Preziremo je i smatramo korovom, plašimo se da nam ne dodirne kožu tokom šetnje, više nam ne poznata kao neprijatelj kože nego kao prijatelj zdravlja.
Terapeutske svhre koprive su poznate od davnina, čuveni vavilonski kralj Nabukodonosor je kao mlad rešio da se hrani isključivo koprivom, verujući da će tako postati mudar.
Ona je jedna od retkih biljaka čiji koren, stablo i listovi sadrže iste količine vitamina i minerala, sadrži gvožđe, kalcijum, silicijum, magnezijum, fosfor, histamine, tanin, karotin, vitamin A, C i K.
Kopriva stimuliše organizam da proizvodi crvena krvna zrnca pa se smatra idealnom za one koji imaju problema sa anemijom. Ima diuretička svojstva i potpomaže vrenje.
Koristi se u lečenju proliva, artritisa, reume, protiv peruti i opadanja kose, ekcema, veruje se da usporava ćelavost. Stari narodni lek protiv reumatskih bolova je trljanje bolnih delova svežim listovima koprive, veruje se da umiruje bol, naravno kod onih koji mogu da izdrže žarenje koje kopriva izaziva na površini kože.
Kopriva stimuliše rad organa za varenje, smanjuje bolove u želucu, stimuliše sekreciju želudačnih žlezda, stimuliše funkcionisanje jetre, žuči, slezine i pankreasa. Doprinosi regulaciji nivoa šećera u krvi, zahvaljujući uticaju na gušteraču. Smatra se da utiče i na smanjenje holesterola u krvi, pa usporava procese ateroskleroze. Kopriva smanjuje sklonost ka krvarenju, ublažava preobilna menstrualna krvarenja, krvarenja iz nosa, iz želuca zahvaljujući prisustvu vitamina K. Čaj od koprive se koristi i kod alergijskih oboljenja, pri čemu ga treba piti tokom dužeg vremenskog perioda.
Retko je koristimo u ishrani iako se može koristiti u svim jelima umesto spanaća, možemo kuvati čorbe, praviti čak i odličan omlet sa koprivom.
Čaj od koprive se preporučuje anemičnim osobama a veruje se da je odličan i u prevenciji kamena u žuči, od nje možete napraviti i odličan sok koji se takođe preporučuje anemičnim osobama.
Trenutno je možete naći na pijacama, a ukoliko imate prilike ili želite sami da je naberete, berite samo vrhove mlade koprive, oni su najukusniji i najmekši.
Ako verujete u magična svojstva biljaka, kopriva je od davnina poznata kao biljka koja čuva od zlih čini, veruje se da štiti od udara groma, nekada su suvo lišće koprive bacali u vatru kad počne da grmi, pa otud imamo izraz – neće grom u koprive.
Priprema čaja od koprive
Čaj od koprive može se pripremiti od lista i stabljike koprive kao i od korena koprive.
Recept za čaj od lista stabljike je jednostavan: dve kafene kašičice osušenog i usitnjenog lista koprive (ukupno oko četiri grama) stavimo u dva decilitra uzavrele vode, sklonimo s vatre, poklopimo i ostavimo da odstoji 20 minuta.
Čaj možemo pripremiti i od sveže biljke. Optimalni recept je: uzmemo 30-tak grama mladih gornjih delova stabljike sa listovima i kuvamo 5-6 minuta u 6 dl vode. Ostavimo da odstoji dok se ohladi. Ocedimo i količinu koju ćemo popiti podgremo da bude topla, prijatna za piće. Količina je dovoljna za jednodnevnu upotrebu kod lečenja – tri puta po šoljicu dnevno.
Dnevnu količinu čaja od korena koprive pripremićemo tako da 6 kašičica usitnjenog suvog korena koprive stavimo za šest decilitara hladne vode, dva-tri minuta uz mešanje prokuvamo, pustimo da se ohladi i procedimo.
Čaj od koprive protiv peruti
Protiv peruti: Dve pune šake koprive prelijte s pola litra vrele vode, ostavite da odstoji 5 minuta, procedite i dodajte šoljicu jabukovog sirćeta. Umasirajte ovu tinkturu u kožu glave pola sata pre pranja kose.
