Klasična dijeta koja je preporučivana do pre nekoliko godina je bila proteinskog karaktera (bogata sirevima, mesom, ribom, jajima, itd.). U današnje vreme postavlja se pitanje o podobnosti ovakve dijete za dijabetes, s obzirom na to da je uobičajeni način ishrane u razvijenim zemljama upravo takav.
U studijama doktora Venta sa univerziteta u Frankfurtu mikroskopskom analizom krvnih sudova došlo se do zaključka da višak proteina u ishrani kao konačan ishod ima zadebljanje tankog zida kapilara (najmanji krvni sudovi). Upravo putem ovih zidova obavlja se razmena kiseonika, glukoze i ostalih hranljivih supstanci između krvi i ćelija telesnih tkiva.
Ukoliko dođe do zadebljanja zida kapilara, njihova sposobnost u vršenju funkcije razmene je znatno otežana, te 
može doći do paradoksalne situacfje da ćelije gladuju iako je krv dobro snabdevena mastima, šećerom i kiseonikom. Reakcija tela u prevazilaženju deficita sastoji se u povećanju ovih hranljivih supstanci u krvi i povišenju arterijskog pritiska. Ovim procesom može se objasniti zašto je tako učestalo javljanje bolesti savremenog društva kao što je holesterol, giht i dijabetes. Ove bolesti ne treba posmatrati izolovano, već kao deo ili aspekt čitave celine.
U današnje vreme preporučuju se dijete za dijabetes koje se razlikuju od ranije navedene. Primećeno je, na primer, da velika količina dijetetskog vlakna pogoduje sporijoj apsorpciji šećera i brašna, a na taj način se izbegava preterano visok nivo glukoze u plazmi. Navodimo praktičniji primer: upotreba rafinisanih šećera može se uporediti sa paljenjem listova hartije (mnogo vatre, malo toplote), dok je upotreba namirnica bogatih vlaknima kao i integralnim ugljenim hidratima, jednaka gorenju biljnog uglja od hrasta (mnogo vatre, žeravice i toplote) koja nam na najefektniji način obezbeđuje potrebnu energiju.Dijeta koja je bogata vlaknom podrazumeva obilno unošenje povrća, integralnih žitarica, sušenog voća i mahunarki.
Nije zabranjeno unošenje namirnica koje su bogate proteinima, ali uvek treba imati na umu da meso, riba, jaja, mlečni proizvodi, to jest hrana životinjskog porekla, ne sadrži dijetetsko vlakno i s tim u vezi ne, doprinosi usporavanju apsorpcije šećera. U svakom slučaju,dijetetska ishrana dijabetičara treba da bude usklađena sa ličnim potrebama, u odnosu na nivo telesnog vežbanja, godište, telesnu težinu i tip lekova koje uzima. Adekvatnim načinom ishrane može se omogućiti smanjena upotreba neophodnih lekova.
Idealna vegetarijanska dijeta za dijabetičara bi trebalo da se sastoji od otprilike 50% žitarica, 40% voća i povrća i 2% obranog mleka. Ovakvom dijetom proteini se obezbeđuju unošenjem voća i povrća u iznosu od 50%, žitaricama 36% i mlekom 14%. Svima je dobro poznata činjenica da se dijabetičari moraju pridržavati manje više strogog režima ishrane i to u cilju sprečavanja negativnih posledica same bolesti. Veoma je važno znati koje su namirnice te koje mogu pozitivno uticati na insulin ili na toleranciju na glukozu. U produžetku se navode neke od njih.
Već duže vreme je poznato da je dijabetes u mnogim slučajevima povezan sa nedostatkom oligoelementa hroma. Hrom u našem telu nema ulogu leka, već je mikronutri-jent. Ukoliko pojedinac u organizmu ima dovoljnu količinu hroma, a i pored toga ga uzima oralnim putem, neće doći do neželjenih posledica. S druge strane, ukoliko ga uzima dijabetičar koji ima manjka hroma u organizmu, na taj način se vidno može poboljšati efikasnost oskudnog insulina. Hrom se u epruveti čvrstim vezama spaja sa insulinom i dovodi do značajnog povećanja delotvornosti ovog hormona, u nekim slučajevima više od sto puta. Dnevna preporučena doza iznosi između 20 do 200 mg hroma, kojom se može prepoloviti potrebna količina insulina. Nije teško pronaći namirnice koje su bogate hromom, s obzirom na to da 1 kg crnog luka sadrži 400 mg, 1 kg kupusa 870 mg, 1 kg šargarepe 150 mg, 1 kg zelene salate 2000 mg, 1 kg paradajza 300 mg, 1 kg pasulja 500 mg i 1 kg graška 360 mg. Postoje takođe i različite vrste začina koje su bogate hromom, kao što su kim (155 mg u 10 g sušenog kima), cimet (99 g), korijandar (299 g), kumin (84 g), indijski šafran (60 g), kardamom (295 g), morač (50 g), muskatni oraščić (164 g), semenke maka (134 g), bela slačica (186 g), karanfilić (45 g), itd.
