Groznica je način na koji se organizam bori protiv infekcije. Kada vaše dete dobije groznicu, imunološki sistem njegovog organizma reaguje na invaziju bakterija ili virusa.
Organizam stvara bela krvna zrnca i šalje ih u krvotok da bi se borila protiv napadača. Groznica nije samo simptom neke bolesti, ona je dokaz da se odvija isceljivanje.
Visoka teperatura može da dovede do frasa ili konvulzija, posebno kod dece sa oboljenjima koja izazivaju iznenadne, veoma visoke temperature. Febrilni napadi (groznice) nastupaju kod tri do pet odsto zdrave dece, obično kod dece stare između šest meseci i četiri godine. Ovi napadi obično traju jedan-pet minuta; u tom slučaju bi odmah trebalo dete odvesti lekaru da ga pregleda i isključi mogućnost nekog ozbiljnog oboljenja.
Groznicu može da prati napad „hladnoće”. Kada dete ima groznicu, složeni sistem regulacije temperature u organizmu ispada iz funkcije i dolazi do poremećaja u percepciji toplote i hladnoće. Uprkos tome što se dete žali na hladnoću, nemojte ga umotavati u ćebad jer ćete na taj način još više povisiti njegovu telesnu temperaturu. Umesto toga, pokrijte ga pamučnim čaršavom ili tankim ćebetom.
Temperatura od 38 stepeni C smatra se blagom, od 39 do 40 umerenom, a iznad 40 stepeni celzijusa visokom. Temperature iznad 41 stepena C su retke i zahtevaju momentalnu medicinsku pomoć. Zdravo dete može da podnese visoku temperaturu nekoliko sati bez ikakvih štetnih posledica, ali pri veoma visokim temperaturama, obično onim iznad 42 stepena C, dolazi do oštećenja ćelija u organizmu.
Budući da visoke temperature mogu štetno da utiču na zdravlje, obratite se lekaru ako temperatura raste iz sata u sat. U međuvremenu, preduzmite mere za snižavanje temperature i učinite sve da se dete oseća prijatnije.
Tradicionalni načini lečenja
Pravilno očitavajte temperaturu. Što se tiče telesne temperature, nije strogo određeno šta je normalna temperatura. Nemojte se oslanjati na 37 stepeni C kao na normalnu početnu vrednost; kada je zdravo, temperatura vašeg deteta može da varira za ceo stepen (oko 37 stepeni). Takođe morate da uzmete u obzir vreme: temperatura vašeg deteta varira preko dana, s tim što je najniža ujutru, a zatim raste u zavisnosti od odeće, stepena uzbuđenja i, naravno, aktivnosti. U načelu, dostiže vrhunac u kasnim popodnevnim časovima ili rano uveče. Da biste precizno očitali temperaturu, merite je pola sata pošto se dete smirilo ili završilo obrok.
Upoznajte se sa svojim termometrom. Kod raznih vrsta termometara postoje neznatne razlike. Rektalni termometar obično je najprecizniji kod dece mlađeg uzrasta. (Namažite termometar vazelinom, a zatim ga stavite oko 2,5 centimetra u rektum i držite ga tri minuta. Razgovarajte s detetom da biste ga umirili tokom tog postupka.)
Kada dete navrši četiri ili pet godina, možete da pređete na oralni termometar, koji treba da se drži ispod jezika zatvorenih usta tokom četiri-pet minuta. Digitalni i elektronski termometri mogu da daju brže rezultate, ali oni mogu da pokazuju malo nižu (ili višu) temperaturu u odnosu na tradicionalne termometre sa živom. Da biste izravnali očitavanja, izmerite detetovu temperaturu i digitalnim i termometrom sa živom i uporedite rezultate. Kasnije možete da koristite brži visokotehnološki termometar i ravnate rezultate prema potrebi.
Da biste snizili temperaturu, dajte detetu dozu paracetamola u tečnom stanju ; pridržavajte se uputstava datih u pakovanju radi davanja odgovarajuće doze. Nikada detetu mlađem od osamnaest godina nemojte davati aspirin (čak ni „aspirin za bebe”) koji može da izazove Rejov sindrom, potencijalno fatalno oboljenje.
Probajte s umirujućom kupkom. Možda ćete moći da snizite detetovu temperaturu sunđerom i mlakom vodom. Napunite kadu mlakom vodom (27-33 stepeni C), stavite dete u kadu i sunđerom nanosite vodu preko njega. Voda će isparavati na njegovoj koži, hladeći ga postepeno i prirodno. Nikada nemojte da trljate dete alkoholom jer alkohol može da se apsorbuje kroz kožu i izazove trovanje.
Spremite hladne napitke. Dete sa groznicom gubi telesne tečnosti usled visoke temperature i ubrzanog disanja. Često mu nudite napitke i bistre tečnosti, kao što je, na primer, supa i želatin. Nemojte mu davati čaj ili kokakolu, jer ovi napici pojačavaju gubljenje tečnosti.
Da li treba davati hranu? Ponudite detetu nekoliko hranljivih namirnica i ostavite mu da samo odluči da li želi da jede ili ne.Nikako u školu. Neka dete ostane kod kuće i bavi se drugim aktivnostima sve dok ima povišenu temperaturu. Kada se temperatura spusti na normalu i zadrži se na tom nivou dvadeset četiri sata, tada dete može da krene u školu i vrati se igri.
Vitamin C ublažava zapaljenje i otklanja infekciju. Dajte detetu po jednu dozu triput dnevno tokom perioda od dva ili tri dana.
Biljni lekovi
• Beli luk ublažava groznicu koja prati bakterijsku infekciju. Dajte detetu po jednu dozu bezmirisnog belog luka dvaput dnevno tokom perioda od tri dana, ili prema uputstvima datim u deklaraciji proizvo-da.
• Čaj od đumbira utiče na smanjenje temperature koja prati prehladu ili grip. Dajte detetu po jednu dozu triput dnevno tokom perioda od jednog ili dva dana. (Ukoliko se detetu ne sviđa ukus, čaj pomešajte sa sokom od jabuke.)
• Dete kupajte sunđerom, s tim što ćete u vodu dodati malo čaja od nane, limunovog soka ili ulja eukaliptusa.
Prevencija
Da bi izbeglo groznicu, vaše dete mora da izbegava infekcije. Držite dete dalje od bolesnih prijatelja i školskih drugova, i uputite ga da brižljivo pere ruke kako bi se umanjila opasnost od dobijanja bolesti.
Kada zatražiti pomoć
U većini slučajeva temperatura prođe sama od sebe i bez medicinske intervencije, ali obavezno treba da se obratite lekaru ukoliko dete s groznicom ima konvulzije ili ukočen vrat, deluje smušeno, teško se budi iz sna ili ima teškoća s disanjem. Ukoliko groznicu prate povraćenje ili dijareja, ili potraje duže od 72 sata, obratite se lekaru da biste izbegli rizik od dehidratacije.
