Jetra je laboratorija organizma – prepoznaje i reciklira toksične materije, regeneriše i vrši detoksikaciju organizma, čuvajući tako naše zdravlje…
Toksini su štetne materije koje usporavaju ili blokiraju metaboličke procese u organizmu, oštećuju ćelije i tako povećavaju rizik od nastanka raznih bolesti, prvenstveno karcinoma. Jedan od ključnih odbrambenih mehanizama tela jeste sposobnost detoksikacije i regeneracije: većina telesnih procesa podrazumeva razgradnju i preradu materija, a oko 80% takvog rada odnosi se na eliminaciju potencijalno škodljivih supstanci.
Za to je pre svega zadužena jetra, koja je u stanju da prepozna milione toksina, pretvori ih u bezopasne supstance i odstrani ih. Najčešće je reč o pretvaranju masnoća u materije rastvorljive u vodi, koje se iz tela izlučuju putem mokraće.
Kluč uspesnog čišćenja
Zdrava jetra od vitalnog je značaja za celokupno stanje organizma. Ako je sposobnost detoksikacije narušena usled prevelikog izlaganja toksinima, najčešće unošenjem alkohola i šećera, osoba postaje osetljivija na kancerogene materije. U prilog tome govori činjenica da je jedan od gena za koje se veruje da uslovljavaju genetsku sklonost ka karcinomu takođe odgovoran za stvaranje ključnog enzima za “veliko spremanje” organizma, a to je -glutation – transferaza. Dok se genetičari utrkuju da pronađu način da “isključe” gen za rak, sami možemo da povisimo nivo glutation – transferaze u organizmu uzimanjem odgovarajuće količine ovog enzima ili pak njegovog prekursora N-acetil-cisteina i selena.
Faze detoksikacije jetre
U prvoj fazi detoksikacije, na štetne materije deluju brojni enzimi i počinje njihova transformacija u oblike koji se lakše razgrađuju. U ovom procesu nekada nastaju slobodni radikali, koji mogu stvoriti nove toksine i oštetiti ćelije. Neželjene posledice ove faze mogu se preduprediti upotrebom širokog spektra antioksidansa iz svežih namirnica.
U drugoj fazi detoksikacije, pod uticajem aminokiselina, vitamina, mineralnih materija i antioksidansa, čestice toksina transformišu se u neškodljive materije i izbacuju iz organizma. Zbog toga je neophodno jesti namirnice koje mogu obezbediti ove preko potrebne nutrijente.
Kiseli kočničari procesa detoksikacije
U pravilnom funkcionisanju mehanizma za detoksikaciju značajnu ulogu igra i održavanje odgovarajuće pH ravnoteže organizma, jer sredina u kojoj se odvijaju procesi ne srne biti previše kisela. Imajte na umu da proizvodi koje telo odbacuje nakon prerađivanja konzumirane hrane mogu promeniti odnos kiselosti i baznosti u telu. Takođe, neke namirnice povećavaju kiselost, dok druge povećavaju baznost organizma, što zavisi od njihovog hemijskog sastava, a ne od toga da li je hrana kiselog ukusa. Limun je, na primer, kiseo zbog prisustva limunske kiseline, ali se on metaboličkim procesima u potpunosti razgrađuje, pa je krajnji efekat konzumiranja ovog voća – povećanje baznosti tela. Proteini su, na primer, sastavljeni od aminokiselina i povećavaju kiselost sredine, dok voće i povrće (sadrži velike količine kalijuma i magnezijuma), semenje i koštunjavo voće (visok sadržaj kalcijuma), povećavaju baznost, budući da su minerali u njihovom sastavu bazni, lako naše telo ima mehanizme za održavanje odgovarajućeg pH krvi, prekomeran unos namirnica koje povećavaju kiselost može imati negativne posledice po zdravlje. Zbog toga otprilike 80% naše ishrane treba da čine namirice koje povećavaju baznost, a 20% one koje podstiču kiselost.
Namirnice koje će uspostaviti kiselo-bazni baians u vašem organzmu
VEOMA KISELE NAMIRNICE
jaja
majonez riba
morski plodovi slanina
razne vrste mesa i mesne prerađevine
SREDNJE KISELE
orah
tvrdi sirevi haringa, skuša žitarice (raž, ovas, pšenica, pirinač) šljive brusnice
NEUTRALNE
pavlaka kravlje mleko jogurt surutka puter
hladnoceđena ulja (osim maslinovog)
cvekla šargarepa krompir spanać sušeno voće
leguminoze (pasulj, sočivo)
kupusnjače (kupus, zelena
salata, prokelj)
paradajz
lumun,
grejpfrut
pečurke
luk
Najjači pokretači detoksikacije
• Glutation i/ili N-acetilcistein – ima ih u crnom i belom luku.
• Koenzim Q10 – sadrže ga plava riba, spanać, semenke i koštunjavi plodovi.
• Vitamin C – brokoli, paprika, agrumi i bobičasto voće.
• Vitamin E – semenke, koštunjavo voće i riba.
• Selen – semenke, koštunjavo voće i riba.
• Beta-karoten – šargarepa, breskva, lubenica, slatki krompir i muskatna tikva.
Pojedinačno, ove supstance imaju ograničeno dejstvo, ali ukoliko “nastupaju” zajedno, veoma su efikasne u onesposobljavanju slobodnih radikala. Njihovo dejstvo pojačavaju i fitonutrijenti, koje sadrži brokoli (eliminišu prekomernu količinu estrogena) i zaštitnici jetre – bioflavonidi, materije iz borovnice, groždja, crnog luka.
U drugoj fazi postoji pet mehanizama detoksikacije, a neophodni nutrijenti mogu se dobiti iz sledećih namirnica:
• Glukuronizacija – proces zavisi od kalcijum-D-glukarata, kog ima u jabukama, biljnim klicama, brokoliju i prokelju.
• Konjugacija glicinom i glutaminom – ovih amino-kiselina najviše ima u korenastom povrću i klicama.
• Konjugacija glutationom – bogati izvori ove amino-kiseline jesu beli i crni luk te korenasto povrće.
• Sulfacija – sumpornim amino-kiselinama obiluju crni i beli luk, jaja.
• Metilacija – ovaj proces zahteva vitamine grupe-B, naročito folnu kiselinu. Najbolji izvori jesu mahunarke, zeleno lisnato i korenasto povrće, dok se vitamin BI 2 dobija iz namirnica životinjskog porekla.
Odstranjivanje toksina
Osled raznih vrsta zagađenja (aeroza-gađenje, pesticidi, hemijske supstance iz svakodnevne upotrebe…) i industrijskih dodataka hrani, čovek danas unosi u organizgam daleko više toksina nego pre nekoliko decenija. S druge strane, u raznim metaboličkim procesima i sam organizam stvara štetne materije, što dodatno opterećuje odbrambene mehanizme i povećava rizik od nastanka niza bolesti. Telo uspeva da neutrališe štetne materije uglavnom tako što ih “pakuje” i sprema za odstranjivanje. U kompleksnim telesnim procesima, naime, za otrove se vezuju bezopasni molekuli, te se izbacuju i pre nego što stignu da nanesu štetu organizmu. Koliko je ovaj proces važan i složen govori i podatak da od ukupne energije koja se troši na gradivne procese u telu, oko dve trećine otpada na eliminaciju toksina. Međutim, ukoliko je organizam previše okupiran ovim procesom, telo može početi prekomerno da troši svoje resurse, te će opasti i mogućnost “prerade” toksina, što bolestima širom otvara vrata.