Dijetetski saveti za osobe koje boluju od dijabetesa
Namimice koje treba izbegavati
Šećer, glukoza, džemovi, med, sirupi, voće iz konzerve, slatkiši, čokolada, limunada i gazirana pića, namirnice zasladene šećerom. Kolači, gusti sosovi, čokoladni keks, puding. Alkoholna pića uopšte.
Namimice koje umereno treba unositi
Hleb bilo koje vrste, mada je dozvoljena veća količina integralnog nego običnog hleba. Krompir, grašak, pasulj. Žitarice. Sušeno voće, sveže slatko voće. Testenine, kao što su makaroni, špagete, rezanci, itd. Preporučuju se integralne testenine. Mleko. Hrana za dijabetičare. Guste supe od tapioke ili slično. Soja i proizvodi od soje.
Mogu se upotrebljavati bez ograničenja
Sir. Jaja. Bistra supa, sok od paradajza. Nezaslađeni čajevi od lekovitog bilja. Povrće koje ne sadrži skrob, kao što je kupus, šargarepa, prokelj, spanać, koren repe, boranija, crni luk, blitva, zelena salata, peršun, pečurke, krastavac, paradajz, rotkvica, špargla, celer, brokoli i sve lisnato povrće. Avokado, kupina, grejpfrut, limun.
Sir i mlečni prozvodi
Mogu se upotrebljavati jogurt, svež sir i mleko. Suvi sirevi nisu preporučljivi. Veoma masne sireve treba konzumirati umereno, s tim da su bolji svež meki sir, kao i svež ovčiji sir.
Jaja
Nije preporučljivo jesti više od sedam jaja nedeljno.
Sušene mahunarke
Treba ih jesti dva do tri puta nedeljno, barene sa malo maslinovog ulja ili skuvane sa lisnatim povrćem, kao što su blitva, kupus ili spanać
Dijeta od 2200 kalorija za dijabetičare
Ukupna dnevna količina
600 ml mleka 45 g masti i ulja
Jedna voćka koja nije slatka (jabuka, kruška, breskva, četiri mušmule, od osam do deset jagoda, dve kajsije, itd.).
Doručak
Šolja mleka sa cikorijom ili zamenom za kafu, ječmenim sladom, itd. ili jedan jogurt sa kašikom soka od brusnice. Šest kriški (100 g) integralnog hleba sa mekim sirom, tortiljom ili povrćnom paštetom, ili tost hleb sa belim lukom i uljem.
Podne
Tri kriške integralnog hleba sa margarinom ili uljem.
Ručak
Bistra čorba od povrća sa malo integralnih testenina ili sojom, ili varivo od povrća koje ne nadima (nije uključeno u listu namirnica čija je upotreba ograničena), ili mešana salata. Sojino meso, beli sir, tofu, tempeh ili slično. Krompir, 300 g. Jedna voćka. Nezasladeni čaj po želji.
Užina
Tri kriške integralnog hleba sa uljem ili malo margarina, ili avokado i malo ulja i soli.
Večera
Mešana salata sa dosta crnog luka, ili gaspaćo čorba, ili sok od paradajza.
Šest kriški integralnog hleba.
Omlet od dva do tri jajeta, meki sir, soja ili namirnice od soje. Jedna šolja mleka (300 ml) sa ječmom u zrnu, ječmenim sladom ili slično.
Vežbanje i dijabetes
Vežbanje predstavlja jedan od tri velika stuba na kojima počiva terapija dijabetesa, iz prostog razloga što pokre-tanjem tela omogućavamo proces sago-revanja dela one glukoze koju insulin nije sposoban da transformiše. Umerenim i redovnim vežbanjem može se doći do redukcije količine lekova koji se primenjuju u terapfji, a takođe i poboljšati reakcija ćelija na insulin. Međutim, ni u kom slučaju se ne preporučuje iscrpljujuće vežbanje van granica dozvoljenog, naročito ukoliko pacijent uzima insulin. U ovakvim slučajevima može doći do hipoglikemije, koja iako nije obavezno i naročito opasna, može da dovede do određenih problema. Do ovakve reakcije organizma dolazi usled toga što se vežbanjem poboljšava efikasnost insulina i pomaže proces sagorevanja šećera, te proizlazi činjenica da se intenzivnim vežbanjem, na koje organizam nije navikao, može previše redukovati količina glukoze u krvnoj plazmi. Najbolje vežbe (naročito ukoliko je u pitanju odrasla osoba sa dijabetesom) su šetnja, plivanje i druge aktivnosti koje ne zahtevaju preterano naprezanje, ali je veoma bitno da se redovno upražnjavaju. Šetnja od jednog sata svakog dana bolja je od deset sati planinarenja jednom nedeljno.
