Od gihta oboleva većina ljudi s višim životnim standardom, ukratko ljudi, koji imaju bogatiju svakodnevnu ishranu, bez obzira da li je to piće ili hrana.
Jaki bolovi se pojave u palcima na nogama, iako su mogući i u drugim zglobovima. Takođe giht susrećemo kod debljih ljudi, pa se onda s tim u vezi pojavljuju još i dodatne bolesti (arterioskleroza, povišen krvni pritisak, itd.).
Kako je u svakodnevnoj prehrani mnogo namirnica životinjskog porekla koje sadrže masnoce, potrebno je sastaviti jelovnike tako da ne sadrže takve namirnice.
Većina ljudi koji boluju od te bolesti je i debelo, pa je takođe potrebno nuditi nisko kaloričnu hranu s najviše 1500 kalorija na dan. Kako akutni napad gihtaprouzrokuje premasna i preobilna hrana, preobilno konzumiranje vina
(nadasve crvenog) i piva, neugodne vremenske pojave, visoka ili niska temperatura,opste zdravstveno stanje, nepravilna terapija u banjama, povlači za sobom da mora bolesnik pored pravilno sastavljene dijetne prehrane voditi brigu o zdravom načinu života, odnosno za dodatnu terapiju uz pomoć lekara. U akutnom stanju (u stanju napada) neka jelovnici ne sadrže masnoce i ništa mesa.Kasnije nudimo najviše dvaput nedeljno nemasno meso i to kuvano,
tako da se jedan deo masnoce izluči u vodu , koju ne smemo konzumirati.
Hrana neka bude lako probavljiva, uključimo dosta pasiranih jela. Ako bolesnik s gihtom boluje od još kakve bolesti, npr. cir na želucu, jetri i tome slično, neka potraži odgovarajuću dijetu. Neka poštuje njena pravila i upustva u kombinaciji s ovom tako da dobije jedinstven način prehrane – kombinirajuci dijetu s kojom se može uspešno lečiti. Proteinska dijeta je tako uglavnom mlečno – zelena. Alkoholna pića nisu dozvoljena, upotreba prave kafe i čaja neka bude umerena. Isto vazi i za kakao. Kako salate i hleb nisu potpuno ne masne , iako ih sadrže vrlo malo, znači da bi duža prehrana s istim namirnicama bila previše jednolična i tako nezdrava. Zato
vredi pravilo, biramo takve namirnice, koje sadrže jako malo ili skoro ništa masnoće.
Zavisno u kom stadijumu je pacijen,tada dajemo do dvaput nedeljno kuvano nemasno meso i to oko podneva. Iz iskustva svaki bolesnik zna da su napadi češći po noći.
O kakvoj posebnoj kulinarskoj umetnosti tu ne možemo govoriti jer mesouvek samo kuvamo, tako i dinstanje mesa otpada. Ali zato lisnato, korenasto i gomoljasto povrće možemo povrh kuvanja još i dinstati, pržiti i gratinirati. Proteinska dijeta može sadržavati više tecnosti. Time pospešujemo ispiranje mokrace iz organizma i takođe
smanjujemo opasnost od nastajanja bubrežnih kamenaca. Jela, odnosno pića neka budu malo ili ništa slatka, što vredi posebno za debele bolesnike, slatka jela neka budu lagana. Salate kiselimo limunovim sokom, zauljimo ih s manjom količinom biljnog ulja ili maslinovim uljem.
Primer 7-dnevnog jelovnika u akutnom stanju gihta
Doručak
Ponedeljak: topla limunada, sveži , hleb
Utorak: bela kafa, kruh, jabuka
Sreda: šipkov čaj, meko kuhano jaje, hleb
Četvrtak: mleko, hleb, narandza
Petak: omlet sa svežom paprikom i paprikom, hleb, mineralna voda
Subota: sok od paradajza, sveži sir, hleb
Nedelja: sok od sargarepe, štrudla od jabuka
Ručak
Ponedeljak: supa od sargarepe, dinstano slatko zelje (sa svežom paprikom i paradajzom, kompot od jabuka
Utorak: kremasta prazilukova supa, mlade tikvice s razmućenim jajem, snežna pena
Sreda: supa od griza s naseckanim zelenim peršunom, testenine s umakom od paradajza, dvostruka zelena salata
Četvrtak: jabučna supa domaći sir, glavica zelene salate
Petak: supa od paradajza, pire krompir s dinstanim patlidzanima, zelena salata
Subota: pasirana supa iz glavice zelene salate, riža s povrćem i nastruganim nemasnim sirom (više povrća i malo riže – kao đuveč), sok od narandze ili mineralna voda
Nedelja: pasirana supa od krompira, salatna ploča, tanka gratinirana palačinka nadevena s nastruganim jabukama ili šljivama
Večera
Ponedeljak: griz na mleku, riža ili ribana kaša kuvana na mleku, kruške
Utorak: salata od paradajza, nemastan sir, miksana jabuka
Sreda: kiselo mleko bez kajmaka, kukuruzna palenta
Četvrtak: voćna salata od narandzi, jabuka, krušaka i šljiva, lagan kakao
Petak: zelena salata i cvekla, sir, hleb, limunada
Subota: pečena paprika u umaku od paradajza, slani krompir, kompot od krušaka
Nedelja: knedli od šljiva s mlečnim šatoom, limunada ili mineralna voda
Za užinu možete birati:
Mleko bez kajmaka, kiselo mleko bez kajmaka, jogurt, sve vrste ne premasnog sira, kiselo mleko, jaja, jabuke, kruške, šljive, kompote i mikseve iz tog voća, voćne , lagani vanilijev puding, nemasne kekse, štrudle iz domaceg testa, sok od narandze, limunadu, sok od sargarepe ili cvekle, zelenu salatu, salatu od paradajza, kakao, belu kafu, šipkov čaj,
mineralnu vodu.
Kod pojedinih obroka mogu debeli ljudi poesti do 5 dkg priloga (riža, testenina, palenta, krompir). Tamo gde je u jelovniku prilog, uz tih 5 dkg priloga ne smeju konzumirati hleb, odnosno tamo gde nema priloga smeju pojesti 3 – 4 kriske hleba. Takođe sva pića i kompote trebaju konzumirati nezašećerene. Mršavi ljudi mogu dobiti više priloga,
tako da količinu kalorija približimo čovekovim potrebama.
U hroničnom stanju gihta se hranite kako je opisano u primeru dijete za akutno stanje gihta s time što dvaput nedeljno unesite u jelovnik 10 dkg nemasne kuhane govedine, 10 dkg nemasne bele ribe ili 10 dkg pilećeg, kokošjeg ili telećeg mesa. Ako je moguće, meso izbegavamo koliko je moguće.
