom čuvanja, jedno istraživanje pokazalo je da korišćenje bakterijskih kultura tokom pravljenja sira, može povećati koncentraciju ove masne kiseline.
Zato vam konzumiranje feta sira može pomoći da dostignete dnevne potrebe organizma za konjugovanom linolskom kiselinom i samim tim, blagotvorno delujete na svoje telo.
Zanimljiva činjenica – u Grčkoj ima najmanje slučajeva obolelih od raka dojke, a to je u isto vreme, zemlja u kojoj se najviše konzumira sir, u celoj Evropskoj Uniji.
Zaključak: feta sadrži konjugovanu linolsku kiselinu, koja pozitivno deluje na telesnu kompoziciju, i sprečava dijabetes i rak.
Potencijalni problemi sa feta sirom
Feta je dobar mlečni proizvod, koji sadrži mnoge hranljive materije. Ali, zbog procesa proizvodnje i vrste mleka koja se koristi, može imati neke mane.
Sadrži puno natrijuma
Tokom pravljenja sira, u surutku se dodaje so. Pored toga, kocka sira se tokom čuvanja potapa u 7% slani rastvor.
Završni proizvod je sir sa puno natrijuma. Tačnije, feta sir sadrži 312 miligrama natrijuma u porciji od 28 grama, što je čak 13% od dnevno preporučljive količine.
Ukoliko ste osetljivi na so, postoji jednostavan način da smanjite količinu soli – isperite fetu pod mlazom vode pre nego što ga konzumirate.
Ima puno laktoze
Svež sir i sir koji se pravi od puno mlečne masti, obično sadrži više laktoze od odstojalih sireva. Pošto je feta mladi sir, pravljen od obranog mleka, ima više laktoze od sireva poput gaude, parmezana ili rikote.
Osobe koje su alergične ili ne podnose laktozu, ne bi trebalo da jedu mlade sireve, uključujući fetu.
Trudnice ne bi trebalo da konzumiraju nepasterizovanu fetu
Listeria monocytogenes je vrsta bakterije koja se nalazi u vodi i zemlji, a narušava zdravlje biljaka i životinja. Ženama koje su u drugom stanju se obično savetuje da izbegavaju konzumiranje sirovog povrća i mesa, i nepasterizovanih mlečnih proizvoda, pošto mogu biti zaraženi ovom bakterijom.
Sirevi koji se prave od nepasterizovanog mleka, imaju veći rizik od prenosa bakterije, za razliku od sireva koji se prave od pasterizovanog mleka. Zbog količine vlage koju nose u sebi, mladi sirevi imaju veće šanse da u sebi nose ovu bakteriju, od starih sireva.
Zbog toga, feta sir koji se pravi od nepasterizovanog mleka, nije preporučljiv za trudnice.
Zaključak: feta sir ima više natrijuma i laktoze od drugih sireva. Takođe, kada se pravi od nepasterizovanog mleka, postoji šansa da bude zaražen Listeria bakterijom.
Kako treba jesti fetu
Feta sir može biti izvrstan dodatak svakom obroku, zahvaljujući svom ukusu i teksturi. Grci ga tradicionalno drže na stolu, pa ga tokom jela, svako dodaje u količini u kojoj želi.
Evo par primera za dodavanje fete:
- Na hlebu: Stavite feta sir, pospite malo maslinovog ulja, i začinite sa malo soli i bibera.
- U salatu: pospite izdrobljenu fetu u bilo koju salatu od povrća.
- Na roštilju: grilujte fetu, pospite malo maslinovog ulja i začinite biberom.
- Sa voćem: napravite salatu od lubenice, fete i mente.
- Na picu: dodajte izdrobljenu fetu, paradajz, papriku i masline.
- U omlet: iskombinuje jaja sa spanaćem, paradajzom i fetom.
- Na pastu: koristite je zajedno sa artičokama, paradajzom, maslinama i peršunom.
- Na krompiru: isprobajte fetu kao dodatak pečenom ili pire krompiru.
Zaključak: zahvaljujući karakterističnom ukusu i aromi, feta sir je odličan dodatak jelima.
Poruka za kraj
Feta je mlad, beli sir, meke i kremaste teksture.
U poređenju sa drugim sirevima, ima malo kalorija i masti. Takođe, sadrži veliku količinu B vitamina, fosfora i kalcijuma, koji su dobri za zdravlje kostiju.
Osim toga, feta sadrži dobroćudne bakterije i masne kiseline.
Ali, ovakva vrsta sira sadrži puno natrijuma i laktoze. Trudnice bi trebale da izbegavaju nepasterizovan feta sir.
Ipak, za većinu ljudi, feta je potpuno bezbedna za konzumiranje. Može se koristiti u brojnim receptima, od predjela do dezerta.
Zaključak je da je za većinu ljudi, feta sir ukusan dodatak ishrani koji pozitivno utiče na zdravlje.
